Izvor: Politika, 12.Jul.2011, 23:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Razbijanje državnog budžeta
Vidljivo rasipanje iz demagoških razloga je već počelo
Još izborna godina nije počela, a budžet Srbije se već nalazi pred najtežim iskušenjima. Navikli smo da vladajuća koalicija (zlo)upotrebljava budžet ne bi li kupila izbornu pobedu državnim novcem, ali ovolika vrednoća u ranoj fazi predizborne kampanje donosi povećanu brigu za budućnost. Uprvoj polovini ove godine deficit budžeta znatno jeveći od planiranog: >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dostigao je 72 milijarde umesto 54 milijarde (koliko bi trebalo da bude pri razumnoj podeli između dva polugodišta 45:55 odsto). Time se dovodi u pitanje godišnji budžet, odnosno planirani deficit, ali još više ugrožava normalno finansiranje državnih funkcija. Jer pojavljuje se problem nestašice novca, pa se gomilaju državni dugovi, ne samo formalni, već i neformalni, izraženi neplaćanjem države za sopstvene nabavke.
Naplata javnih prihoda je niska. U junu je naplaćeno samo 58,1 milijardunasuprot majskih 62,2 milijarde, što svedoči o zabrinjavajućem padu. Problemi naplate javnih prihoda su trajni. Pomenimo samo gubitke penzijskog fonda od puno milijardi dinara, a zbog neplaćanja doprinosa poslodavaca. Za kontrolu naplate zadužena je Poreska uprava, ali ona taj posao ne vrši, tako da plaćanje suštinski postaje dobrovoljno. Zanimljivo bi bilo saznati ko ne plaća – lošija preduzeća ili ona tajkunska – ali objavljivanje takvih informacija zabranjuje zakon, doduše s razlogom. Ceh neplaćanja snosi država, jer ona svaki čas nekome povezuje penzijski staž, naravno iz budžeta.
Pokušaji države da nabavi potreban novac na tržištu daju mešovite rezultate: katkad emisija obveznica uspe, katkad ne. Bolji odjek nalaze kratkoročne od dugoročnih, što je prirodno u vreme velike neizvesnosti o budućnosti. Tako je pre neki dan upis dvogodišnjih obveznica izneo tek 44 odstoemisije.
Veliko zaduživanje države kod domaćih investitora (uglavnom banaka) bitno sužava mogućnosti finansiranja produktivnih projekata u privredi. Banke su najsrećnije kad im je dužnik država, kao daleko sigurnijanego privreda, posebno što lako plaća vrlo visoke kamatne stope. Takvo preusmeravanje raspoloživog novca od privrede ka državi svakako ima negativne posledice na ekonomsku aktivnost i izlazak zemlje iz krize.
Vidljivo rasipanje iz demagoških razloga je već počelo. Vrpcu je, kao i obično, prvi presekao Mlađan Dinkić. Predložio je veliku preraspodelu para u korist budžeta lokalnih zajednica, a na račun republičkog. Rupa u ovom drugom: novih četrdeset milijardi. Njegovo obrazloženje je bilo gotovo neozbiljno, ali je ostatak vladajuće koalicije shvatio demagoški naboj predloga i podržao ga, pa je zakon izglasan.
Posebno aktivan u podršci bio je gradonačelnik Beograda Đilas, valjda zbog svojih političkih planova, pa je predložio, što je kasnije i usvojeno, da Beograd izdvoji dodatna sredstva za druge opštine i tako im pomogne. Naličje ove velikodušnosti se odmah ispoljilo u rebalansu beogradskog budžeta u pravcu znatnog povećanja deficita. Ne znam samo s kojim pravom on poklanja novac beogradskih poreskih obveznika (i moj) nekom drugom.
Jedna od stvari koje olakšavaju rasturanje budžeta jeste činjenica da Srbija nema ministra finansija. Jednostavno, posle odlaska Diane Dragutinović premijer Cvetković nije hteo da se postavi novi ministar kako mu se ministarstvo ne bi ni najmanje izvuklo iz potpune kontrole, pa je sam postao v.d. ministra finansija. Pošto, naravno, ne može da obavlja dva kompleksna posla, i premijerski i ministra finansija, postavio je svog dugogodišnjeg saradnika Dušana Nikezića za poverenika koji operativno rukovodi Ministarstvom finansija, iako ne raspolaže kvalifikacijama za taj posao.
Kada neko ministarstvo, a posebno tako važno kao Ministarstvo finansija, nema čelnog čoveka, koji odgovara i politički i krivično, nije čudno da se poslovi loše obavljaju i da taj sektor državne uprave, a i ostali s njim, zapadne u krizu. Vrlo je verovatno da Diana Dragutinović nije bila dobar ministar finansija, ali je u njeno vreme rad ministarstva svakako bio bolji nego što je sada, kada ministra nema.
Ali, pomisliće poneki čitalac, za rad ministarstva neko je, ipak, odgovoran: sada v.d. ministar Cvetković. E nije. Srbija je verovatno svetski jedinstvena po tome što ministar finansija (pa i v.d. ministra) nije odgovoran zarad ministarstva! Naime, prošlogodišnjim promenama zakona o budžetskom sistemu izbrisana je odgovornost ministra finansija za izvršenje državnog budžeta, što je osnovni posao Ministarstva finansija.Pošto, naravno, Fiskalni savet ne može biti odgovoran, jer nema nikakvih operativnih funkcija, to implicitno ostaje da je vlada odgovorna. No, znamo da jedno kolektivno telo uopšte ne može da bude odgovorno, tako da ispada da je budžet Srbije Alajbegova slama, sa kojom svako može da radi šta hoće, a bez posledica.
Boško Mijatović, direktor ekonomskih studija CLDS-a
objavljeno: 13.07.2011
.jpg)
