Izvor: Politika, 05.Dec.2010, 00:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Isplati li se smanjivati Cvetkovićevu vladu

Ukupni efekti rekonstrukcije u ovom trenutku ne bi opravdali troškove „reorganizacije” vlade i zastoj u obavljanju nekih poslova

Vlada Srbije mogla bi da bude rekonstruisana do kraja januara. To bi bio rezultat idealnog scenarija po kome su sve članice vladajuće koalicije zaista spremne da se odreknu nekih ministarskih mesta i već su se složile oko toga koliko ministarstava treba da ostane i već znaju gde bi napravili rezove. Pa da se samo između >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Svetog Nikole (kada prođu unutarstranački izbori u DS-u) i, recimo, Svetog Jovana (kada prođe period najkrcatiji praznicima i slavama) održi nekoliko formalnih sastanaka lidera koalicije i da se to na vanrednoj sednici Narodne skupštine ozvaniči izmenom Zakona o ministarstvima.

Ali, i uz pretpostavku da bi vladajuća koalicija u ovom slučaju bila toliko jedinstvena i brza, kakvi su efekti te eventualne rekonstrukcije Cvetkovićevog kabineta na početku sledeće, predizborne godine (osim što će ministarka Diana Dragutinović morati da radi novi budžet za 2011, pošto je ovaj koji tek treba da bude usvojen rađen za postojeću 27-članu vladu, odnosno za 24 ministarstva)?

Docent Dejan Milenković, s predmeta Javne uprave na Fakultetu političkih nauka, pridružuje se onim stručnjacima iz različitih oblasti koji smatraju da Vlada Srbije treba da bude manja, ali da ukupni efekti rekonstrukcije u ovom trenutku ne bi opravdali troškove „reorganizacije” vlade i zastoj u obavljanju nekih poslova. Milenković za „Politiku” ističe da suštinsko pitanje reforme državne uprave nije pitanje njenih organa, odnosno organizacije, već njene nadležnosti.

„Ako, za početak, kreneš od toga da preispitaš nadležnosti koje ima svako ministarstvo, gde se ona prepliću, koja su slična ili ista itd. možeš da dobiješ tu suštinsku racionalizaciju koja će dovesti do smanjenja broja ministarstava a istovremeno i do smanjenja broja državnih službenika i značajnije uštede – na jedan malo duži rok. To je proces koji ne možeš da meriš danima ili mesecima, već godinama”, ističe on.

Ovako, uštede, kako kaže, ne bi bile prevelike. Ako pretpostavimo da će biti sedam-osam ministara manje, uz njih odlaze i državni sekretari, savetnici i nekoliko članova kabineta, to bi bilo oko 70-80 ljudi ukupno. Unutrašnja organizaciona struktura tih ministarstava, međutim, ostaje i pripaja se nekom drugom ministarstvu.

„Je li neko izračunao koliki su tu troškovi? To je seljenje, traženje novog prostora, opreme... Ni ukrupnjavanje ministarstava, samo po sebi, nije dobro jer nastaje problem upravljanja, odnosno uspostavljanja hijerarhije i koordinacije. Evo, sada su sva ministarstva dobila zadatak da popunjavaju upitnik Evropske komisije. U slučaju rekonstrukcije, ti upitnici bi morali da se prebacuju na druga ministarstva i to bi bilo kontraproduktivno. Pored toga, rezovi u upravi u ovom momentu ne bi smeli da budu radikalni, u smislu preterano velikog smanjenja broja zaposlenih državnih službenika, jer u ovom tranzicionom vremenu državna uprava nosi najveći teret državnog preobražaja i ulaska u EU”, ističe Milenković.

Na poslove na evrointegracijama mislio je i potpredsednik vlade Božidar Đelić kada je prošle nedelje rekao da rekonstrukcija ima smisla ako se uradi u prvom kvartalu 2011. godine, jer bi u protivnom nastali problemi, između ostalog i zbog toga što „ljudi koji sutra ne znaju da li će imati posao ne mogu biti maksimalno posvećeni evropskom putu”. On, pri tom, misli da „radikalizam“ Mlađana Dinkića, lidera G17 plus, koji ne pristaje na rekonstrukciju vlade ako to nije smanjenje na 15 ministarstava – nije dovoljan. Đelić je rekao da ako vlada bude smanjena na 15 ministarstava „ništa nismo uradili” i naveo primer Mađarske koja je ove godine dobila najmanju vladu od uvođenja višestranačja pre 20 godina (osam ministara, od kojih je jedan potpredsednik vlade, još jedan potpredsednik i premijer Orban).

Dejan Milenković smatra da bi Srbija možda trebalo da ima 16-17 ministarstava u ovom periodu prilagođavanja i tranzicije. „Nije svaki problem isti u svakoj zemlji. Nemačka, koja ima 13 ministarstava, na primer, ne mora da donosi 500 zakona godišnje. A te zakone priprema administracija”, dodaje on.

Marko Đurišić, funkcioner Demokratske stranke, vodeće u vladajućoj koaliciji, naveo je da nije najveći trošak u samoj vladi i broju ministara, već u državnoj upravi, pa bi vlada, aktuelna ili rekonstruisana, morala da radi na tome da bi smanjila javnu potrošnju i trošak državnog aparata. Tako dobijen višak novca bio bi uložen u ekonomiju i nova radna mesta, rekao je Đurišić za Tanjug.

Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin, pak, smatra da će krupne, sistemske poslove (ozbiljnije smanjenje javne potrošnje, redukcija broja činovnika, restrukturiranje javnih preduzeća...) morati da uradi neka nova vlada, jer oni zahtevaju duži period od godinu dana. Bugarin ne vidi „koji bi veliki efekti bili od rekonstrukcije Cvetkovićevog kabineta, pogotovo što je predizborna godina”. „Možda bi administracija bila manja, ali je pitanje da li bi bila efikasnija, što je za privredu mnogo bitnije”, naveo je Bugarin nedavno za jedan dnevni list.

Navodeći da je reforma državne uprave, odnosno smanjenje broja ministarstava, postalo dominantno političko pitanje ovih dana, Dejan Milenković prepoznaje dva razloga za to. Prvi je pokušaj da se kod birača stvori slika da vlada zaista želi da redukuje nepotrebne troškove, a drugi je izveštaj Evropske komisije koji kaže da proces reforme državne uprave traje dosta dugo. „Znači, smanjenjem broja ministarstava ’preko kolena’ u ovom momentu zadovoljavaš ili bar pokušavaš da fingiraš da zadovoljiš to da se kreće u ozbiljnu reformu uprave u Srbiji, a s druge strane, kod birača stvaraš utisak da ti zaista više ne želiš da imaš nesposobne ministre, nesposobna ministarstva ili državne sekretare koji su mnogo plaćeni u uslovima ove ekonomske krize”, ocenjuje Milenković.

Biljana Baković

objavljeno: 05.12.2010.

Nastavak na Politika...

RTS: Partijska viza za Vladu!