Izvor: Blic, 27.Avg.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U ljubavi je spas
U ljubavi je spas
'Svaka nagrada je važna, bilo gde da se dobije, međutim ako je reč o tako važnoj nagradi, onda ne treba posebno isticati koliko mi znači', kaže Marija Vicković povodom svoje prve filmske nagrade. 'Zlatnu mimozu' za najbolju žensku ulogu na Festivalu u Herceg Novom ova glumica Narodnog pozorišta u Beogradu dobila je za ulogu Marijane u filmu Nikole Vukčevića 'Pogled sa Ajfelovog tornja', rađenog prema bestseleru Branka Glumca 'Zagrepčanaka'.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
'Bilo mi je drago i zato što je to bilo premijerno prikazivanje', kaže Marija, 'potom zbog toga što je u Herceg Novom bila stvorena prilična gužva i dobra atmosfera, još kad se ljudima film dopao, stvarno je bilo dobro što sam dobila nagradu. Međutim, ovu nagradu ne vezujem samo za Herceg Novi, već za činjenicu da je to moj prvi film i moja prva filmska nagrada. Do sada sam igrala u sedam pozorišnih predstava, i to skoro u svima glavne uloge sa izrazitom dramskom crtom, ali ni za jednu nisam dobila neku pozorišnu nagradu'. Film prati stradanje jedne devojke u krugu porodice. U kojoj meri je taj film aktuelan?
- Film se bavi jednom teškom temom. Reč je, naime, o devojci koju je deset godine pre nego što počinje radnja filma silovao prijatelj njenog oca. Njen otac je prešao preko toga zarad svoje karijere. Ona deset godina nosi tu traumu u sebi i nema nikoga s kim bi je podelila osim sa svojim psihijatrom. Na kraju joj i on nudi izlazak. Ta priča se dakle mogla desiti bilo gde i bilo kada. Marijana, koju ja igram, u sličnoj je poziciji, ona odlučuje da se bori, nažalost tako što će se prostituisati sa kolegama svog oca tako da on zna za to. Tu mučnu priču uokviruje ljubav?
- U filmu se pojavljuje mladić vajar, igra ga Branislav Trifunović, kao spas u pravi čas. S njim želi da pobegne od okruženja. Ali u tome je njena navodno elitna porodica sprečava. Smeta im što je iz siromašnog kraja. Iako mučna, to je ipak priča o savremenom Romeu i Juliji koju će publika, nadam se, želeti da gleda.
Snimili ste i novi film 'Krojačeva tajna'?
- Još ga nisam videla, ali mogu da kažem da će to biti horor bajka. Tačnije, film se bavi tematikom bliskom Romanu Polanskom i mislim da će biti veliko iznenađenje. Nadam da će dobro proći na inostranim festivalima. Iz najave filma se izdvaja opis vaše uloge kao fatalne žene?
- Videla sam neke scene i stvarno nisam znala da mogu tako da izgledam, da može neko da me, kako se kaže u slengu, 'napravi na fatalnu ženu'. U ovom poslu najzanimljivija je ta mogućnost igranja junaka sa različitim psihologijama. U 'Krojačavoj tajni' svi junaci su potpuno ludi, ja ne poznajem takve ljude, ne znam nikoga ko je kao ta žena i zato mi je ta uloga draga. Bez obzira što sam se plašila kako ću je uraditi, ona je bila profesionalno izazovna. Članica ste Narodnog pozorišta, igrate li dovoljno?
- Tri godine sam članica Narodnog pozorišta, za to vreme sam odigrala tri predstave i što se moje energije tiče mogla bih i više. Ne treba mlad glumac ni da se bacaka na sve strane. Svaki stariji glumac će reći da izbor uloga čine i prihvaćene i odbijene uloge. Da li ste čuli da se od vas mnogo očekuje?
- Da, verovatno zato što sam rano bila u prilici da igram velike i teške uoge. Recimo ulogu glumice Geme Bojić u 'Nevjesti od Vjetra' Slobodana Šnajdera. Imala sam tek dvadeset godina kada sam se suočila s likom zrele žene, pri tom i velike glumice. Pred vama je nova sezona?
- Gluma je moja ljubav i entuzijazam se ne dovodi u pitanje, ali od njega ne mogu da platim stan. Ne mogu više da tražim pomoć od mame i moram da se uhvatim u koštac sa životom, ne samo sa pozorištem s kojim se, čini mi se, nekako borim. Čekam da se nađem u nekoj novoj velikoj, dobroj predstavi.
Željko Jovanović
