Izvor: Politika, 25.Jan.2015, 21:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istorijska pobeda Sirize
Lider grčke levice Aleksis Cipras ubedljivo pobedio dosadašnjeg premijera Adonisa Samarasa na parlamentarnim izborima
Od našeg dopisnika
Atina – Grci su sami odgovorili kako ubuduće nameravaju da vraćaju dug od 240 milijardi evra. Ne više pognute glave, dovedeni do očajanja i siromaštva, pod stalnim pritiskom mera štednji, novog smanjivanja plata i penzija već na način koji im je obećao Aleksis Cipras, pobednik parlamentarnih izbora u Grčkoj, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za koje mnogi kažu da su istorijski.
Grci su, glasavši za Sirizu i ozbiljan zaokret u političkom životu zemlje ali i Evrope, pokazali da žele da ih međunarodni poverioci ubuduće vide kao naciju s kojom će se pregovarati o pravednijim uslovima, drugačijim dužničkim obavezama, kao zemlju koja će se boriti za obnovu privrede i nova radna mesta. Dosadašnji premijer Adonis Samaras, koji je na ovim izborima doživeo svoj najteži politički poraz, do poslednjeg trenutka je pozivao naciju da „ne dopusti haos koji će nastati ako pobedi Cipras” jer će, po njegovom mišljenju, politika levih radikala zemlju lišiti svih izvora finansiranja i dovesti je do finansijskog kraha, do sukoba s celom Evropom.
Talas nezadovoljstva i zasićenosti, višegodišnje apatije bio je, očigledno, snažniji od osećanja straha koje je mnoge Grke kočio u odluci da na ovim izborima glas i šansu daju Sirizi.
Lider opozicije Aleksis Cipras, koga poverioci upozoravaju da je Grčka dužna da ispunjava obaveza i vraćanje kredita, donekle je poslednjih dana ublažio poziciju i poručio da Siriza priznaje institucionalne obaveze u okviru EU, ali da, u isto vreme, nije obavezna da strogo poštuje mere drastične štednje na kojima insistiraju kreditori. Cipras, naime, smatra da će upravo kreditori biti primorani da prihvate pregovore i otpišu deo duga. On poručuje da će stranka tražiti nove pregovore o grčkom paketu pomoći i da se nada da će taj posao biti završen do jula. Po njegovom mišljenju, tvrdnje da su stroge mere štednje donele stabilizaciju je samo „proizvoljno izvrtanje činjenica” jer, kako kaže, „grčki dug ne može biti otplaćen sve dok je ekonomija pod pritiskom konstantnih fiskalnih problema”.
Ono na šta Siriza može da računa jeste pristanak evrozone na produženje rokova za otplatu i eventualno ukidanje preostale kamate na manji deo duga. Rokovi za otplatu grčkog duga su su već produženi u proseku na 30 godina, a Atina ima grejs period od 10 godina na gotovo tri četvrtine ukupnih dugovanja.
Ako bi rokovi bili produženi na 50 godina onako kako Grčka želi, prosečni troškovi servisiranja dugova bi drastično pali. U tom slučaju, veće sume novca bi ostale za podstrek privrede ali i otplatu duga.
Momenat kakve-takve sigurnosti koju je nudio Samaras nije bio dovoljan „milionu nezaposlenih i gladnih” koje je iza sebe imao Cipras. Uz njega su bili i mladi, njih 200.000 bez posla i budućnosti koji su prvi put dobili pravo glasa. Glas su mu dali pripadnici generacija koje su se razočarale u politiku poslednje vlade, novinari i tehničar državne RTV ERT koju je Samaras ugasio, ali kojoj Cipras obećao kam bek.
Konačno, pobeda Ciprasa ima istorijski značaj jer nikada do sada Grčka nije imala levičarsku vladu i premijera. Samo jednom, daleke 1958, stranka EDA (Ujedinjena demokratska levica) bila je nadomak vlasti osvojivši 24,89 posto glasova. Takođe, Grčka nikada nije imala mlađeg političkog lidera, jer Ciprasu je 40 godina, a koji pri tom nije ni iz jedne od već poznatih dinastija koje su stvarale istoriju moderne Grčke. Nikada nije postojala šansa da u konzervativnoj Grčkoj, gde je uticaj Crkve ogroman, na čelu vlade bude ateista, neko ko godinama živi u vanbračnoj zajednici iz kojoj je rođeno i dvoje dece.
Očigledno je došlo vreme za nešto novo i drugačije, s tim što ostaje dilema da li je, s obzirom na delikatnost situacije u kojoj se zemlja nalazi, ovo baš pravi trenutak za radikalne zaokrete.
Evropa je uznemirena jer ne zna kakav će je scenario čekati u mesecima koji dolaze. Evropa zazire od činjenice da dolazak Sirize može da bude početak političkih procesa u mnogim evropskim zemljama u kojima populističke partije žele da započnu vlastitu kampanju protiv mera štednje.
Tako, španska partija Podemos, koja je istomišljenik sa Sirizom u stavu da treba odbaciti nametnute mere štednje i započeti borbu protiv korupcije, u njihovoj pobedi vidi „nadu, ali i oprez”. Cipras je signal za nove pokrete u Evropi koji se suprotstavljaju strogim merama štednje i partije levice za koje je ono što se desilo u Grčkoj samo – pusti sanak. Francuski komunisti i levičari u Italiji, Belgiji i Irskoj vide u grčkom scenariju ponovno rađanje nade za levicu u Evropi.
Uostalom, ne bez razloga, upravo Siriza je trijumfovala na lokalnim izborima za Evropski parlament i ušla u regionalnu vlast u Grčkoj. Istovremeno, Cipras je bio kandidat levičarskih partija Evrope za predsednika Evropske komisije.
Za sve što se događa, lider socijalista PASOK-a Evangelos Venizelos ima svoje tumačenje. Aleksisa Ciprasa zbog njegovih magičnih ideja pravednosti, planova za izlazak zemlje iz krize i boljitka naziva „grčkim Harijem Poterom”. Možda Cipras zaista ima magičnu moć, ali to, svakako, Venizelosu ne smeta da mu već sada nudi svoje eventualne usluge. Kao i mnogim drugim koji su spremni da poveruju u – čuda!
Političar koji prkosi establišmentu
Izborna pobeda lidera grčke levičarske partije Sirize Aleksisa Ciprasa predstavlja istorijski događaj, budući da će on verovatno biti prvi ultralevičarski premijer te zemlje ikada, a samim tim i najmlađi premijer Grčke u novijoj političkoj istoriji.
Cipras je rođen 28. jula 1974. godine – ključne za političke promene u Grčkoj jer je tada srušena vojna diktatura koja je progonila levičare i komuniste.
Mladoliki Cipras važi za atipičnog političara za zemlju iz koje dolazi, a tajna njegovog uspeha je što ne pripada ni socijalističkom Pasoku ni konzervativcima Nove demokratije.
On predstavlja osveženje u grčkom tradicionalnom političkom spektru jer su birači siti dve etablirane partije koje decenijama vode poznate političke dinastije.
Po profesiji inženjer, Cipras je prošao dug put od komunističkog omladinca do lidera partije koja je osnovana 2000. godine.
Grčka javnost je prvi put čula za njega 1990. godine, kad je 17-godišnji Cipras tokom školskog protesta rekao u izjavi grčkoj televiziji: „Želimo da imamo pravo da sami odlučimo da li ćemo da idemo na čas”.
Saradnici kažu da je Aleksis Cipras „mnogo više od lepog lica” – da je temeljan u radu i perfekcionista, te da je njegov uspeh pre svega rezultat strategije i vrednog rada, navodi Rojters.
I politički analitičari se slažu da ne bi uspeo bez pažljivog planiranja, a ključni stav koji ga odvaja od ostalih političara je dosledna pozicija da je rešenje u rukama Atine – ako se odupre rigoroznim zahtevima štednje koje je pred nju postavila EU.
Politički protivnici zameraju mu neiskustvo, komentarišući da bi posle samo nekoliko godina u parlamentu, bez iskustva u finansijskim i pravnim poslovima, Cipras bio „do guše” u problemu kada bi se našao za pregovaračkim stolom s predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda ili Evropske centralne banke.
Da će verovatno novi grčki premijer ostati dosledan svojim predizbornim obećanjima govori i njegova izjava: „Možete menjati pozicije, ali ne i svoje principe”.
Cipras je u nedavnom intervjuu, da bi pokazao da nije spreman na kompromise kad su u pitanju ključni principi, rekao i: „Ako me niste videli do sada da nosim kravatu, sumnjam da ćete i od sada”.
Osim što nikad ne nosi kravatu, zna se i da je mnogo radio kako bi unapredio svoje znanje engleskog jezika.
Od prethodnih izbora 2012. do danas ojačao je svoju poziciju na međunarodnoj sceni susretima s mnogim viđenijim ličnostima i političarima, poput pape Franje, predsednika Evropske centralne banke Marija Dragog i čak nemačkog ministra finansija Volfganga Šojblea, osobe koju je Cipras često napadao zbog čvrstog stava da Grčka mora da pokaže veću fiskalnu disciplinu.
Osim nekonvencionalne garderobe i nekonvencionalnog odnosa s građanima, Cipras je poznat i kao zaljubljenik u motore. Tanjug
Jasmina Pavlović-Stamenić
objavljeno: 25.01.2015.
Pogledaj vesti o: Grčka
