Izvor: Story, 11.Okt.2014, 13:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ivana Žigon: I posle razvoda sačuvali smo porodično gnezdo
Multimedijalna umetnica Ivana Žigon odgovara na optužbe kompozitora Ninoslava Ademovića koji tvrdi da su njih dvoje bili u vezi i otkriva zbog čega se razvela od Grigorija Brkovića s kojim ima sina Stevu Žigona
Ivana Žigon, Foto: Petar Đorđević
Nakon nedavno održane premijere istorijskog spektakla Stojte, galije carske pred prepunim Sava centrom, mnogi su složni u oceni da je autorka tog projekta, multimedijalna umetnica Ivana Žigon >> Pročitaj celu vest na sajtu Story << (46) dostigla vrhunac svoje karijere i dosegla vrtoglave uspehe brojnih inostranih kolega. Samo dan i po nakon što se poklonila u Sava centru, koji ju je ispratio dugotrajnim ovacijama, pojavio se intervju jednog od saradnika na njenom projektu, kompozitora Ninoslava Ademovića koji je Žigonovu gurnuo u usijano grotlo medijske scene čiji deo, kako kaže, nikada nije želela da bude. Iako retko daje intervjue, u iskrenoj ispovesti za Story Ivana prvi i poslednji put govori o odnosu sa ocem popularnog pevača Alena Ademovića i ističe da je ponosna na sačuvano porodično gnezdo s bivšim mužem Grigorijem Brkovićem, s kojim se rastala pre tri godine, a u kojem centralno mesto zauzima njihov sin, osmogodišnji Stefan Stevo Žigon.
Story: Kome i čemu, osim svojoj vrednoći, talentu i upornosti dugujete najveću zahvalnost za uspeh umetničkog poduhvata Stojte, galije carske?
- Najpre Srpskoj pravoslavnoj crkvi i udruženju Svetigora koji su nosioci ovog poduhvata. Naravno, mom tati koji me je naučio mnogim tajnama scene i dramaturgije, a zatim Dobrici Ćosiću što mi je još za života dozvolio da citiram nekoliko presudnih rečenica iz Vremena smrti koje su izazvale bure aplauza. Svakako i najbližim saradnicima, kao što su kompozitor Ninoslav Ademović, direktor fotografije Vasko Vasović, s kojim sam snimala spotove koji će i sami za sebe ostati kao trajna vrednost, Slavku Zenaru i Marku Ristiću koji su radili postprodukciju spotova, scenografu Borisu Maksimoviću, kostimografkinji Biljani Mihajlović, Kinoteci koja nam je dala nostalgične snimke koje sam potom sklapala u mozaik našeg istorijskog mjuzikla s montažerom Sašom Radonjićem. A čudesnoj Bojani Peković, koja je glumila i pevala u liku Majke Srbije, nije dovoljno zahvaliti, već se treba pokloniti. Ona je svojim guslama i darom mnogo pomogla i Ninoslavu Ademoviću i meni u stvaranju ogromne građevine od sat i po originalne muzike.
Story: Kako ste Ademović i vi radili na muzici?
- Ako sam već pomenula građevinu, htela – ne htela, ja sam kao autor scenarija morala biti arhitekta te muzike, a trebalo je da je Ninoslav gradi svojim velikim umećem. To ga je često dovodilo do revolta jer sam morala da određujem atmosferu scene, upravljam kada će biti opera, kad gusle, kad hip-hop, kad glumački glas, kada talasi, kada bombe, kad efekti, kad će vojska pevati na sceni, a kad devojke… Teško je tako originalnom aranžeru kad neko drugi upravlja njegovom inspiracijom, a ipak, sve vreme bila sam uverena da je samo Ninoslav mogao da isprati sve moje ideje svojim kompozicijama i na tome mu još jednom veliko hvala! Bio je to naš zajednički, četvoromesečni rad na muzici.
Story: Šta vam je, osim transformacije Katarine Radivojević iz nežne Zone Zamfirove u ogrubelu ratnicu Floru Sends, bilo najveće dostignuće mjuzikla?
- Taj sabor lepote. Nadeždu Petrović otplesala je Ljiljana Velimirov, balerina kojoj predviđam svetsku karijeru, Vjera Mujović je maestralno odglumila devojku sa Krfa zaljubljenu u našeg vojnika. Katarina nas je potresla dok se klela da će se vratiti u Srbiju, Milica Janketić bila je za mene otkriće neverovatne lepote i talenta, ruska bolničarka Darja u izvođenju operske pevačice Marijane Sovran bila je potresna. Moja mama Jelena kao Milunka iz starijih dana izazvala je suze, a Bojana Peković bila je za sve nas oživljena metafora Srbije, onakve kakvu svi želimo da vidimo. Prelepa, čista, nebeska! Još su se devojkama iz Obrenovca kao bolničarkama pridružile princeze iz Kosovskih božura, a s njima je prvi put na sceni bila i moja bratanica Vana, što me je i privatno učinilo veoma srećnom. Ovaj spektakl bio je, između ostalog, i trijumf ženske lepote!
Story: A o muškarcima ništa?
- Naprotiv, sve same ljudine: Lepomir Ivković, Nebojša Kundačina, Peđa Miletić, predvođeni superiornošću vojvode Mišića Miše Janketića i Tike Arsića kao vladike Nikolaja. Publika je najviše plakala kada se vojska vraća u Srbiju posle proboja Solunskog fronta i peva salutirajući majci Srbiji, deo pesme Oj Srbijo, mila mati… A najuzbudljivije je bilo kad je austrijska vojska u izvođenju prvaka sveta u hip-hopu, s genijalnim koreografom Branetom Đuričićem na čelu, raspela na krst Gavrila Principa koga je dočarao brejkdenser Stefan Dimitrijević!
Story: Kompozitor Ninoslav Ademović optužio vas je da ste ga iskoristili jer nije zadovoljan načinom na koji je predstavljena njegova uloga u projektu Stojte, galije carske. Jeste li uspeli da dokučite čime je izazvano njegovo nezadovoljstvo?
- Da je neko tu umešao prste, svedoči to što sam više puta insistirala da dođe da se pokloni u Sava centru, a on, naizgled tako željan promocije, nije želeo da se pojavi! To je bilo krajnje nelogično, ali nisam ni sanjala da će ga neko nagovoriti da je negativna reklama bolja od pozitivne, od one o kojoj svi sanjaju kad treba da predstave svoje remek-delo, da staneš ispred 4000 ljudi koji ti pljeskaju. Pa ipak, postoji jedna činjenica koja je tek potom zaista mogla da ga naljuti. Organizatorka je u žurbi poslala na televiziju pogrešan spisak učesnika, u kome nije pisalo ne samo njegovo ime već ni ime nijednog drugog saradnika osim glumaca. Iako to nije bila moja greška, ja se svima duboko izvinjavam. Kada je reč o ličnoj odgovornosti i mojim intervjuima, isticala sam njegov rad sa ogromnom zahvalnošću, što je lako utvrditi. Klikne se na njegovo ime na internetu i izađe mali milion izjava u kojima se divim njegovom delu. Uostalom, postoji i snimak konferencije za štampu, emisije Žikina šarenica itd.
Story: U čemu je onda problem?
- Istinski problem je u tome što naša javnost njega nije prepoznala ranije i to što se kod nas talentovani ljudi probijaju kroz trnje. Pa, ja Ademovića razumem bolje nego iko drugi. Šta se radilo mojoj porodici i meni? Uz koliku sam se borbu i na mišiće izborila da mogu da se iskažem kao umetnik, koliko dugo su me sklanjali sa svih ekrana. Verujte, i posle ovako velikog uspeha pitanje je kad ćete me sledeći put videti. Za mene obično važi – što veći uspeh, to veća kazna! Moj otac u pozorištu nije dobio ulogu od 1971, a živeo je još 35 godina, pun energije i želje da svoje neprocenjivo znanje preda novim pokolenjima. Nisu mu dopustili čak ni da bude profesor, a jedno vreme morao je da zarađuje kao vozač naše pozorišne trupe i tome se smejao! Ksenija Zečević, naš srpski Mocart, na našu sramotu, umrla je zaboravljena. Eto, i Ninoslav, muzičar neverovatnog dara, nepravedno je izbegavan radeći uvek u senci i pukao je baš sad. Kola su se slomila upravo na meni, kako se kaže, baš na najpogrešnijoj mogućoj osobi, koja ga je jedina u svakoj prilici promovisala. Ipak, ako je i to trebalo da bude još jedna žrtva koju sam podnela za ovaj spektakl, neka bude tako. Ljudi ne znaju koliko umetnik može da izdrži da bi završio neko delo koje ga je ponelo. Ako sam mogla nauštrb zdravlja da izdržim desetine neprospavanih noći, ako sam izdržala i mnoge druge uvrede i poniženja na putu ostvarenja nečega tako velikog i potrebnog Srbiji, i ovo iskušenje shvatiću kao najmanju žrtvu za ostvarenje nečeg za mene svetog i uzvišenog.
Story: U kojoj meri je njegova priča o vašoj navodnoj vezi prouzrokovana time što ste vi već duže vreme sami, nakon što ste se rastali od supruga Grigorija Brkovića? Koji bi bio vaš odgovor Ninoslavu?
- Pre bih se obratila javnosti! Čula sam, nažalost, strašne komentare na društvenim mrežama posle intervjua Ninoslava Ademovića i ja pozivam čitaoce da ne sude tako strogo o tom sjajnom muzičaru. Ninoslav nije čovek reči, on se izražava muzikom. Svako ko ga poznaje to će vam potvrditi. I kada ja, koja sam bila meta otrovnih strela njegovog burnog temperamenta, tvrdim da Ninoslav nije takav kakvim se predstavio, onda mi morate poverovati. On je, osim što je veliki umetnik, zaista i dobar čovek. A svako ima neke trenutke kada ne uspeva da sagleda svoje postupke. Naročito umetnici koji imaju krhku dušu. Uverena sam, kao i većina ljudi koja je čitala njegov intervju, da je neko zloupotrebio njegov temperament, jer je povratak časti, dostojanstva, lepote srpskog bića i naroda na srpske ekrane izazvao previše veliku buru. Ovakav napad je najmanje što se posle tako značajne stvari moglo dogoditi! Ali, priznajem da mi je teško pao, jer je došao od mog ratnog druga. Radeći predstavu o Prvom svetskom ratu, zaista smo to bili, iako smo ponekad i između sebe umetnički ratovali!
Story: Da li je moguće da ste stvarno to oprostili svom ratnom drugu ili je ovo samo bajka koja je namenjena čitaocima?
- Naravno da sam u trenutku bila i te kako besna na mnogo neistina i maštarija koje su napisane u njegovom, moglo bi se reći, nadrealnom intervjuu, u kojem ga ja čak upoznajem s Putinom koga, nažalost, ni ja nikada nisam srela! Prespavala sam, jutro je bilo pametnije od večeri, a ja bogatija za još jedno proživljeno iskustvo s tom nedokučivom tajnom koja se zove ljudska duša. Verujte, samo veličina Ninoslavljeve umetnosti možda može opravdati njegov, blago rečeno, nepromišljen postupak. Drugi par rukava jeste to što živimo u zemlji u kojoj neko zlurado objavi takve gluposti nakon onakvog blistavog događaja. Nažalost, ja sam i do sada umesto zahvalnosti za sve ono što od srca učinim dobijala podsmeh, prezrenje i kaznu. Bilo je mnogo primera na kojima sam se učila da praštam.
Story: Koje vam je opraštanje ostalo najjače urezano u sećanju?
- Sećam se jedne žene kojoj sam godinama pomagala više nego najrođenijima. Dolazila je u moju kuću i potkradala me sve vreme. Kada sam je razotkrila, zagrlile smo se i dugo plakale. Rekla sam joj da je razumem, doživela je tolike nesreće u životu, spaljena joj je kuća u ratnim razaranjima, i pokušala sam da je uverim kako ona nije lopov, već nesrećnik, a da su lopovi oni koji kradu naveliko i koji nisu prošli golgotu. Pokazalo se da nisam bila u pravu. Ona je i dalje nastavila da čini to isto. Pa ipak, ja sam bila nagrađena za moju veru u ljude. Najdragoceniji poklon za rođenje deteta dobila sam upravo od te žene, knjigu uspavanki. Pevala sam ih sedam godina svome sinu, a na kraju, uradila sam najlepše video-spotove koje su potom slušala i gledala mnoga deca. I dalje verujem ljudima.
Story: Da li u radu sa ansamblom Kosovski božuri pronalazite utočište od stresnih situacija nakon rastanka od supruga?
- Ponosna sam što su svi Božuri odlični studenti, što su tri Božurke upisale ruski jezik, što su načitane, što nijedan Božur ne puši i ne pije. Ta porodica ostala je neokrnjena, i kad sam videla Stevu okruženog sa petnaestoro braće i sestara u gradu u kome je moj otac studirao, zavrtelo mi se u glavi od sreće.
Story: Pored svih aktivnosti, postajete ove godine i profesor glume na privatnoj akademiji u Bijeljini?
- Da, ne bih imala prava da odbijem takvu mogućnost. Naslednica sam velike glumačke škole, glumačkog sistema razmišljanja koji se preziva Žigon. Prvog oktobra u Bijeljini održavam prijemni ispit za buduće glumce. Oduševila me je atmosfera na fakultetu Sinergija. Svi profesori, od Ljiljane Blagojević do Gordane Zafranović i Darka Bajića, ulažu desetostruki trud da bi taj fakultet bio ravan beogradskim i zato je postao oaza prave posvećenosti studentima.
Story: Jeste li zadovoljni u kakvog dečaka izrasta vaš sin?
- Ponosim se što je sportista i što voli da čita. Naravno, zadovoljnija sam kad igra šah nego kad traži igrice, ali šta da se radi. Presrećna sam što ide u divnu školu Stefan Nemanja, koju sam i ja pohađala, okruženu zelenilom i što ima predivne drugare i divne nastavnice! Bilo je okrepljujuće kad bih se u četiri ili pet sati ujutro vratila s raznih montaža i imala tu utehu da ga zagrlim i slušam kako mirno spava. Jednom se probudio i rekao: Mama, znaš šta mi jedino nije jasno, zašto si ti prvo radila prošle godine spektakl o Drugom, pa tek sada o Prvom svetskom ratu? Zar ne bi trebalo da bude obrnuto? I tako bunovan bio je u pravu. Dok sam radila predstavu, preslišavao me je Plavu grobnicu i pevao s nama na probama sve pesme iz Prvog svetskog rata. Shvatila sam u tim trenucima da se dobro dobrim vraća. Želela sam da prenesem mladim generacijama sećanje na našu istoriju, nesvesna da je već i moj sin sazreo da je pamti.
Story: Jeste li spremni za novu ljubav ili vam je srce još uvek ranjeno rastankom od muža?
- Meni je posle tog rastanka zaista nužna pauza, da sve što je Stevi zafalilo našim rastankom nadoknadimo pažnjom.
Story: A zašto javnost tek sad, posle tri godine, saznaje za vaš raskid?
- Smatram da je to sasvim nevažna stvar za javnost i sama se pitam što li vam o tome i sad pričam. Valjda zato što sam kroz dosadašnji rad sa vama, Nikola, shvatila da vas osim tih banalnih stvari zaista interesuje umetnost, a naravno i zato što se digla ova nepotrebna prašina. Ne znam da li ste primetili, ali ja sam se još odavno potpuno udaljila od premijernih toaleta, tračeva i beogradskog foliranja. Napisala sam pre nekoliko godina roman od 200 stranica o rođenju deteta i pored velikog ohrabrivanja Dobrice Ćosića nisam ga objavila jer se dotiče moje intime, tog čarobnog sveta koji se čuva u tišini. Taj roman ostaće mom detetu da bi shvatio koliko je čudesa trebalo da se desi da bi on došao na ovaj svet. Kad čak jedno umetničko delo nije videlo svetlost dana, iako se roman zove Zona svetlosti, zar stvarno mislite da bih radije delila s ljudima svoj bol i rastanak iz zone sumraka koja, nažalost, hrani ovo poremećeno društvo? Kad bih želela da zabavljam ljude svojim privatnim životom, koji je bio toliko potresan i uzbudljiv, mogla bih da štampam knjige u milionskim tiražima. Ali daleko sam od toga.
Story: Kako je došlo do raskida tako velike ljubavi s Grigorijem?
- Znam samo da je bilo toliko bolno kad me je Griša ostavio da sam otišla sa sinom da živim nekoliko meseci u Aranđelovcu, da bih nekako osmislila kako da se vratim u dom, a da on za Stevu i dalje ostane porodično gnezdo. Hvala Grigoriju što smo u tome uspeli i, što je najlepše, kako vreme prolazi, sve smo veseliji i to nam sve bolje polazi za rukom. Osećam da živim neki novi život. A kad vidim da ponovo umem da se smejem, setim se mog tate koji je jednoj medicinskoj sestri rekao: Uh, bre, kako si mi nasmejana, mora da si razvedena! Možda je to značilo da muževi ugnjetavaju žene, tada sam tako mislila, a sad mislim i to da su razvedene žene nasmejane jer čovek posle velike patnje nauči da ceni svaku, makar i najmanju radost.
Story: Šta je za vas, nakon brojnih životnih iskušenja, iskrena ljubav?
- Najbolje se osećam sa decom, Stevinim društvom, Božurima, ljubav je deo prirode, a beton nije dobar provodnik za ljubav. Lakše je osetiti ljubav prema životu u prirodi, u šumi. Na kraju krajeva i u zoološkom vrtu. Mnogo nam je teško što nas je napustio Stevin i moj drug Vuk Bojović. Bio je retka vrsta ljudi koja nažalost izumire.
Story: Da li ste uz bivšeg muža zavoleli tenis?
- Tenis je i pored svega za mene ostao pomalo snobovski sport, ali se zbog toga još više oduševljavam kad pobeđuju Srbi i ostali Skjavi, Sloveni… I naročito kad u tom belom sportu pobeđuju crnkinje. Volim, naravno, kad ga Steva igra s drugarima, ali ne i kad ide na turnire jer smatram da u sportu treba uživati, a ne pobeđivati. Ali uopšte nije važno da li ja to volim, bitno je da Steva uživa s tatom i ponosna sam što je Griša postao veoma cenjen dečji trener tenisa u Beogradu i što u prelepom okruženju Reket kluba ima više od šezdeset učenika koji ga mnogo vole.
Story: Da li je posle svega brak kao institucija za vas izgubio vrednost?
- Građanski brak nije mi uopšte važan. Ništa što je građansko nije mi blisko. Ja sam alergična na bilo kakve šablone i zato sam često pogrešno shvatana. Meni je bila važna istinska porodica i ljubav koju sam uvek sanjala i imala jedno divno, ali kratko vreme.
Story: Jeste li iznenađeni uspehom spektakla Stojte, galije carske?
- Uložila sam u taj spektakl šest meseci života, ponekad besanih noći i ogroman trud. Nikada me ništa nije tako obuzelo kao rad na ovoj velikoj pozorišnoj, ali pre svega istorijskoj predstavi! Scenu sam čitavih šest meseci zamišljala kao ogledalo naše istorije, a buduću predstavu kao odgovor na pitanje ko smo zaista.
Story: Da li ste očekivali da će to vaše autorsko čedo podići toliko bure u javnosti?
- Jesam, jer su svi iščekivali nešto veliko povodom obeležavanja Prvog svetskog rata i svi su bili razočarani što se to nije obistinilo. Ipak, radovalo me je što su mnogi ljudi i institucije pojedinačno, pružali svoj doprinos u nastojanju da se setimo naše slavne istorije. Međutim, našem narodu bilo je i te kako potrebno to što smo se svi sabrali u zahvalnosti našim precima na slobodi koja je izvojevana neverovatnim žrtvama i hrabrošću. Veoma sam ponosna što sam svojom umetnošću poslužila kao spona između crkve, vojske i naroda – između predaka i potomaka. To je bila za mene toliko velika odgovornost da se nisam zaustavljala. Na primer, samo deset dana pred premijeru palo mi je na pamet, radeći sa ansamblima Binički, Kolo i Nikola Tesla, da je to naše kolo tako životvorno da se njime može dočarati snaga i vaskrsnuće naših junaka. Sa ansamblom Nikola Tesla iz napaćenog Obrenovca snašli smo se i organizovali samo za jedan dan. Dva dana kasnije bili smo u Solunu na svetom groblju Zejtinliku. Jedan od naših najboljih snimatelja Vasko Vasović usnimio je vaskrsavanje srpskih vojnika. Mojom željom da vaskrsnu u našoj svesti i našem moralu zaigrali su na groblju. Ima li naroda koji bi smogao snage da zaigra na groblju? Mislim da je to bila jedna od najjačih metafora spektakla! To da su kultura i tradicija naroda ono što nas čini živim, da naša nacionalna muzika ima moć da nas digne iz mrtvih i da krenemo dalje. Da nas možda samo to kolo kao simbol kolektivne podsvesti može podići iz ovog mrtvila u koje smo danas zapali.
Story: Da li se ponosite time što je ruski reditelj Nikita Mihalkov učestvovao u vašem mjuziklu?
- Nikitu sam prvi put dovela u Sava centar na Fest kao anonimna devojka od 21 godinu samo velikom snagom divljenja njegovom delu. Evo, toliko godina posle toga on je učestvovao na istoj sceni u mom spektaklu. Naravno da sam bila ponosna. Zanimljiva je činjenica i to da je moj pradeda, general Mitar Martinović, kao ministar inostranih poslova Crne Gore, za vreme Prvog svetskog rata stigao na ruski dvor i tražio pomoć upoznavši se lično s ruskim carom Nikolajem. A eto, baš o toj pomoći koju nam je car pružao pričao je u videu posle sto godina u našem spektaklu Nikita Mihalkov, kao i Nikolaj Burljajev, veliki filmski glumac i režiser, koji je za tu priliku posle četrdeset godina stao na pozorišnu scenu i progovorio na srpskom jeziku.
Story: Društvene mreže preplavljene su zahtevima za reprizu nakon premijere?
- Mene je teško uloviti u bilo kakvu mrežu, ali neko mi je preneo veoma duhovit komentar sa sajta RTS-a, kojem duboko zahvaljujem što su imali poštovanja prema našim junacima, prema crkvi koja je bila organizator ovog događaja i prema Rusiji koja je dala mnoge učesnike i veliki doprinos ovom spektaklu. Tamo je jedan gledalac, tako mi kažu, napisao: Vratićemo vam sve neplaćene pretplate, samo ponovite još bar jednom spektakl Stojte, galije carske!
Grigorije Brković: Pozivam Ivanu i Ninoslava na tenis meč pomirenja
Tokom intervjua sa Ivanom naišao je njen bivši muž Grigorije, u trku, s novim imidžom, u sportskoj opremi i s veoma kratkom kosom. Zamolili smo ga za izjavu o svemu što se desilo između Ivane i njega, kao i da prokomentariše intervju Ninoslava Ademovića, na šta je kratko rekao:
- Šta da vam kažem? Ponosim se Ivanom! Pa, jeste li videli ono čudo od spektakla? To može samo ona! Tako nešto nije još videla Srbija! A muzika… Ivana i Ninoslav genijalno su uradili tu muziku zajedničkim snagama. Svaka im čast! Pozvaću ih na partiju tenisa i potrudiću se da pomirim taj sjajan umetnički tandem! Umetnici su kao deca. Toliko od mene – rekao je Grigorije za Story, na šta je Ivana počela glasno da se smeje i dodala: Eto, to je onaj stari Griša koga sam toliko volela. Čovek koji je mom sinu podario prezime Žigon.
Razgovarao: Nikola Rumenić
Pogledaj vesti o: Ivana Žigon
.jpg)
