Izvor: TvojPortal.com, 04.Sep.2011, 10:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istražićemo sve sporne privatizacije
/dnevnik.rs/ Postignuti su značajni rezultati u borbi protiv kriminala, a na tom nam polju i Evropska unija odaje priznanje. To je jedna od onih pozitivnih stvari koje se nalaze u svakom izveštaju Evropske komisije, ukazuje u intrevjuu „Dnevniku” ministar unutrašnjih poslova Srbije i lider SPS-a Ivica Dačić.
Šta otkrivaju najnoviji operativni policijski podaci o delovanju kriminalnih grupa >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << kod nas?
– Uvek se procenjivalo da u Srbiji ima između 35 i 40 organizovanih kriminalnih grupa. Međutim, to je dinamična kategorija. Neke grupe nastaju, neke se hapšenjem rasformiraju, neke se dele na razne podgrupe i zato redovno u saradnji MUP-a s drugim bezbednosnim strukturama, s BIA-om pre svega, stalno inoviramo evidenciju. Inače, podaci pokazuju da se oko 60 posto organizovanih kriminalnih grupa bave narko-kriminalom. Ali treba znati da su, zapravo, veoma retke grupe koje se bave samo jednim oblikom kriminala, nego je obično reč o više različitih vidova kriminalnih aktivnosti.
Kako teče najavljena policijska istraga spornih privatizacija? Pominjan je, naime, spisak od 22 preduzeća. I kako se uopšte desilo da je tokom privatizacije društvena svojina u toliko zabrinjavajućem obimu propadala, uništavana i prelivala se u privatne džepove?
– To je posledica jednog neoliberalnog koncepta koji je zavladao posle 2000. godine, kao reakcija, da tako kažem, na neku vrstu socijalističke vlasti za koju se smatralo da podržava društvenu svojinu. Tada je kao ideal shvatano to da sve mora biti u privatnim rukama, da se sve mora privatizovati, i to po bilo kojoj ceni. Partija čiji sam ja predsednik je jedina glasala protiv donošenja tog zakona. Mi nismo protiv privatizacije, ali je ovakav koncept pokazao loše strane. Cilj privatizacije trebalo bi bude da se kroz promenu vlasništva dođe do povećanja proizvodnje, povećanja prihoda države i, naravno, zarada zaposlenih. Mi smo, međutim, imali potpuno suprotnu situaciju – da su preduzeća uništavana, da su rasprodavana, da su ljudi ostajali na ulici, i da država od toga nije imala nikakve koristi već samo štete. Sada smo u situaciji da je Agencija za privatizaciju skoro 40 posto tih ugovora poništila. I svedoci smo obrnutog procesa: da se oni, koji su se zalagali za brzu privatizaciju, zalažu da se ta preduzeća sada vraćaju u državnu svojinu. Samim tim su priznali grešku.
Kad je reč o policijskoj istrazi koja za predmet ima privatizacije, ona se ne odvija samo u onim segmentima koji su pomenuti u javnosti. Ono što je dospelo do medija jednostavno je spisak onih privatizacija koje su godinama unazad pominjane kao sporne, i to na različitim mestima. Ali to ne znači ni da su one bile prioritet u radu policije, ni da je policija uopšte radila neke istrage u ovih desetak godina. Taj spisak je samo nešto što naši političari koriste u svojim obraćanjima građanima. Ali rad policije je nešto potpuno drugo. Policija će, zajedno sa Tužilaštvom, istražiti sve sporne slučajeve, što znači da je taj spisak sigurno mnogo veći, a reč je o radnjama koje svaka policijska uprava preduzima za sebe.
U kolikom procentu je u krivičnim prijavama koje podnosi policija zastupljeno krivično delo izazivanje lažnog stečaja?
– Stvarno ne znam da li je bilo takvih slučajeva i koliko je to procentualno. Ali sigurno da oni koji se bave borbom protiv kriminala moraju dobro da znaju i ekonomsku logiku i da poznaju ekonomiju. To su, u stvari, policajci koji treba da budu i dobri ekonomisti, a to znači da shvate u čemu je krivično delo i kako ono može da se prikrije, odnosno kako može nešto da izgleda formalno legalno, a suštinski da je reč o postupku koji ima za cilj da se izbegnu predviđena zakonska rešenja.
Kako napreduje borba protiv korupcije?
– Sigurno da je po nekoj podeli zaduženja Ministarstvo pravde to koje predlaže i stvara zakonske preduslove da se što više eliminiše korupcija. U tom smislu je zaista neophodno da postoji veća koordinacija između različitih državnih organa. Inače, nikako ne treba imati bilo kakve iluzije da je stanje u drugim državama mnogo drugačije nego što je u Srbiji. Postoji samo jedna razlika – korupcija na našim prostorima je divlja, a u uređenijim državama ona vremenom dobija neku vrstu legalizacije, tako da, na primer, to da neko od nekog posla dobije proviziju, tamo je pravo, a kod nas je korupcija. Zato bi trebalo biti posebno pažljiv kada govorimo sami o sebi. Sigurno da je na našim prostorima zbog ratova, sankcija, zbog teške ekonomske situacije... korupcija jedno vreme bila način da se realizuje ono što nije bilo moguće nekim drugim putevima, da se uradi brže. I sigurno da je stanje i dalje dosta zabrinjavajuće, te će to i u budućnosti biti veoma važna tema.
Kad je reč o samoj borbi protiv korupcije, jedno je pitanje hapšenja i kažnjavanja, ali drugo pitanje je, po mom mišljenju, osnovno – mora se, naime, sagledati koji su to mehanizmi koji pogoduju pojavi korupcije. I mi smo u MUP-u upravo to počeli da radimo – da za svako radno mesto ustanovimo koje mogućnosti eventualno pruža za korupciju. Jer, korupcijom može da se bavi samo onaj ko ima određenu moć, odnosno određenu ulogu. Takođe je bitno pogledati i aktuelna zakonska rešenja; da li, na primer, Zakon o javnim nabavkama ima nešto što bi trebalo promeniti da bi se izbegla ta vrsta zloupotreba... Reč je o obimnom i teškom poslu koji podrazumeva angažovanje i MUP-a, i Ministarstva pravde, ali i svih koji pišu zakone i podzakonska akta.
Policijski sindikati često ukazuju na loš materijalni položaj policajaca?
– S jedne strane, posao policajaca jeste veoma težak i uloga MUP-a je veoma značajna u našoj državi, ali, s druge strane, u poslednjih desetak godina je došlo do velikog pada učešća budžeta MUP-a u budžetu Srbije i do povećanja učešća plata u budžetu MUP-a. Pre desetak godina je, na primer, polovina sredstava u budžetu policije išla za plate, a polovina za sve ostale stvari – opremanje, obučavanje i druge potrebe. Danas 80 posto ide za plate, a od preostalih 20 procenata nemoguće je rešavati sva ostala pitanja, od uniformi pa na dalje. Potpisali smo kolektivni ugovor za policijske službenike i mislim da je to istorijski korak. Naprosto, mora se sistemski rešiti položaj policije u društvu i nadam se da će se to desiti kada počne da se primenjuje taj kolektivni ugovor, mada je i on vezan za ekonomsku situaciju u zemlji.
Povodom najavljenog održavanja Parade ponosa, pre nekoliko dana je Nezavisni policijski sindikat izrazio nezadovoljstvo, ocenjujući da je bezbednosni rizik veliki…
– Naravno da je policija nezadovoljna. Naše ministarstvo ne može da bude to koje treba da odlučuje o svemu i bude prepušteno samo sebi. Policija nije ta koja odlučuje o političkim temama, ona je tu da obezbedi javni red i mir i sprovođenje zakona. Znači, nije na policiji da odlučuje da li bi nešto trebalo da bude održano ili ne. Nažalost, prošle godine je najvišu cenu platila policija i nadam se da će sada političari i svi oni koji učestvuju u javnom životu dati svoje sud. A policajci će sigurno raditi ono što je njihov posao.
Kako komentarišete sadržaj dokumenta koji je objavio sajt „Vikiliks“, odnosno tajne depeše iz 2006. godine u kojima se navodi da je Ambasada SAD u Beogradu dobila informaciju da je biznismen Predrag Ranković Peconi finansijski pomagao SPS?
– Po onom što je objavljeno, to je napisao nekadašnji ambasador Majkl Polt, s kojim se ja nikad u životu nisam sreo. Znate da SPS nikad nije imao kontakte s američkom ambasadom do 2008. godine, tako da su te informacije, kako je i sam ambasador Polt napisao, zapravo bile deo unutarstranačkih odnosa u SPS-u u to vreme. Podsetiću da je krajem te 2006. održan Kongres Socijalističke partije Srbije, na kojem sam ja izabran za predsednika SPS-a. A te insinuacije o Rankoviću su bile korišćene u unutarpartijskoj kampanji da bi se kompromitovali određeni kadrovi koje sam ja predlagao. Znači, to nije tačno, to su gluposti i ne bih želeo da to dalje komentarišem.
Jaska Jakovljević
Saradnjom protiv organizovanog kriminala
– Jedan od osnovnih preduslova za uspešnu borbu protiv organizovanog kriminala je međunarodna saradnja. U tom smislu smo zaista napravili velike pomake u proteklih nekoliko godina. Pre svega, ispunjeni su svi uslovi za viznu liberalizaciju, što je značilo da imamo uspostavljene odnose sa Evropolom i s agencijom EU koja se bavi obezbeđenjem granica – Fronteksom. Takođe, potpisali smo sporazume sa svim zemljama u našem okruženju, kao i sa Italijom, Španijom, Rusijom, Kinom, Brazilom, Urugvajem, Argentinom... Imamo dogovore o saradnji s velikim agencijama koje se bave borbom protiv teških oblika organizovanog kriminala, kao što je britanska SOKA. Imamo odličnu saradnju s američkim službama za sprovođenje zakona, FBI-ajem i s Agencijom za borbu protiv trgovine narkoticima DEA-om, a nedavno smo potpisali sporazum o saradnji i s ruskom službom za borbu protiv narkotika. Postoji zaista veliki broj međunarodnih ugovora i sporazuma, što je sve doprinelo razvoju ne samo naše međusobne saradnje, nego i međunarodnog uspeha u borbi protiv organizovanog kriminala.
politikaSrbijaspsintervjukorupcijadnevnikivica dacicsporne privatizacijekriminalne grupe
Pogledaj vesti o: Ivica Dačić
