Izvor: B92, 08.Dec.2011, 03:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad prođu izbori plate idu "na led"
Beograd -- Srbija će iduće godine, posle parlamentarnih izbora, morati da ispuni stroge uslove Svetske banke i MMF-a i napravi velike intervencije u finansijskom sistemu.
Stručnjaci procenjuju da nam posle izbora sledi radikalno smanjenje javne potrošnje, zamrzavanje plata u javnom sektoru i penzija, kao i obavezna privatizacija velikih državnih kompanija.
Spisak zahteva Svetske banke za 2012. godinu već >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je stigao na adresu nove hrvatske vlade, a domaći ekonomski analitičari očekuju da će nešto slično biti saopšteno i nama, a verovatno i strože. Od Hrvata se traži da ispune dva prioriteta: fiskalnu održivost i povećanje konkurentnosti. Prioritet je konsolidacija rashoda i bolje sprovođenje socijalnih programa za siromašne, kako bi se sredstva dodelila osobama kojima su najpotrebnija.
Traže se strukturne reforme u penzijskom i zdravstvenom osiguranju, davanjima socijalne zaštite i javnoj upravi. Hrvati će morati da se pozabave jačanjem konkurentnosti i to kroz bolje obrazovanje radnika i fleksibilnije radno zakonodavstvo, ali i bolju saradnju javnog i privatnog sektora. Njihova vlada treba da smanji i birokratiju jer parališe poslovanje i podstiče korupciju.
Urednik sajta Makroekonomija Miroslav Zdravković kaže da su ekonomski problemi Hrvatske i Srbije veoma slični, s tim da se naša zemlja nađe uvek u negativnim krajnostima.
Zdravković navodi da "imamo stagnaciju industrijske proizvodnje, veliki javni sektor, nisku spoljnu konkurentnost, loše uslove za poslovanje firmi, velika izdvajanja za penzije i javni deficit koji proističe iz nesrazmere izdataka za penzije i prikupljenih doprinosa zaposlenih".
"Zbog toga će i novu vladu Srbije dočekati slični, ali mnogo oštriji zahtevi Svetske banke i MMF-a. Traže da radikalno smanjimo potrošnju smanjenjem plata zaposlenih u javnom sektoru i penzija, ali i da ubrzamo privatizaciju javne imovine. Ovi zahtevi su sasvim u skladu i sa zahtevima domaćih privrednika, ali to ne mora da znači da su svi zajedno u pravu", objašnjava on.
Kako navodi, bilo koje smanjivanje plata u javnom sektoru i penzija izazvalo bi pad tražnje, pa bi došlo i do masovnih otpuštanja u privatnom sektoru.
"To se već dogodilo u Grčkoj, ali i drugim zemljama koje su sprovodile rigorozne programe štednje. Zato pre verujem da će se doći do rešenja poput zamrzavanja plata u javnom sektoru i penzija, nego do smanjivanja. Srbija rešenje treba da traži u smanjivanju korupcije, pojeftinjenju države kroz jeftinije javne nabavke i manju potrošnju na 'specijalizovane usluge' i 'usluge po ugovoru'. Onda tek možemo da pričamo o stvaranju povoljnog ambijenta za razvoj biznisa", smatra Zdravković.
Ekonomista Bečkog instituta Vladimir Gligorov kaže da se kod socijalnih davanja uglavnom sugeriše da se izvrši preraspodela sa onih kategorija koje su u boljem položaju ka onima koje su u lošijem položaju.
On navodi da se "zahteva, na primer, da se više vodi računa o onima koji moraju da se hrane u javnim kuhinjama, a manje o merama od kojih koristi mogu da imaju i bogati ljudi. Obično se savetuje da se u prvih godinu dana urade sve mere koje nisu baš najpopularnije, ali će dati dugoročne efekte".
"U Srbiji je veliko pitanje šta će se dogoditi na izborima, a dosta zavisi i od toga koliki će biti mandat te nove vlade. Promene u pravnom sistemu, penzijama ili socijalnim davanjima, kao i platama u javnom sektoru obično idu najteže. Zato je dosta važno da to bude jaka vlada", poručuje Gligorov.
Pogledaj vesti o: Izbori, Nova godina
