Izvor: Radio 021, 26.Maj.2019, 22:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prva projekcija sastava novog Evropskog parlamenta
Prema prvim projekcijama u novom sazivu EP najjače stranke i dalje biće Evropska narodna partija, Socijaldemokrate i Alijansa liberala i demokrata za Evropu. U Alijansu liberala i demokrata za Evropu bi trebalo da uđu i poslanici Makronove Republike u pokretu.
Projekcije, zasnovane na procenama rezultata u 11 zemalja EU i glasačkim namerama u preostalih 17 članica, pokazuju da će proevropske partije imati >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << 493 od 751 mandata u EP.
Prema tim projekcijama, mandati koje su tradicionalne stranke izgubile pripašće Zelenima i krajnje desnim i populističkim strankama. Konzervativna Evropska narodna partija (EPP) ostaće najveća grupa u EP, ali sa 173 poslanika umesto dosadašnjih 217.
Progresivni savez socijalista i demokrata imaće u narednih pet godina 147 poslanika, 40 manje nego do sada. Levičarska grupacija Zeleni dobila je 71 mandat, za razliku od 52 na izborima 2014. godine.
Grupa u EP Evropa nacija i slobode, u kojoj su populističke i krajnje desne stranke iz zemalja kao što su Francuska i Italija, trebalo bi da ima 57 mesta, 20 više nego do sada.
Vladajuće partije u Nemačkoj osvojile su znatno manje glasova na današnjim izborima za Evropski parlament nego pre pet godina, dok su Zeleni dobili duplo više, a krajnja desnica nešto više, pokazuju rezultati na osnovu izlazne ankete.
Prema izlaznoj anketi televizije ARD, konzervativna koalicija (Demohrišćana i Hrišćansko-socijalna unija) nemačke kancelarke Angele Merkel osvojila je 28 odsto glasova, za razliku od 35,4 odsto na izborima 2014. godine, dok su socijaldemokrate dobile 15, odsto, a 27,3 odsto prethodni put.
Prema tim rezultatima, Zeleni su na drugom mestu sa 22 odsto glasova, dok je krajnje desna Alternativa za Nemačku dobila 10,5 odsto, više nego na izborima za EP 2014. godine, ali manje nego na poslednjim parlamentarnim izborima 2017. godine.
Rezultati na osnovu izlaznih anketa zasnivaju se na ispitivanju birača za koga su glasali, neposredno po izlasku s biračkog mesta. Dešava se da te procene ne budu tačne. Na izborima za EP u Austriji, konzervativna stranka kancelara Sebastijana Kurca ostvarila je veliku pobedu, dok je krajnje desna Slobodarska partija Austrije (FPO) završila daleko iza nje, na trećem mestu, pokazuje projekcija austrijskog javnog servisa.
Prema projekciji objavljenoj po zatvaranju birališta, Austrijska narodna stranka (OVP) Sebastijana Kurca dobila je 34,5 odsto glasova, socijaldemokrate 23,5 odsto, FPO 17,5 odsto, a Zeleni 13,5 odsto.
Projekcija se zasniva na 5.200 intervjua sprovedenih od utorka do danas. Današnji izbori u Austriji veliki su test uoči parlamentarnih izbora u septembru, koji će biti održani pošto se koalicija OVP i FPO raspala posle izbijanja korupcionaškog skandala prošle nedelje.
Lider FPO Hajnc-Kristijan Štrahe, dosadašnji vicekancelar, podneo je ostavku posle objavljivanja videa snimljenog pre dve godine, na kome on navodnoj ruskoj preduzetnici nudi političke usluge u zamenu za donacije za stranku.
Krajnje desna francuska stranka Nacionalno okupljanje Marin Le Pen osvojila je više glasova od stranke Republika u pokretu predsednika Francuske Emanuela Makrona na izborima za Evropski parlament, objavile su agencije za istraživanje javnog mnjenja.
Prema procenama agencija Ifop i Ipsos, populistička, antiimigrantska stranka Le Pen osvojila je između 23 i 24 odsto glasova, a Makronova centristička, proevropska stranka izmedju 21,9 i 22,5 odsto.
Očekuje se da će zelena stranka EELV imati oko 13 odsto glasova, što je veliki skok u odnosu na izbore za EP 2014. godine. Konzervativna degolistička stranka Republikanci na četvrtom je mestu sa oko osam odsto glasova, dok i krajnje leva Nepokorena Francuska i Socijalistička partija imaju između šest i sedam odsto podrške.
Evropski parlament je saopštio da je izlaznost na izborima za to telo EU najveća u poslednjih najmanje 20 godina i da iznosi blizu 51 odsto, prema preliminarnim podacima.
Portparol Evropskog parlamenta Žom Duš Žilo rekao je da ti podaci obuhvataju 27 zemalja EU, ali ne i Veliku Britaniju, za koju se očekuju u toku večeri. "Došlo je do veoma izraženog povećanja izlaznosti prvi put od održavanja prvih izbora za Evropski parlament 1979. godine", kazao je Žilo.
Izbori za EP počeli su u četvrtak glasanjem u Velikoj Britaniji i Holandiji, a završavaju se danas. Pravo glasa imalo je oko 426 miliona građana EU.
Autor: Beta
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
.jpg)
