Izvor: Blic, 16.Maj.2010, 01:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uživam u društvu unuke Tare
Kornelije Kovač, jedan od naših najuspešnijih kompozitora svih vremena, nedavno je izdao zbirku priča „Fusnota“ u kojoj je opisano kako su nastale njegove najpoznatije pesme. U razgovoru za „Blic“, Kornelije najavljuje i mjuzikl koji sprema s Ivanom Bosiljčićem u glavnoj ulozi, a kaže da su mu ćerke, pevačice Aleksandra i Kristina, najveća podrška za sve projekte. Kovač radi muziku za mjuzikl „Glorija" u kojem će igrati >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Ivan Bosiljčić
– Mi smo kao porodica do sada uvek bili protiv toga da se mešamo jedni drugima u posao. Međutim i Kristina i Aleksandra su napravile ozbiljne karijere i, ako bi se sada pojavilo nešto u čemu bismo učestvovali sve troje, mislim da niko ne bi davao zlurade komentare. Često se desi da po kući i Aleksandra i Kristina i ja prekopavamo po starim Spomenkinim sveskama u potrazi za nekim njenim zaboravljenim tekstovima. Na poslednjem Aleksandrinom albumu je jedna stara Spomenkina pesma koju je ona iskopala. Aleksandra nije ni znala da sam i ja napravio svoju verziju te pesme, ne znajući da ona radi svoju.
Da li imate neki konkretan zajednički projekat u planu?
– Nismo još razmišljali o nekom zajedničkom projektu. Kristina je trenutno okupirana svojom Tarom, a Aleksandra svojom školom pevanja za mlade talente. Tara je sjajna jedna devojčica, emotivna, nije neki pekmez. Divna je i uvek se radujem susretima s njom.
Pre par godina ste kao priznanje od države dobili nacionalnu penziju. Da li vam to omogućava da na miru radite svoje nove projekte?
– Suština je u tome da se ja celog života bavim jednim poslom koji se tretira samo kao zabava. Stara politička garnitura nas je tretirala kao zabavnjake i niko se nije potrudio da u svemu što je na tom polju rađeno nađe ono što je dobro i ono što nije. Meni je priznanje stiglo od nove vlasti. Dobio sam nacionalnu penziju, ako je to neka velika nagrada i satisfakcija. To znači da su neki ljudi ipak procenili da ono što sam u životu radio nije bila samo zabava, već da su moja dela imala veću kulturnu i umetničku vrednost. U tom smislu sam se uvek trudio da moje kompozicije budu na višem muzičkom nivou i pokušavao sam da promovišem takozvanu popularnu instrumentalnu muziku.
Pripremate i mjuzikl „Glorija" po delu Ranka Marinkovića, priču o cirkuskoj artistkinji koja želi da se zamonaši.
– Radim na muzici za mjuzikl „Glorija" po delu Ranka Marinkovića, Jovan Ćirilov je napisao adaptaciju, a Maja Pelević je zadužena da piše tekstove songova i dijaloga koji se pevaju. Ideja rediteljke Ive Milošević je da se u predstavi peva na muzičku matricu, tako da će muzika biti zastupljena skoro devedeset odsto u odnosu na sve drugo u predstavi. Veliki je posao i ja na njemu radim intenzivno već dva meseca. Upravo sam određivao intonacije za pevače i glavne glumce Ivana Bosiljčića i Ivanu Knežević. Radim modernu pop muziku za mjuzikl po uzoru na slične stvari koje se rade u Francuskoj i Austriji.
Knjiga „Fusnota" koja govori o vašim predstavama izazvala je veliku pažnju.
– Veoma sam zadovoljan kako je krenula prodaja moje knjige priča „Fusnota". „Laguna" je ozbiljan izdavač i imali smo nedavno lepu promociju u sali udruženja kompozitora i u klubu „Sokoj" u Beogradu. U suštini sve ono što ja pišem prolazi kroz muziku i obratno. U prvom romanu „Tamne dirke" pisao sam o stvarima koje sam doživeo za vreme petogodišnjeg boravka u Španiji. U zbirci priča „Falko" pisao sam o nekim stvarima koje su mi se dešavale u proteklih dvadesetak godina, a koje su bile povod za priču. Bilo je tu i par priča iz mog detinjstva. U toj zbirci su me uglavnom inspirisali događaji koji su bili vezano direktno za moju porodicu i društvo u kom smo živeli.
O čemu pišete u „Fusnoti"?
– U poslednjoj knjizi bavio sam se događajima koji su se stvarno dešavali i bili inspiracija za moje najpoznatije pesme kao što su „Jedna žena", „Trla baba lan", „Četiri mladića idu sa Trebevića", „Moja generacija", „Jedna zima s Kristinom", „Tata Mo i mama Spo" itd. Pesma „Trla baba lan" bila je hit Korni grupe kod nas, a u verziji Dalide „Darla Dadirlada" postala je hit u Evropi. U priči se prati paralelan život te pesme kod nas i u inostranstvu.
Zašto ste knjigu nazvali baš „Fusnota"?
Trudio sam da zaista dokumentujem vreme u kojima su nastajale sve te pesme s pravim činjenicama. Zato sam radio veliko istraživanje pre pisanja, puno mi je pomogao internet, priča sa svedocima tih zbivanja i tako dalje. Zato se zbirka zove „Fusnota", što bi značilo dodano objašnjenje neke zanimljive pojave, u ovom slučaju mojih popularnih pesama. To je istovremeno jedna alternativna istorija muzičkog biznisa u bivšoj Jugoslaviji u kojoj se pominju brojna imena od irskog gitariste Rorija Galagera do Dalide.
Instrumentalni album
Dugo već pripremate zanimljiv materijal.
– Nisam se nikada povodio za trendovima u svetu na tom području. Stvarao sam svoja autentična ostvarenja, pa sam tako u protekle dve godine napravio materijal koji bi trebalo da se pojavi kao moja nova instrumentalna ploča na kojoj mi sviraju vrsni domaći i svetski gitaristi poput Dominika Milera, Vlatka Stefanovskog i Miroslava Tadića.
