Izvor: Politika, 05.Mar.2012, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predsednički izbori odgovaraju samo DS-u i SNS-u
Manje partije ne bi imale kandidata koji bi mogao da se takmiči sa Borisom Tadićem i Tomislavom Nikolićem, smatraju analitičari
Za tačno sedam dana znaće se kad će biti održani parlamentarni i lokalni izbori, ali i da li će, kako se pominje, građani istog dana, daleko pre vremena, birati i predsednika Srbije. Ukoliko budu zakazani izbori na svim nivoima, razlog da se raduju, kako tvrde analitičari, imaće >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << samo Demokratska stranka i Srpska napredna stranka. Male partije, kažu, biće na gubitku, „jer će se kampanja, pre svega, voditi za predsedničke kandidate, a parlamentarni izbori biće u drugom planu”.
Da bi svi izbori mogli biti održani istovremeno, prvi je, bar javno, rekao Dušan Elezović, šef vojvođanskih demokrata, da bi se nešto kasnije korigovao. Pre nego što je Elezović pojasnio svoju izjavu, na sednici parlamenta Bojan Đurić (LDP) optužio je DS da istovremenim održavanjem izbora hoće da „podeli tržište, odnosno moć, tako što će Boris Tadić i dalje biti predsednik Srbije, dok će vladu voditi neko iz SNS-a”.
Slična objašnjenja mogla su se čuti i od većine drugih opozicionih stranaka, osim od SNS-a, čiji je lider Tomislav Nikolić prvi pozdravio takvu mogućnost, rekavši da jedva čeka predsedničke izbore i da bi istovremeno održavanje svih izbora bilo i racionalno, jer sve to košta. Član Predsedništva URS-a Suzana Grubješić pozdravila je takvu mogućnost i najavila da će URS imati svog kandidata, a „ko će to biti, odlučićemo kad i ako budu raspisani predsednički izbori”. SDPS je takođe za istovremene izbore na svim nivoima, a Rasim Ljajić je, kao i URS i SNS, to objasnio racionalnošću.
Sudeći po stavovima analitičara, manje partije, ni opozicione, ni one koje su sada na vlasti, ne bi trebalo da se raduju istovremenom glasanju, jer na predsedničkim izborima ne bi imale kandidata koji bi mogao da se takmiči sa Borisom Tadićem i Tomislavom Nikolićem, a ova dvojica bi znatno doprinela privlačenju birača na stranu svojih stranaka, koje bi, zahvaljujući tome, bolje prošle na parlamentarnim izborima.
Đorđe Vukadinović, urednik „Nove srpske političke misli”, kaže da istovremeno održavanje predsedničkih i svih ostalih izbora najviše odgovara DS-u i SNS-u, mada bi „SNS mogao imati problem zato što je Tomislava Nikolića već kandidovao za premijera. Ali pošto tada nisu znali da će biti raspisani predsednički izbori, ako budu raspisani – to se lako da otkloniti, tim pre što DS još nije izašao sa svojim kandidatom za premijera”. Vukadinović smatra da samo još „SPS ne bi imao neki veći problem, s obzirom na to da je Ivica Dačić u poslednje vreme puno radio na svom političkom i medijskom profilu”.
Za razliku od Vukadinovića, Dejan Vuk Stanković, politički analitičar, smatra da samo „DS-u i koaliciji oko njega i SNS-u i koaliciji oko njega, odgovara istovremeno održavanje izbora”. Prema njegovim rečima, „ta dva bloka, DS i SNS, isturila bi u prvi plan Borisa Tadića i Tomislava Nikolića, a onda bi se, praktično, kroz predsedničke izbore prelamali parlamentarni, pa bi te dve liste na parlamentarnim izborima dobile na značaju”.
Što se tiče toga kome bi sveopšti izbori najmanje odgovarali, Vukadinović je vrlo precizan – SRS-u i LDP-u. Stanković kaže da je to teško reći.
Vukadinović objašnjava da bi SRS imao problem kandidata za predsednika „ukoliko Vojislav Šešelj ne može biti kandidovan, jer nemaju nekog drugog”. Vukadinović objašnjava da bi „problem LDP-a bio to što rejting njihovog lidera Čedomira Jovanovića opada, čak je manji od rejtinga stranke, a deo njihovih birača mogao bi u situaciji kada su dva najjača kandidata Tadić i Nikolić da odluči da glasa za Tadića, pri tom je LDP izgubio i važnu temu kad je Srbija dobila kandidaturu”. Vukadinović kaže i da bi DSS morao da kandiduje Vojislava Koštunicu, URS bi, možda, morao da kandiduje Mlađana Dinkića…
Dejan Vuk Stanković kaže da bi u slučaju istovremenih izbora male partije morale naći predsedničke kandidate, a oni bi imali male, takoreći, teoretske šanse, što bi im „stvorilo problem da teže motivišu birače da glasaju za njih na parlamentarnim izborima”.
----------------------------------------------
Predsednički izbori najranije 18. novembra, najkasnije 17. januara 2013.
Mandat predsednika traje pet godina, a počinje da teče od dana polaganja zakletve, što znači da Borisu Tadiću mandat ističe 15. februara 2013. godine. Ustavom je propisano da „izbore za predsednika Republike raspisuje predsednik Narodne skupštine Srbije 90 dana pre isteka mandata predsednika Republike, tako da se oni okončaju u narednih 60 dana”.
Zakon o izboru predsednika Republike propisuje da od dana raspisivanja izbora do dana glasanja ne može proteći manje od 30 dana, ni više od 60 dana. Ukoliko bi predsednički izbori bili održani u redovnom terminu, morali bi biti raspisani najkasnije 18. novembra, a održani najkasnije do 17. januara, a najranije 18. decembra.
Ukoliko bude odlučeno da se istovremeno održe i predsednički izbori sa predstojećim parlamentarnim, pokrajinskim i lokalnim, predsednik Boris Tadić bi morao, u skladu sa Ustavom, da podnese ostavku, jer predsedniku mandat može da prestane samo istekom mandata, ostavkom i razrešenjem.
Predsedniku, u slučaju ostavke, kako kaže Ustav, mandat prestaje danom podnošenja ostavke. Ukoliko bi se Tadić odlučio na to da podnese ostavku kako bi se kandidovao za još jedan predsednički mandat, to znači da bi Slavica Đukić-Dejanović, predsednica parlamenta, bar nekoliko dana, do isteka roka za kandidovanje, bila vršilac dužnosti predsednika Srbije. Da podsetimo, Đukić-Dejanović je najavila da će raspisati pokrajinske i lokalne izbore 13. marta, kada bi i predsednik Republike trebalo da raspiše parlamentarne.
M. Čekerevac
objavljeno: 06.03.2012.
.jpg)
