Izvor: Politika, 07.Jan.2014, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izbori će otežati put Srbije u EU
Ukoliko na Kosovu posle izbora prevladaju političke snage, poput pokreta „Samoopredeljenje” može doći do zastoja u trouglu Priština–Beograd–Brisel
Prevremeni parlamentarni izbori uvek su pokazatelj političke nestabilnosti. A odsustvo političke stabilnosti remeti ekonomski oporavak i otežava priključivanje Evropskoj uniji, kaže Dušan Reljić, šef biroa Nemačkog instituta za međunarodnu politiku i bezbednost (SVP) u Briselu, odgovarajući na naše >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pitanje kako bi se u Nemačkoj gledalo na eventualno raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji u rano proleće.
Na pitanje da li parlamentarni izbori na Kosovu 2014, mogu da budu problem za dijalog Beograda i Prištine, pa i za evrointegraciju Srbije, ovaj analitičar kaže da će ukoliko na Kosovu ojačaju ili čak prevladaju političke snage, recimo pokret„Samoopredeljenje”, nastupiti, barem za neko vreme, zastoj u trouglu Priština–Beograd–Brisel.
Reljić, čije je težište rada na pitanjima međunarodnih odnosa i bezbednosti, sa naglaskom na proširenju EU i aktuelnim problemima u jugoistočnoj Evropi ocenjuje, međutim, da povoljan uticaj možeda dođe iz Albanije gde nova socijalistička vlada jasno pokazuje da je za nju, kao i za Srbiju, približavanje EU među najvažnijim ciljevima.
Andreas Šokenhof, zamenik predsedavajućeg poslaničkog kluba CDU u nemačkom Bundestagu, poručuje da je ponekad potrebno pripremiti teren za veoma teške odluke. Računa li Berlin na to da će Srbija za koju godinu biti spremna da prizna Kosovo?
Svakako da postoji očekivanje ključnih zapadnih država da će se kad-tad uspostaviti većina u društvu i parlamentu spremna da izglasa novi ustav Srbije u kome bi i pravno bilo prihvaćeno da su se kosovski Albanci otcepili. Možda postoje očekivanja da bi ulazak Srbije u EU za pet do deset godina bio pogodan trenutak. Pretpostavka bi mogla da bude da bi dobitak članstva u EU prekrio konačni gubitak Kosova. Ali, to su samo nagađanja.
Ukoliko bi nova runda dijaloga Beograda i Prištine, koja će po svoj prilici biti uoči međuvladine konferencije, loše prošla, kako bi se to odrazilo na tu konferenciju?
Sve zavisi od toga ko biu tumačenju ključnih zapadnih država bio veći krivac ukoliko bi zaista nastupio nepovoljan razvoj. Reklo bi se, međutim, da većina članica EU u ovom trenutku smatra da Srbiju valja podržati u njenom nastojanju da započne pregovore o ulasku u uniju.
Hoće li nova nemačka vlada biti naklonjenija Srbiji od prethodne?
U koalicionom sporazumu hrišćanskih demokrata i socijaldemokrata piše da partneri u vladi ostaju pri tome da širenje EU treba da se nastavi uz striktno poštovanje uslova za prijem novih članica, kao i da države zapadnog Balkana imaju perspektivu ulaska u uniju. Kaže se da su za pristupanje EU merodavni kako sposobnost kandidata da postanu članice unije tako i sposobnost EU da primi nove članice. Od Srbije i Kosova se u koalicionom sporazumu zahteva da ispune preuzete obaveze.
Taj sporazum je načelni okvir u odnosu na takozvanizapadni Balkan koji je sebi odredila nova nemačka vlada. Konkretne političke odluke donosiće se, kao i uvek, u dogovoru s najvažnijim partnerima, pre svega Sjedinjenim Američkim Državama, i u skladu sa procenama kako se razvija politička situacija u regionu.
Je li pitanje budućeg proširenja, zbog ekonomskih problema u EU, ipak gurnuto u pozadinu političke agende na duži rok?
Ekonomska i finansijska kriza pogađa maltene pola milijarde stanovnike Evropske unije. Red veličina je takav da problemi i interesi dvadesetak miliona žitelja jugoslovenskog prostora i Albanije ne mogu da budu prioritet unije. Imajući, međutim, u vidu ozbiljnost i dužinu krize, pažnja koja se u Briselu i među ključnim članicama EU posvećuje regionu veća je nego što bi načelno moglo da se očekuje. To je zato što nije zaboravljeno da je bezbednost u regionu i dalje krhka, posebno u Makedoniji i na Kosovu.
Posle šestomesečnog grčkog predsedavanja, u drugoj polovini ove godine na čelu EU biće Italija. Koliko Srbiji može da pomogne činjenica da će unijom rukovoditi zemlje koje su joj veoma bliske?
Grčka je toliko ophrvana sopstvenim teškoćama da je skinula pitanja proširenja sa spiska svojih važnih ciljeva tokom predsedavanja unijom. Italija takođe nije u prilici da bitnije utiče na određivanje težišta politike EU dokle god je sama među važnijim kriznim žarištima u ekonomskom i finansijskom sistemu unije.
U vezi sa opasnošću suspenzije vizne liberalizacije premijer Srbije Dačić izjavio je da je vladin prioritet da radi sa Berlinom, kako Nemačka ne bi pokrenula suspenziju viznog režima? Kolika je, odista, mogućnost da Nemačka preduzme takav korak i šta Srbija može da uradi kako bi to predupredila?
Bilo bi pogubno za verodostojnost politike EU ukoliko bi, dok započinju pregovori o pristupanju s pojedinim državama jugoistočne Evrope, uporedo bio otpisan taj veliki napredak u međusobnim odnosima, kako je ukidanje viza svojevremeno bilo opisano u Briselu. Bilo bi podjednako pogubno ukoliko bi vlade u regionu pokušale da primene policijsku represiju ili bilo koji drugi oblika gaženja ljudska prava. Problemi Roma i drugih siromašnih ljudi u Srbiji i drugde u jugoistočnoj Evropi, od kojih neki veruju da ih čeka bolji život ukoliko dospeju u EU, mogu jedino da se reše ciljnim socijalnim merama, savremenijim školstvom i ekonomskim razvojem.
Biljana Čpajak
objavljeno: 06.01.2014.
Pogledaj vesti o: Izbori, Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
