Izvor: Blic, 30.Okt.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žalbe na presude Mrkšiću i Šljivančaninu
Odbrana optuženih i Tužilaštvo Haškog tribunala uložili su žalbe na prvostepene presude bivšim oficirima JNA Miletu Mrkšiću i Veselinu Šljivančaninu, prema kojima je 27. septembra Mrkšić osuđen na 20, a Šljivančanin na pet godina zatvora, saopštio je danas Haški tribunal.
Na prvostepenu odluku da Miroslav Radić bude oslobođen svih optužbi i pušten na slobodu, Tužilaštvo se nije žalilo.
Tužilaštvo je u žalbi navelo da su kazne za >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Mrkšića i Šljivančanina neprimerene težini počinjenih zločina i zatražilo veće kazne za obojicu.
Tužilaštvo je, takođe, uložilo žalbu na presudu po kojoj su Mrkšić i Šljivančanin oslobođeni krivice za zločine protiv čovečnosti, jer su njih dvojica mislili da su zarobljenici pripadnici hrvatske vojske, a ne civili.
Odbrana Mrkšića i Šljivančanina zatražila je od Žalbenog veća da ih oslobodi krivice.
Sudsko veće proglasilo je 27. septembra Mrkšića krivim za pomaganje i podržavanje ubistva, mučenja i okrutnog postupanja prema ratnim zarobljenicima na poljoprivrednom dobru Ovčara, kod Vukovara, 20. novembra 1991. godine.
Sudsko veće je, prema odbrani, pogrešilo kada je Mrkšića proglasilo krivim za pomaganje i podržavanje ubistva, mučenja i okrutnog postupanja prema ratnim zarobljenicima, jer Mrkšić nije bio informisan o dešavanjima na Ovčari pre dnevnog raporta u Negoslavcima 20. novembra.
Odbrana je ukazala da Mrkšić nije naredio povlačenje vojne policije sa poljoprivrednog dobra Ovčara, navodeći da je to naređeno tek pošto je Mrkšić 20. novembra uveče otišao u Beograd.
Prema odbrani, Sudsko veće je pogrešno utvrdilo da je Mrkšić otputovao u Beograd kasno uveče 20. novembra ili rano 21. novembra, što je dovelo do pogrešnog zaključka da je Mrkšić naredio povlačenje vojne policije.
Sudsko veće je Šljivančanina proglasilo krivim za pomaganje i podržavanje mučenja ratnih zarobljenika, a oslobodilo ga krivice po ostalim tačkama optužnice, između ostalog i za pomaganje ubistva 194 ratna zarobljenika na Ovčari.
Tužilaštvo smatra da je Sudsko veće pogrešilo i traži od Žalbenog veća da Šljivančanina proglasi krivim za pomaganje ubistva. Odbrana Šljivančanina smatra da je Sudsko veće pogrešilo kada je utvrdilo da je Šljivančanin bio na Ovčari 20. novembra oko 14.30 ili 15 sati, ukazavši da tužilaštvo to nije dokazalo.
Prema odbrani, Sudsko veće je pogrešno utvrdilo da je Šljivančanin bio zadužen za snage koje su učestvovale u evakuaciji vukovarske bolnice 20. novembra.
Odbrana je od Žalbenog veća zatražila da Šljivančanina oslobodi krivice za pomaganje mučenja ratnih zarobljenika.
Odbrana je predložila da, ako Žalbeno veće utvrdi krivicu po toj tački optužnice, onda umanji kaznu od pet godina zatvora koju je izreklo Sudsko veće.
Sudsko veće je presudilo da treći optuženi, bivši oficir JNA Miroslav Radić, nije kriv ni po jednoj tački optužnice i na tu prvostepenu odluku suda nije bilo žalbi.
Mrkšića, Šljivančanina i Radića optužnica je teretila za streljanje oko 260 hrvatskih zarobljenika na poljoprivrednom dobru Ovčara, kod Vukovara, 20. novembra 1991. godine.
Tužilaštvo je u završnoj reči na suđenju, koje je počelo je 11. oktobra 2005., a završeno 16. marta ove godine, za svu trojicu zatražilo kazne doživotnog zatvora, dok je odbrana zatražila oslobađajuće presude.
U periodu obuhvaćenom optužnicom, Mrkšić je bio pukovnik JNA, a kasnije je unapređen u generala, Šljivančanin je bio major JNA i kasnije je unapređen u pukovnika, a Radić je u vreme izvršenja krivičnih dela bio kapetan JNA.
