Izvor: Dzungla.org, 14.Okt.2011, 17:19   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ivan Bosiljčić: Kod Šotre nema protekcije

O seriji „Nepobedivo srce“, novoj TV ekranizaciji romana Mir-Jam, koja počinje da se emituje u subotu

U TRENUTKU najveće „pomame“ koju je izazvao Šotrin „Ranjeni orao“, Ivan Bosiljčić se nalazio u senci glavnog junaka serije, pa su ga, neretko, na ulici prvo gledali u noge, pa tek onda u lice. Gledaoci su, oduševljeni >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << „likom i delom“ avijatičara Nenada, čak i njegove fizičke hendikepe tražili u mladom glumcu.
Potom se, sa „Grehom njene majke“, Bosiljčiću „dogodio“ Bojan, koji mu je, osim slave, doneo i ne baš zavidnu reputaciju. Poistovećujući ga sa otmičarem, mnoge majke su ga, priča glumac, „kažnjavale“ tako što su nesvesno sklanjale lica svoje dece od njega. Sve je to Ivan proživeo i preživeo, pripremajući se za novi test.
Koliko popularnosti, priznanja, simpatija ili antipatija će mu doneti Miroslav, počećemo da otkrivamo već od ove subote, kada počinje prikazivanje trećeg Šotrinog ostvarenja po romanu Mir-Jam - „Nepobedivo srce“ (RTS 1, 20.05).
U startu demantujući tvrdnju da se sa ovim junakom našao na već utabanim, ako ne i istrošenim stazama, s obzirom na to da se po treći put sreće sa sličnim štivom, glumac nam je rekao da ga je Miroslav obogatio sasvim novim iskustvom.
- Istina je da mi epoha „Nepobedivog srca“ nije strana, kao što mi nije strana ni saradnja s rediteljem i većinom glumačke ekipe, ali to za mene nisu bile ni nezanimljive ni olakšavajuće okolnosti. Naprotiv, s Miroslavom sam imao još teži zadatak nego s „prethodnicima“, morao sam da ga „iznesem“ tako da niko u njemu ne prepozna ni Nenada ni Bojana. Morao sam da ga „ogradim“ od njih dvojice i sebe doživim i ispoljim u sasvim novom svetlu.
* Koliko se Miroslav i Milena razlikuju od Nenada i Anđelke, a koliko se promenila saradnja Ivana Bosiljčića i Slobode Mićalović od „Orla“ do „Srca“?
- Miroslav i Milena su u većini situacija ispred svog vremena, a iza moralnih normi koje bi da ih okuju. Oni stvaraju distancu u odnosu na društvo u kojem žive i što se više bore protiv njega život im postavlja sve veće izazove. Njih dvoje će čak biti suočeni sa smrću, što će priči dati posebnu dramatiku. Što se tiče saradnje između Slobode i mene, ona je, kao i ranije, bila odlična. Mi smo već postali uigran tandem, što mi je olakšalo ovo nimalo jednostavno snimanje. Sloboda mi je kao partner bila veliki oslonac u „Orlu“, a moram da kažem da sam odmah na početku snimanja „Srca“ primetio da je u međuvremenu sazrela i kao glumica i kao žena i kao prijatelj. Njen talenat se prosto rascvetao na svim poljima.
* Kakve još utiske nosite sa snimanja serije?
- Osim ponovne sjajne saradnje sa rediteljem, mnogim dragim kolegama i „Košutnjak filmom“, prijao mi je rad s Kornelijem Kovačom, autorom muzike za ovu seriju. Beskrajno sam mu zahvalan za strpljenje, inspiraciju i vanredne savete tokom naše saradnje, a iznad svega za prijateljsku podršku. Bio sam oduševljen i doprinosom mladih glumačkih pojačanja - Dragane Mićalović i Ljube Bulajića, koji su stali „rame uz rame“ s nama, čak i u najtežim scenama.
* Imate li impresije o epohi (iz priče), u koju često zalazite sa svojim likovima?
- Ono što mi se posebno sviđa iz tog vremena, a što mislim da nam danas svima nedostaje, jeste mogućnost izbora. Iako sada izgleda kao da imamo više slobode i izbora, činjenica je da usled nedostatka vremena i brzine kojom moramo da živimo ako želimo da opstanemo, gubimo trenutke za sebe. Zbog toga često pravimo pogrešne izbore, na prvu loptu prihvatamo ono što nam se nudi, jer nemamo vremena da temeljenije razmišljamo. Najbolji odabiri se prave u komotnijoj atmosferi, a ona je postala davna prošlost.
* I u „Šeširu profesora Koste Vujića“ tumačite jednu od glavnih uloga. Imate li to protekciju kod Šotre?
- Kod njega nema protekcije i ne treba da je bude. Svi smo, onako ljudski i glumački, skloni da se ušuškamo i opustimo, a Šotra upravo od toga „leči“. S njim je svaka nova saradnja kao prva. Uostalom, i njegov princip je da svakom projektu pristupa kao da mu je prvi, čime unosi svežinu u režiju, a mi glumci se osećamo i odgovornim i sigurnim da ćemo dati od sebe najbolje što možemo. Šotra me je recimo u „Šeširu“ držao u tenziji da se ne ponovim i tu sam video kakvu kreativnu kontrolu ima nad glumcem.
* U ovoj priči tumačite muzičkog genija, Mokranjca. A kako trenutno privatno stojite na polju muzike? Imate li u planu neki novi nastup kojim ćete obradovati fanove?
- Trenutno nisam u mogućnosti da se svojoj drugoj ljubavi posvetim onako kako bih voleo. Ipak, muzikom se uvek bavim iz čistog zadovoljstva, pa me i oni sporadični nastupi čine srećnim. Biće ih svakako i u narednom periodu, ali za njih je potrebna svežina, kako ne bih umorio svoju publiku.
* Hoćete li možda zapevati i sa suprugom Jelenom (Tomašević)?
- Morao bih malo dublje da zaplivam ovim vodama da bih nastupio kao profesionalac. Muzika je ozbiljno polje, pa su na njemu, zasad, mogući samo moji izleti.
* Znači li to da ste perfekcionista?
- Volim da radim na finesama, ali prestao sam da budem perfekcionista. Uvideo sam da talenat uvek igra sa 70 posto, a da ostatak mora da se prepusti trenutku, životu, Bogu... ili ne znam već kom faktoru, da odradi svoje, kako bi se kreacija sama stvorila. To je moj recept za uspeh.
ZBOG JAGODIĆA U RAVNICI
Bosiljčić je ovih dana „zarobljen“ u ravnici, preciznije u kaštelu Dunđerski, u mestu Kulpin. Ovakva sudbina mu je „zapisana“ do sredine novembra, do kada će trajati snimanje nastavka sage o Jagodićima. Pitali smo glumca kako se „snalazi“ u novim avanturama svog Lajka Zobara, koji mu je, kaže, doneo mnogo simpatija romske populacije: - Uživam u nastavku snimanja „Sve te ravnice“, koja se zaista „zakomplikovala“ do nivoa jačeg trilera, što je kod nas veoma redak žanr. Miroslav Lekić je to sjajno izrežirao na osnovu odličnog scenarija Đorđa Milosavljevića, pa je nama glumcima ostalo samo da se prepustimo igri.
(Izvor: Novosti)

Nastavak na Dzungla.org...