Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 06.Nov.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istorija izbora u SAD: Od Vašingtona do Obame
VAŠINGTON - Američki predsednički izbori imaju dugu, bogatu istoriju punu živopisnih kandidata i malo poznatih činjenica. Na primer, u ranim danima, predsednički kandidati peli su se na drveće da bi se obraćali svojim pristalicama.
Jednog hladnog, zimskog jutra za nekoliko meseci, novi američki predsednik izrecitovaće istu, staru zakletvu koju >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << su izgovarali svi predsednici stupajući na dužnost.
Ovogodišnji izbori su 56. po redu, a prvi su održani 1789.godine, kada je Džordž Vašington izabran za prvog američkog predsednika.
U to vreme, američki crnci i žene nisu imali pravo glasa. Ovi su izbori istorijski, budući da Amerikanci biraju izmedju prvog afro-američkog predsednika, demokrate Baraka Obame, i prve žene potpredsednice, republikanke Sare Pejlin koja je potpredsednički kandidat senatora Džona Mekejna.
Lihtman: Ništa nije sprečavalo izbore
Predsednički izbori nikada nisu bili obustavljeni niti odloženi, čak ni u vreme rata ili ekonomskih kriza.
Alen Lihtman, profesor istorije sa Američkog univerziteta u Vašingtonu, podseća da ne postoji slučaj da su američki izbori bili odloženi.
„Imali smo izbore 1864. u sred američkog građanskog rata. Imali smo izbore 1932. u sred velike depresije", poseća on.
Ford posle Niksona
Istorijski, većina američkih predsedničkih izbora smatrana je poštenim i regularnim. Postoji jedan značajan izuzetak. 2000-te, Vrhovni sud SAD umešao se da bi rešio spor u vezi sa glasovima sa Floride, i Džordž Buš odneo je pobedu nad Alom Gorom.
Džerald Ford je jedini predsednik SAD koji nije izabran na izborima. On je stupio na dužnost kada je Ričard Nikson podneo ostavku pod pretnjom opoziva zbog afere Votergejt.
Zašto baš novembar?
Predsednički izbori uvek se održavaju prvog utorka u novembru.
Alen Lihtman kaže da je ta tradicija započela u vreme kada su SAD bile prevashodno poljoprivredno društvo.
"Izbori su počeli da se održavaju u novembru od 1840-ih, sa ciljem da se održavaju posle žetve," kaže on.
Majkl Mekdonald, profesor političkih nauka na univerzitetu Džordž Mejson objašnjava da Amerikanci ne biraju predsednika SAD direktno, ali određuju glasanje članova elektorskog koledža. Ti članovi se zatim sastaju 15. decembra i biraju predsednika.
Šta je elektorski koledž?
U američkom izbornom sistemu, građani ne biraju predsednika direktno, već to čini elektorski koledž.
Svaka država ima određeni broj elektora koji glasaju u izbornom koledžu. Broj elektora se odredjuje na osnovu stanovništva pojedinačnih država.
Tranzicija
Kada Amerikanci glasaju, oni upućuju elektore iz svoje države da glasaju za njihovog kandidata u elektorskom koledžu.
Majkl Mekdonald, profesor političkih nauka na univerzitetu Džordž Mejson objašnjava da Amerikanci ne biraju predsednika SAD direktno, ali određuju glasanje članova elektorskog koledža. Ti članovi se zatim sastaju 15. decembra i biraju predsednika.
Tradicionalno, postoji prelazni period od nekoliko meseci od izbora do inauguracije novog predsednika.
U moderna vremena, ta tranzicija omogućava novom predsedniku da izabere svoju administraciju i pripremi se za stupanje na položaj.
Pravi razlog
"Glavni razlog je što je elektorskom koledžu bilo potrebno vreme da se sastane i glasa. Zatim, u slučaju da elektori nisu mogli da presude izbore, bilo je potrebno vreme da se sazove Predstavnički dom i izabere predsednik", kaže istoričar Lihtman.
Do idućeg mandata
Ovogodišnji izbori bili su najduži i najskuplji u američkoj istoriji. Pobednik ulazi u Belu kuću u vreme velikog unutrašnjeg i spoljnopolitičkog previranja.
Imaće na raspolaganju četiri godine da ubedi javnost da zaslužuje još jedan mandat kada izborni proces ponovo započne.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
