Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 17.Mar.2011, 19:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Austrija: Borba protiv nuklearnog lobija

BEČ, LONDON -

Austrijski kancelar Verner Fajman najavio je danas da planira borbu protiv nuklearnog lobija na nivou EU.

Zajedno sa nemačkim i evropskim socijaldemokratama on želi da se, kako je rekao, izbori za održavanje referenduma na nivou EU o konačnom istupanju iz nuklearne opcije za dobijanje električne energije.

Fajman je na sastanku svoje Socijaldemokratske stranke Austrije >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << u Ridu kazao da je već imao razgovore sa svojim nemačkim kolegama s tim u vezi.

"Vreme je da podignemo glas i insistiramo na odstupanju od nuklearne energije. Moramo da se borimo rame uz rame protiv nuklearne industrije", naglasio je on i najavio da će se prikupljati potpisi i mobilisati ljudi.

"Protiv nuklearnog lobija možemo samo zajedno i uz široku podršku stanovništva da se borimo", poručio je on.

Lisabonski sporazum pruža mogućnost za održavanje referenduma na nivou čitave EU. Građani EU mogu takvom inicijativom da se obrate Evropskoj komisiji i da od nje zatraže da predaju rešenje u skladu sa zahtevima koje iznese stanovništvo.

"Svi oni koji nam objašnjavaju da se radi o bezbednoj tehnologiji sada su kažnjeni kao lažovi", kazao je Fajman u vezi dramatične situacije u Japanu.

Austrija se krajem 70-tih godina odlučila da bude protiv nuklearne elektrane. Godine 1972. je građena nuklearna elektrana u mestu Cventendorf koja, međutim, nikada nije puštena u rad, jer se stanovništvo, iako tesnom većinom, na referendumu 1978. izjasnilo protiv njenog aktiviranja.

Ginter Ojtinger: Nuklearna kriza sada je u "Božijim rukama"

Evropski komesar za energetiku je u obraćanju Komitetu za ekologiju Evropskog parlamenta izrazio iznenađenje "neverovatnim improvizovanim" metodama koji su se služili japanski tehničari da bi sprečili dalju katastrofu u nuklearnoj elektrani Fukušima.

On je poslanicima rekao da je postrojenje "izvan kontrole" dan nakon što je izjavio da se Japan suočava sa "apokalipsom".

Globalne berze su alarmantno reagovale na komentare evropskog komesara i njegov portparol vrlo brzo morao je da pojašnjava da njegove izjave nisu zasnovane na nekim novijim informacijama.

Evropska komisija saopštila je da je od zemalja članica zatražila da provere stepen radijacije u prehrambenim proizvodima i stočnoj hrani uvezenoj iz Japana, mada je godišnja stopa uvoza iz te zemlje relativno niska i iznosi 65 miliona evra za, uglavnom voće, povrće i ribu.

Maksimalni nivoi radioaktivne kontaminacije dozvoljene u hrani uvezenoj u EU određeni su nakon nuklearne katastrofe u Černobilu 1986. godine.

Panika oko Japana "zagreva" planetu

Globalno zagrevanje će se intenzivirati, ukoliko zbog panike oko krize u Japanu, Kina (vodeći svetski emiter ugljenika u atmosferu), napusti najambiciozniji program izgradnje nuklearnih elektrana na svetu, a Nemačka pozatvara svoje nuklearke, upozoravaju svetski stručnjaci.

Kina je juče odlučila da suspenduje odobrenja za izgradnju novih nuklearki, a prethodno je Nemačka (najveći evropski emiter ugljenika u atmosferu), donela odluku da zatvori sedam nuklearnih elektrana, prenosi Rojters.

I sam Japan, koji je peti najveći emiter ugljenika u svetu je zatvorio nekoliko svojih nuklearki i ima malo izbora osim da sagoreva još više gasa i uglja kako bi nadoknadio struju iz nuklearki.

Sve to će, po rečima Izabel Kirijen, analitičara Dojče banke, definitivno povećati emisiju ugljenika u atmosferu i dugoročno uticati na tražnju gasa.

"Ukoliko želimo da razvijamo privredu sa malo ugljenika, do 2050, nekorišćenje nuklearki će zahtevati značajnu dostupnost obnovljive energije, a ja nisam sigurna da je to moguće u takvoj meri, ističe Kirijenova.

Osim što je glavni uzrok klimatskih promena koje izaziva čovek, sagorevanje uglja je i glavni uzročnik smoga, kiselih kiša, bronhitisa, pogoršavanja astme i prerane smrti, upozoravaju stručnjaci.

Kina, koja bi, prema nekim procenama, do kraja ove decenije mogla da emituje u atmosferu 60 odsto više ugljenika nego SAD, je planirala da do 2015. započne izgradnju novih nuklearki ukupne snage od 40 gigavata.

Mada nije verovatno da će Peking od tog plana odustati, i mada nije naložio da se obustavi rad u postojećim nuklearkama, zamrzavanje izdavanja odobrenja već znači moguće odlaganje izgradnje novih nuklearnih kapaciteta, dok bi se izgradnja novih elektrana na ugalj nastavila bez ikavih smetnji.

Nemačka je odlučila da zatvori sedam svojih najstarijih reaktora najmanje do juna. Najverovatnije će struja izgubljena na taj način, biti nadomešćena većom proizvodnjom termoelektrana, što bi značilo osam do 11 miliona dodatnih tona ugljen dioksida u atmosferi narednih meseci, procena je Matea Maconija, stručnjaka italijanske kompanije "Nomizma enerđija".

Međunarodna agencija za energiju upozorava da je nemoguće smanjiti emisiju ugljenika bez korišćenja atomske energije, ali komesar za energiju EU Ginter Etinger već izlaže mogućnost budućnosti bez nuklearne energije, koja bi po mišljenju ekologista trebalo da bude "zelenija", ali po mišljenju nekih drugih i "gasovitija".

Analitičar francuske banke "Sosijete ženeral" ističe da će gas verovatno postati gorivo bez alternative u zemljama OECD, u kojima bi glasači mogli da se opredele protiv atomske energije.

Procenjuje se da bi, ukoliko bi sve 34 članice OECD-a zatvorile svoje nuklearke i zamenile ih elektranama na gas, pre nego što bi bila razvijena tehnologija za neutralisanje njihove emisije ugljenika, samo ove zemlje svake godine u atmosferu izbacivale gotovo milijardu tona ugljen dioksida.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija,   London

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...