Izvor: Kurir, 04.Mar.2011, 09:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PISCI
Pesnik je došao po najvećoj oluji iz Krnjače do blokova i „Lude kuće“. Rekao nam je da juče ništa nije jeo. Da nema duvana. Radio je kao noćni čuvar u jednoj prodavnici, a onda je gazda odlučio da stavi rešetke. Pesnik ima epilepsiju.
Dobar je pesnik. Mnogi u gradu vole njegove pesme. Ivana Žigon ih često recituje.
Pripovedač N. Ć. A. završio je književnost, objavio devet knjiga kod najuglednijih izdavača. Jedan od izdavača mu je bio i Predrag Marković, >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << bivši predsednik Skupštine.
Ima pedeset godina i nema posao, nema stan. Napisao je na stotine književnih prikaza koje mu nisu platili jer je pisao u Borbi. Izdržava prodajući knjige na ulici. Knjige koje mu poklanjaju prijatelji. Skupljali smo pare da mu napravimo zube. Malen je i mršav.
Pozdravljam nove ekonomske mere naše vlade. Počelo je sečenje struje. Isekli su struju mojim prijateljima, mužu i ženi piscima. Ona piše priče za decu. On je pripovedač i pesnik. Račun im je 250 evra. Toliko duguju. Ali oni to nemaju. Kuća u zavičaju im je izgorela. Bojim se da mu pomenem ime. Da ga ne povredim. Pisci su nežna bića.
Sedimo uz voštanicu. Doneo sam voštanicu. Toliko sam mogao da donesem. Kompjuter je mrtav. Svuda okolo su knjige. Bez kompjutera ne mogu da zarade novac za struju. Besan sam. On je uradio ogroman posao. Priređuje knjige o srpskim piscima iz Dubrovnika.
Voštanica osvetljava kompjuter na kojem je započeti rad. Svaka čast, majstori. Ako ovo ne spase EPS, neće ništa. Oluja i priče o bedi. Priče o bedi izgledaju još strašnije kad se pričaju po snežnoj oluji. Majstori, majstori. Kidajte žice, majstori. Zgazite bedu, majstori.
Ministar za kulturu je glumac. To je dobro. To je mnogo dobro. Može da igra koju hoće ulogu. „Nemati za cigarete, nemati za kafu, nemati ništa, pa dobro, na šta to liči, drugovi“, pisao je Ranko Jovović.
Godišnjica je smrti Mome Kapora. Otišao je Momo Kapor. Otišao je kao njegova Sanja, koja se zbog zlobe ljudske smanjivala sve dok potpuno nije nestala. Otišao je gospodar priča. Otišao je jedan od retkih koji su bili spremni da učine sve da bi se domogli one priče koja se traži godinama i koja će biti prava.
Pričao je tako da nikom nije palo na pamet da ga prekine. Duboko u noć obratio se mojoj ženi: „Čini mi se da me moja Ljilja više ne voli.“ „Odakle ti to, otkud znaš?“, zbunjeno je pitala Bojana. „Prestala je da se smeje mojim pričama, a sluša ih tek 96. put.“ Ko će svu ovu bedu opisati?
