Izvor: Mondo, 25.Jan.2015, 10:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Siriza na korak do apsolutne većine u parlamentu
U Grčkoj su danas glasali na vanrednim parlamentarnim izborima i prema prvim anketama pobedu je odnela ultralevičarska i antiveropska partija Siriza, sa osvojenih 35,2 odsto glasova što je na granici apsolutne većine u parlamentu.
Prema rezultatima na osnovu 20 odsto prebrojanih glasov, Siriza je osvojila između 35,2 odsto glasova, a Nova demokratija premijera Antonisa Samarasa ima 29,1 odsto.
"Ovo izgleda kao istorijska pobeda" i to je "poruka koja odjekuje širom >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << Evrope", rekao je privatnoj TV-stanici Mega Panos Skurletis, portparol Sirize.
Visoki zvaničnik do sada vladajuće "Nove demokratije" i šef njene poslaničke grupe i ministar, Makis Voridis, priznao je poraz u izjavi za Megu, rekavši: "Izgubili smo, a koliko, to se još ne zna".
Voridis je rekao da je Vladin program mera štednje koji je ogorčio stanovništvo, "imao smisla", ali "još nije doneo rezultat".
Na izborima koji važe za presudne i za Grčku, i za Evropsku uniju, Siriza je osvojila između 149 i 151 mesta u Skupštini. Grčki parlament broji 300 poslanika.
Iza ove dve partije po rezultatu su desničari "Zlatna zora" sa 6,3 odsto osvojenih glasova, a za njom stranka političkom centru bliske stranke levice Potami sa 5,6 odsto.
Komunistička partija Grčke može da računa na 5,3 odsto, PASOK na 5,2 odsto, Nezavisna Grčka 4,6 odsto, a izgleda da je Pokret socijaldemokrata Papandreua pao ispod je tri odsto, koliki je izborni prag za ulazak u parlament, jer trenutno ima 2,5 odsto glasova.
Ukoliko ovakvi rezultati ostanu, Siriza će imati najveći broj poslanika i sada je pitanje da li će sama formirati vladu.
Levičari svih zemalja...
Predstavnici levičarskih stranaka iz Španije, Francuske, Italije i Nemačke pomno su pratili glasanje i rezultate ankete, u očekivanju ishoda koji bi, kako su rekli, mogao da označi početak šireg suprotstavljanja strogim merama štednje i promeni politike i u njihovim zemljama.
Britanska agencija Rojters objašnjava da bi Siriza, prema komplikovanim grčkim izbornim pravilima, kao najveća stranka u parlamentu trebalo automatski da dobije još 50 poslaničkih mesta, ali broj glasova potrebnih za apsolutnu većinu zavisi od konačnog načina na koji će glasovi biti podeljeni.
Konačni rezultat umnogome zavisi i od toga da li će u parlament ući Pokret socijaldemokrata bivšeg premijera Jorgosa Papandreua.
Ukoliko ne obezbedi apsolutnu većinu, Cipras će morati da pokuša da formira koaliciju s manjim partijama ili da postigne dogovor koji bi Sirizi omogućio da formira manjinsku vladu.
Foto: Ilustracija MONDO
I do koalicione vlade će se verovatno teško doći jer je pritisak međunarodne javnosti, pogotovo kreditora Grčke, prevelik da bi se u igru "kontre" svetu sa parama i mogući izlazak iz evrozone, upustile i druge velike partije.
I pre izbora glavni favorit, ekstremno levičarska Siriza zagovara prekid oštrih mera štednje, dogovorenih sa MMF, EU i drugim kreditorima.
Lider Sirize Aleksis Cipras obećao je u izbornoj kampanji da će ponovo pregovarati o sporazumu o međunarodnom zajmu od 240 milijardi evra koji je Grčka ugovorila da ne bi bankrotirala.
On je obećao da će obustaviti mnoge reforme koje su od Grčke zahtevali kreditori, u zamenu za pomoć koja je omogućila da održi finansijsku solventnost od 2010.
Analitičari upozoravaju da bi ovi izbori mogli da budu odlučujući za ostanak zemlje u evrozoni.
Na izborima učestvuju 18 partija i četiri kolacije.
Glavne partije su, pored Sirize, vladajuća konzervativna Nova demokratija (ND), PASOK, Zlatna zora, Komunistička partija, Potami (Reka), Demokratska levica.
Siriza je osnovana 2000. godine i partija je okupila bivše marksiste, socijaldemokrate, trockiste i druge grupe koje se bore protiv grčkog establišmenta.
Na vanrednim parlamentarnim izborima u Grčkoj glasalo se danas od 7.00 do 19.00 po lokalnom vremenu (18.00 po srednjeevropskom), a pravo glasa imalo je 9,8 miliona od ukupno oko 11 miliona stanovnika Grčke.
Grčki parlament je raspušten 31. decembra, pošto nije, u trećem i poslednjem krugu, uspeo da izabere nekadašenjeg evropskog komesara Stavrosa Dimasa (73) za budućeg šefa države, a pošto mu je podršku dalo 168 poslanika, dok ga 132 poslanika nisu podržala.
Foto: Screenshot/RT
BUNDESBANKA ODMAH PORUČILA: NE DAVATI LAŽNA OBEĆANJA
Šef centralne banke Nemačke, Jens Vajdman izjavio je u nedelju uveče da nova vlada Grčke ne bi trebalo da daje "lažna obećanja", preneli su grčki mediji.
Komentarišući ishod izbora, šef Bundesbanke je rekao da je "jasno da će Grčka i dalje biti zavisna od podrške programa pomoći, a njega može biti samo ako se pridržava sporazuma. Zbog toga vlada ne bi trebalo da daje lažna obećanja koje ta zemlja (Grčka) ne može da podnese" i da "ne dovodi u sumnju ono što je do sada postignuto".
