Izvor: Blic, 29.Dec.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaboravljene muze
Zaboravljene muze
Na velikoj sceni Beogradskog dramskog pozorišta u subotu je premijerno izvedena predstava Nikolasa Rajta 'Vinsent' u režiji Anje Suše u kojoj se kroz biografske činjenice i piščevu imaginaciju o životu velikog slikara Van Goga zapravo govori o nekonvencionalnoj ljubavi i njenom snažnom uticaju na talenat.
Publika je imala priliku da vidi i izvrsnu Jasminu Avramović u ulozi Ursule Lojer, udovice koja je, po Nikolasu Rajtu, snagom emocija probudila >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << umetnika u Van Gogu. Govoreći o ovoj ulozi za 'Blic' Jasmina Avramović, koju publika pamti i kao Jasminu Ranković je rekla:
'Impresivna uloga. To je žena posebnog, impresivnog karaktera. I sa svom tom svojom neobičnošću došla je u situaciju da bude muza i učiteljica u životu; u svakom smislu.' Ne nosi li ona u sebi veliku gorčinu i tugu?
- Nije joj lako u svakom slučaju. On joj i kaže na kraju; ‘Žalost je tvoj dar meni’ i to je ona teza da umetnik mora da pati kada stvara. Slažete li se sa tim?
- Ne sasvim. Složila bih se sa tim da umetnik mora imati u svom iskustvu ali ali ne mora trenutno da pati. Ursula ima u sebi jak kontrast o kome, između ostalog, govori u jednom monologu kada kaže kako je shvatila da u njoj postoji i crnilo i svetlost. Naime, iako je to potpuno različito sve je to ona. Taj njen kontrast, to crnilo i svetlost, doprlo je do Van Goga. Ali, oni su inače ljudi na ‘istoj talasnoj dužini’, odnosno sličnog mentalnog sklopa. Reč je o mnogo kompleksnijoj i sveobuhvatnijoj vezanosti od erotskog odnosa. Jeste, naravno, to i erotska priča, ali ljubav između takva dva čoveka ne može biti samo erotska. Tumačite i glavni ženski lik u drami 'Dosije 128’. I ona je takođe jaka žena koja poštuje i brani svoje emocije?
- Da, u pravu ste. Vidite, izgleda da me otprilike tako doživljavaju: kao jaku ženu koja je sposobna da pati a da istovremeno bude javno hrabra. A da li vi to jeste?
- Kad sam već bila zaređala po tim paćenicama pitao me moj muž: 'Jel’ oni tebe tako vide?' (smeh). Mislim, da sam jednostavno pokazala da to umem dobro da radim. Priznajem, da sam jedno vreme bila izuzetno neraspoložena zbog toga. Jer, osećala sam da me te uloge nekako vuku. A strahovito sam želela da igram komedije. I borila sam se u tom smislu, ali prosto nije išlo. Možda nisam bila dovoljno ambiciozna. No, uskočila sam umesto Tamare Vučković u 'Beogradsku triologiju', a meni je ta uloga bombona. I na toj predstavi ja napunim baterije! U kojoj meri se vi privatno, u smislu strukture ličnosti, osećate kao junakinje u drami 'Dosije 128' ili predstavi 'Vinsent'?
- Možda, odnosno moguće je da ima neke sličnosti. Čim ih tako dobro igram znači da sam ih osetila. Neke stvari skupljam i iz okruženja ali da biste odigrali neku patnju morate je imati u svom životnom iskustvu. A ja je imam, naravno ne u konkretnom obliku. Mislite li da su se ljubavna pravila u muško-ženskom odnosu danas promenila?
- Znate kako ja sam sada već u nekim godinama kada se moji stavovi o ljubavi menjaju. Posle 7 godina zabavljanja i 15 godina braka sa mojim mužem i u svojoj 43. godini mogla bih malo drugačije da pričam o ljubavi nego pre 20 godina. Ali da ljubav postoji i da ima snagu u to sam uverena. No, imam utisak da kod mladih ljudi se nešto drugačije dešava i da oni to drugačije doživljavaju. Odbijam da verujem kako se ljubav povukla, mislim da je to, eventualno, trenutna kriza. Neki drugi, nov model. Smatrate li da su možda ovaj komplikovan društveni momenat, ekonomski i socijalni problemi, da tako kažemo, potisnuli ljubav?
- Ipak, sve zavisi od sklopa ličnosti. No, mislim da sve više strahova postoji u ljudima. Sve više ljudi ne može da pronađe partnera, ali ni životni elan. Malo vas ima u predstavama JDP-a, vaše matične kuće?
- Zbilja ne mogu reći da mi nije žao zbog toga, ali događaju se umetnicima i takve faze. Mada, lepih sam ja uloga igrala u karijeri naročito za vreme gospodina Jovana Ćirilova. Meni je u nekom trenutku objašnjeno da sam previše lepa za ružne i obrnuto, previše mlada za starice i obrnuto... No, drago mi je što je moje pozorište doživelo novu zgradu, novu scenu, nov početak. Tatjana Nježić
.jpg)
