Izvor: NoviMagazin.rs, 06.Dec.2015, 11:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Momčilo Pantelić: Strateški “svingeri”
Učestala razmena i partnera i rivala na sirijskim bojištima i oko njih.
Sparene snage se rasparuju, a rasparene sparuju. Bivalo je i ranije takvih prekomponovanja, ali ih sadašnja u Siriji i oko nje, sve znatno nadmašuju, stvarajući utisak da se radi o strateškoj verziji svingerskih aranžmana, s prelascima intimnih partnera u tuđe, pa i rivalske, ruke.
Glavni spoljni, zvanični, akteri – Amerikanci i Rusi – predstavljaju se kao partneri protiv terorističke >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << internacionale “Islamske države” (ID), ali s njom donekle i računaju kao snagom haosa koja osporava i sirijsku vlast koju potpomaže Moskva kao i dominaciju Vašingtona na Bliskom istoku. Istovremeno te dve sile ostaju i direktni rivali, jer Bela kuća insistira da se svrgne sirijski predsednik, koga Kremlj brani, mada ne isključuje mogućnost da Bašar el-Asad ode s vlasti u Siriji, ali samo kao deo paketa u kome bi se našli i ustupci Zapada. Na primer, ukidanje sankcija Rusiji zbog amputiranja dela Ukrajine.
Uporedo s nastojanjima da se stvori široka antiteroristička koalicija, na kojoj insistira francuski predsednik Fransoa Oland, zapadni lideri su nagovestili da će produžiti važnost pomenutih kaznenih mera protiv Moskve (što znači i njenih uzvratnih poteza), računajući da je održiva takva kombinacija partnerstva i rivalstva. Do nedavno je izgledalo da će sankcije dovesti do zbližavanja Rusije i Turske, ali su se oko Sirije našle na suprotnim stranama, da bi tursko obaranje ruskog vojnog aviona, dovelo do zaoštravanja koje se preliva i na odnose Moskva – NATO.
Turska se ispostavlja kao najsloženiji faktor tekuće krize. Prinuđena je da odbacuje učestale optužbe za ilegalnu trgovinu naftom koju joj, navodno, krijumčari ID, a istovremeno preduzima vojne akcije protiv Kurda, u čijem bojnom uzletu po okolini, vidi pretnju sopstvenoj bezbednosti, dok se Amerikanci, njeni ključni saveznici, baš na njih oslanjaju kao na jedinu uverljivu kopnenu snagu u borbama protiv i ID i Asadovog režima.
Ujedno joj se za hitnu pomoć obratila EU. Dogovoreno je da Ankara obuzdava “seobu naroda” a da, za uzvrat, dobije tri milijarde evra, bezvizni režim i “oživljavanje” pregovora o učlanjenju u EU. Iako je tako priznat značaj Turske za rešavanja “gorućeg pitanja”, kakvo Starom kontinentu predstavlja rekordni priliv izbeglica i drugih migranata, nisu povećani izgledi za njen prijem u evropsku porodicu. Partnerstvo koje postoji po oružju, članstvo u NATO, nije dovoljno da se prevaziđu razlike, pa i izvesna rivalstva, u hijerarhiji vrednosti, demografiji, geografiji, što je sve donekle izraženo u turskoj okupaciji dela Kipra.
Kontradiktornosti, uopšte uzev, prevladavaju nad doslednostima. Amerikanci priznaju da je njihova neosnovana invazija na Irak u korenu sadašnjih lomova na Bliskom istoku, ali pokazuju vrlo malo, a mestimično i nimalo, volje za odgovarajući prihvat izbeglica iz Sirije, žrtve i Asada i ID.
Evropa je, pak, 1989. menjala i sebe i svet rušenjem zidova koji su je cepali po ideološkoj osnovi, a sada diže zidove i pojačava kontrolu spoljnih i unutrašnjih granica, pred “invazijom” migranata, što je opet deli na zapad i istok (prvi gostoprimljiviji od drugog) kao pre nešto više od četvrt veka, konstatuje oksfordski istoričar Timoti Garton Eš u Gardijanu. Sa raznih strana se, takođe, sugeriše da je tom raskolu doprinela nemačka kancelarka Angela Merkel politikom širom otvorenih vrata za izbeglice, a da prethodno nije pitala partnere, koji su onda izrasli u snažnu opoziciju takvom njenom kursu i uzdrmali joj kohezioni autoritet i u Nemačkoj i u Evropi.
Pomnom preispitivanju bi mogla da se podvrgne i politika ruskog predsednika Vladimira Putina, i posle pripajanja Krima. Afirmiše se upravo kao partner vlastima šiita (Sirija, Irak, Iran) iako muslimansku manjinu u Rusiji mahom čine suniti, čijih je dve hiljade pripadnika, kažu, stupilo u redove ID. Na Bliskom istoku i uopšte, prevladavaju suniti, čije su vlasti, više ili manje, partneri SAD.
Sklonosti ka nejasnoćama u određivanju partnera i rivala ispoljili su i pojedini beogradski medijski akteri. Po kojima neke zapadne ambasade rade protiv vlasti u Beogradu koja se, inače, diči prozapadnim kursom i podrškom Zapada. Paradoks je uvećan okolnošću da je u tome prednjačio jedan od podržavalaca Vlade, tvrdeći, kao i pre godinu dana, da je ovde u toku državni udar, što je premijer demantovao.
U opštoj konfuziji oko toga ko je s kim i protiv koga, za šta a protiv čega, postoji ipak i jedna dobra stvar – pobija katastrofičare koji predviđaju da smo zašli u novi svetski rat. Ne može biti velikog rata kad se ne zna pouzdano ko je kome prijatelj a ko neprijatelj.
Uz nadu da će se velike sile potruditi da ne obnove velika međusobna neprijateljstva, ostali treba da se potrude da demantuju dosetku Vinstona Čerčila kojom je upozorio da “kad se okonča rat džinova, počinje rat patuljaka”.
