Izvor: Politika, 22.Jan.2014, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izbori koji bi imali smisla
Postali smo nacija koja čeka. Čekamo ino-investicije, kojih nema, čekamo prijem u EU, koji stalno izmiče, čekamo da nas neko drugi zaposli, ali sami gotovo ništa ne preduzimamo i još se zadužujemo. Dokle? I šta ako ništa od toga ne dočekamo?
Već duže vreme u javnosti je prisutna tema da li su nam potrebni novi, vanredni izbori. Ovo pitanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se dovodi u vezu s problemom Kosova, s odnosom pozicije i opozicije, odnosima stranaka u vladajućoj koaliciji, interesima velikih sila itd., ali se uopšte ne pominje gde je tu interes građana.
1. Činjenica je da SNS danas ima najveće poverenje građana i da bi na sledećim izborima možda dobila i većinu u skupštini. U stranci se oseća želja da se to na izborima i potvrdi. Sadašnji odnos poverenja koje stranke imaju u biračkom telu, u odnosu na iskazano na poslednjim izborima, značajno je promenjen.
Svakako da najveća zasluga za to pripada SNS, ali i neviđeno brzom propadanju ugleda Demokratske stranke. Promena te postizborne ravnoteže uticala je i na odnose u vladajućoj koaliciji. Kritike iz redova SNS na račun članova vlade iz redova SPS, pa i samog premijera, u stalnom su porastu.
Osim toga, SNS ima i potrebu da pročišćava svoje redove, što je još jedan, za sada prikriven, razlog za raspisivanje izbora. Ali ni sve pobede nisu jednake. Naime, za bilo koju partiju, a sada posebno za SNS, nije svejedno s kojom izlaznošću građana će da pobedi.
Zato je, po mom mišljenju, ključno pitanje programa s kojim će partije izaći na izbore, a ne da li će ili neće biti izbora. S tim u vezi treba reći da su dve vodeće partije iz vladajuće koalicije, a pogotovo SNS, svoj rejting podigle prvenstveno na borbi protiv kriminala.
Taj izvor rasta i daljeg zidanja rejtinga jeste pri kraju. Čišćenje društva od kriminala i korupcije izuzetno je važno, ali kada ono uđe u sistemske okvire, a na tom je putu, onda to više neće imati stranačka obeležja.
2. Jedina tema koja bi, po mom mišljenju, iz ugla građana bila vredna izlaska na prevremene izbore jeste pitanje stanja u privredi. Mi danas nemamo važnijeg zadatka od privrednog razvoja. Od toga nam zavise opstanak države, nivo zaposlenosti, lični i društveni standard itd.
Međutim, svih ovih petnaestak godina nijedna partija na vlasti nije razvoj privrede smatrala svojom odgovornošću. Građanima su pričane bajke o boljem životu, često začinjene obilnim lažima.
Pitanje razvoja bilo je prepušteno tržištu, stranim investicijama, EU, po sistemu: neka se država ne meša. Kao rezultat smo imali da nam je stanje u privredi bilo svake godine gore od prethodne. Za sve je bila kriva svetska kriza.
Međutim, i taj argument se sada izmakao. Svetska privreda se već oporavlja, a naša kriza se pojačava. Zašto? Neko to treba da nam objasni. Ja bih rekao da smo postali nacija koja čeka. Čekamo ino-investicije, kojih nema, čekamo prijem u EU, koji stalno izmiče, čekamo da nas neko drugi zaposli, ali sami gotovo ništa ne preduzimamo i još se zadužujemo.
Dokle? I šta ako ništa od toga ne dočekamo? Hoćemo li kao društvo propasti? Jesmo li mi, kao narod, do te mere nesposobni ili su to partije kojima smo dali poverenje? Jedno od toga je tačno.
Zar već nije vreme da se suočimo sami sa sobom? Rekao bih da jeste! Sada je prilika da se naše stranke izjasne da li prihvataju odgovornost za stanje u privredi. U razvijenim kapitalističkim društvima to pitanje je suvišno.
Jer, osnovu kapitalističkih odnosa čini konkurencija. Ona, manje ili više, prožima sve, pa i izbore. Tim društvima ne smeta da neka partija vlada i po nekoliko mandata sve dok privreda ne posustane, a onda daju poverenje nekoj drugoj. A zašto i mi ne bismo tako postupili?
Zašto se i naše stranke ne bi takmičile koja će pre da dovede privredu u stanje stabilnosti?Po mom mišljenju, za to bi bio potreban period od najmanje desetak godina, s odgovarajućom godišnjom stopom privrednog rasta.
Normalno je pretpostaviti da bi na izborima pobedila partija s ponuđenom većom stopom rasta. Partije koje nisu u stanju da to ponude nisu nam ni potrebne.
Ako bismo tome dodali i parlamentarnu kontrolu – prolaznih vremena za izvršenja preuzetih obećanja, onda bi to bio preokret u ponašanju i odgovornosti naših stranaka. Građani bi dobili uporedive ponude na osnovu kojih bi mogli da odluče kojoj partiji će dati svoj glas.
Da li će to biti SNS, DS, DSS, SPS ili bilo koja druga partija, za građane je svejedno. Ako ne bude ispunjavala obećanja, na prvom prolaznom vremenu biće zamenjena. Građanima i nisu potrebne partije koje ne znaju posao za koji se kandiduju.
Sve u svemu, samo s programom izlaska iz ove krize, s jasno definisanim ciljem, ovi očekivani izbori bi imali pun smisao. Imali bi cilj za koji se vredi boriti, osnovu za mobilizaciju društva, a kao bonus bi se oprostili od partokratskih i neodgovornih vlada. Zar bi to bilo malo?
Savetnik za poslove optimizacije rada i upravljanja
Radovan Pešikan
objavljeno: 22/01/2014
Pogledaj vesti o: Srpska Napredna Stranka, Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
