Izvor: B92, 05.Dec.2010, 04:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manja Vlada samo marketing vlasti?
Beograd -- Ukupni efekti rekonstrukcije Vlade Srbije u ovom trenutku ne bi opravdali troškove "reorganizacije" vlade i zastoj u obavljanju nekih poslova.
Vlada bi mogla da bude rekonstruisana do kraja januara kao rezultat scenarija po kome su sve članice vladajuće koalicije zaista spremne da se odreknu nekih ministarskih mesta.
Ipak, docent Dejan Milenković, s predmeta Javne uprave na Fakultetu političkih nauka, kaže da ukupni efekti rekonstrukcije u ovom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << trenutku ne bi opravdali troškove.
Milenković ističe da suštinsko pitanje reforme državne uprave nije pitanje njenih organa, odnosno organizacije, već njene nadležnosti. Ovako, uštede, kako kaže, ne bi bile prevelike.
Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin smatra da će krupne, sistemske poslove (ozbiljnije smanjenje javne potrošnje, redukcija broja činovnika, restrukturiranje javnih preduzeća...) morati da uradi neka nova vlada, jer oni zahtevaju duži period od godinu dana. Bugarin ne vidi „koji bi veliki efekti bili od rekonstrukcije Cvetkovićevog kabineta, pogotovo što je predizborna godina”.
"Ako pretpostavimo da će biti sedam-osam ministara manje, uz njih odlaze i državni sekretari, savetnici i nekoliko članova kabineta, to bi bilo oko 70-80 ljudi ukupno. Unutrašnja organizaciona struktura tih ministarstava, međutim, ostaje i pripaja se nekom drugom ministarstvu", navodi on.
Navodeći da je reforma državne uprave, odnosno smanjenje broja ministarstava, postalo dominantno političko pitanje ovih dana, Dejan Milenković prepoznaje dva razloga za to.
"Smanjenjem broja ministarstava ’preko kolena’ u ovom momentu zadovoljavaš ili bar pokušavaš da fingiraš da zadovoljiš to da se kreće u ozbiljnu reformu uprave u Srbiji, a s druge strane, kod birača stvaraš utisak da ti zaista više ne želiš da imaš nesposobne ministre, nesposobna ministarstva ili državne sekretare koji su mnogo plaćeni u uslovima ove ekonomske krize”, ocenjuje Milenković.
Sto poslanika manje, ušteda 2,5 miliona evra
Srpski budžet bi godišnje uštedeo najmanje 2,5 miliona evra ako bi parlament bio smanjen na 150 poslanika, kako je to nedavno predložio Boris Tadić.
Naime, imajući u vidu da je prošle godine na plate i prinadležnosti poslanika potrošeno 631 milion dinara, po istom proračunu samo na plate 150 poslanika, ne računajući putne, administrativne i ostale troškove, potrošilo bi se 252 miliona dinara manje, odnosno 2,35 miliona evra. Osim uštede, Srbija bi dobila i funkcionalniji parlament.
Politički analitičar Cvijetin Milivojević za Tadićevu inicijativu kaže da „ima elemente iskrene želje za uštedom", ali dodaje da se u njoj može prepoznati i demagogija.
"Postoje zdravi razlozi da i Vlada i skupština budu manji, ali u pozadini postoji neiskren odnos - da se prosipaju floskule da nam je vlast štedljiva. Niko ne može da spori da nam treba efikasniji i manji parlament, ali za to je potrebno da se promeni Ustav, za šta je potrebna podrška dve trećine u skupštini, a ne vidim kako bi ona mogla da se skupi", kaže Milivojević.
Branko Radun, saradnik Nove srpske političke misli, kaže da se "uštedom ne bi dobilo mnogo, jer naša država troši mnogo više novca na drugim stranama, a opozicija se značajnim delom finansira preko onog što im budžet garantuje kroz poslanička mesta".
"Vlast ima mnogo više izvora finansiranja, kroz ministarstva, učešće u izvršnoj vlasti, više mogućnosti da sklapa poslove, mogućnost da zaposle svoje ljude i da dobiju sponzore. Ta priča je uperena ka domaćoj javnosti nezadovoljnoj neefikasnošću vlasti i visokim poslaničkim dnevnicama", zaključuje Radun.
