Izvor: Blic, 05.Mar.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ubijena
Kfora koji su pokušavali da ukažu pomoć i evakuišu ranjenike Ubijena trojica makedonskih vojnika
TANUŠEVCI, PRIŠTINA (Beta) - Trojica makedonskih vojnika poginula su juče pre podne kada je njihovo vozilo naletelo na protivtenkovsku minu nedaleko od mesta Ravno u blizini jugoslovensko-makedonske granice, sedam kilometara od sela Tanuševci i svega 1,4 kilometra od baze u kojoj su smešteni belgijski vojnici iz sastava Kfora, potvrdili su agenciji Beta izvori u Ministarstvu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << odbrane Makedonije.
Makedonski vojnici su naleteli na minu juče oko 8.30 sati, ali im pomoć nije mogla biti ukazana na vreme, jer su grupe naoružanih Albanaca otvarale vatru na helikoptere Kfora koji su pokušali da evakuišu povređene.
U Skoplju je najavljeno da će se zbog toga naciji obratiti predsednik Boris Tajkovski, koji je tokom prepodneva održao niz konsultacija s makedonskim zvaničnicima i stranim diplomatama.
Trajkovski je, zbog nove serije incidenata u okolini sela Tanuševci, sazvao i vanrednu sednicu Nacionalnog saveta odbrane.
Još jedan makedonski vojnik ranjen je u jučerašnjim sukobima u Tanuševcu, kada ga je pogodio snajperski hitac ispaljen, kako navode makedonski izvori, iz obližnjih albanskih kuća.
Sukobi između grupa naoružanih Albanaca i makedonskih snaga bezbednosti, najteži od izbijanja nasilja u tom regionu pre nešto više od dve sedmice, i dalje traju.
Zbog sukoba sa grupama naoružanih Albanaca makedonske snage bezbednosti zatvorile su juče oko podneva granicu prema Kosovu i Metohiji. Snage Kfora, koje kontrolišu kosovsku stranu granice, saopštile su ranije juče da u toj zoni 'nisu primećene bilo kakve nelegalne aktivnosti'. Kfor je na kosovski deo jugoslovensko-makedonske granice uputio četiri jedinice koje bi trebalo da nadgledaju razvoj događaja u graničnom pojasu, u kojem već 17 dana traju sukobi makedonskih snaga i grupa naoružanih Albanaca.
Komandant Kfora, general Karlo Kabiđozu najavio je juče tešnju saradnju Kfora sa Makedonijom 'zbog strahovanja od eskalacije rata između Albanaca i makedonske armije.
'Stabilna BJRM je od suštinskog značaja za uspeh misije Kfora', rekao je general Kabiđozu u saopštenju o situaciji na granici. BJR Makedonija je zemlja domaćin za logističku podršku Kforovim operacijama na Kosovu.
'Kfor će sada proširiti saradnju sa vlastima BJRM kroz pojačane vojne i političke kontakte, kao i koordinirane operacije u okviru trenutnog mandata', precizira se u saopštenju. Kfor je pojačao kopnenu i vazdušnu kontrolu duž granice BJRM i Kosova.
Kabiđozu tvrdi da Kfor nije uočio 'apsolutno nikakav dokaz o prelasku oružanih albanskih grupa sa Kosova na teritoriju BJRM'. 'To je planinski teren, nepristupačan i miniran', rekao je Kabiđozu, dodavši da se Kosovo ne koristi kao utočište za oružane šiptarske grupe koje deluju u Makedoniji.
U saopštenju Kabiđoza se navodi da albanske izbeglice nastavljaju da prelaze preko planinske granice posle najnovijih sukoba, a da većina dolazi iz planinskog sela Tanuševci.
Astrid van Genderen Stort, portparol UNHCR-a, rekla je da se broj albanskih izbeglica iz Makedonije na Kosovu udvostručio u poslednja četiri dana. U poseti Jovani, Marku i Urošu Gudžiću, deci s kojom se sudbina surovo poigrala 'Panika me je uhvatila na kraju'
NIŠ - Pre skoro dve godine, 14. aprila 1999. godine, na vojnom aerodromu 'Slatina' kod Prištine poginuo je Zoran Gudžić (36), otac Jovane (11), Marka (4) i dvogodišnjeg Uroša. Vodnik Zoran je jedini čovek koji je stradao od NATO projektila na tom aerodromu.
Sa Gudžićima se sudbina zamalo nije po drugi put surovo poigrala. Majka troje mališana Jasmina (31) krenula je u petak, 16. februara, da svom suprugu povodom Zadušnica izađe na grob u selu Dobrotin kod Prištine. Na odredište nije stigla. Bila je u onom autobusu 'Niš ekspresa' koji je naleteo na eksploziv koji su postavili teroristi. Srećom, preživela je ekspoloziju gotovo nepovređena.
- Uki, ko je na toj fotografiji - pitamo živahnog mališana.
- Ćika, to je ćika - odgovara, a njegov brat Marko potvrđuje da je u plavoj, vazduhoplovnoj uniformi neki čika.
- Mali su, ne znaju ko je to, nisu ni zapamtili oca. Marko je tek bio napunio dve godine kada je poginuo - objašnjava njihova baka Mirka Stojanović, Jasminina majka koja sa suprugom živi u Svrljigu.
Mali Uki nežno gleda u foto-ram na stolu. Još je mali da bi shvatio kako je njegov otac poginuo kad je imao samo 65 dana. Uki i Marko sada kao da se takmiče ko će da nam prikaže više nestašluka u dnevnoj sobi.
- Nemojte deco. Jaoj, nisu oni baš tako nemirni, ali sad hoće da se pokažu pred vama. Uki, nemoj upaljač... - opominje dečake majka. Jovana mirno sedi na trosedu. Pogledom prati braću i povremeno ih i ona opominje. Ona jedina pamti oca.
Jovana je s bakom preživela dramu 16. februara.
- Moj stric je zvao sa Kosova i pitao u kojemm autobusu je bila mama. Baka nije znala... Meni je rekla da su vratili autobuse. Ali, videla sam da nešto nije u redu. Molila sam je da mi kaže da li je mama poginula... - priča vidno potresena Jovana, koja stalno pogledom prati Marka i Uroša i nastavlja: - Onda se mama telefonom javila i čim sam joj čula glas, smirila sam se... Rekla mi je da joj ništa nije ništa... Uveče je došla. Tek tad sam se smirila.
Jasmina, koja je još u crnini, kaže da se strašno uplašila za svoju decu tek posle same nesreće.
- Zar posle gubitka oca da ostanu i bez majke. U avgustu sam poslednji put sa Jovanom i Markom bila u Dobrotinu na Zoranovom grobu. Htela sam da odem na Zadušnice. Mnogo me je rođaka i prijatelja upozoravalo da to ne činim, da je opasan odlazak... Bilo je strašno šta sam videla u tom autobusu... Bolela me je glava, ali sam prošla samo sa malim modricama na licu. Panika me je uhvatila tek kad je sve prošlo. Nisam mogla sama da se popnem u drugi autobus - priča Jasmina.
Majka troje mališana priča da je, ispostavilo se srećom, došla malo kasnije na autobusku stanicu. Morala je da sedne na zadnje sedište, što joj je spasilo život.
- Ispred neke kafane kod Kuršumlije videla sam tog mališana koji je poginuo. Bilo je dosta hladno tog jutra, pa sam se pitala kako njemu nije. Naš autobus je do te kafane bio drugi u koloni, ali je onda naš vozač, verovatno jer je bio najstariji i najiskusniji, preuzeo čelnu poziciju... Ne mogu više da se sećam te nesreće. Moram to da izbrišem - tiho govori Jasmina.
Porodica Gudžić je od Vojske Jugoslavije dobila troiposoban stan u naselju Delijski vis. Deca primaju penziju, Jasmina platu, a dobili su pomoć i od humanitarnih organizacija. Pomažu Jasminini roditelji svoje jedino dete i unučiće, a baka je stalno oko unučića. Marko je krenuo u vrtić. Jovana je veoma ozbiljna za svoje godine, valjda zbog svega što se dogodilo. Ide u peti razred. Promenila je tri škole, prvo u Dobrotinu, onda u Svrljigu, sada u Nišu.
- Ne možemo da uporedimo ovaj život sa onim kad je Zoran bio s nama. Ali, moramo dalje... Još mi je teže što ne mogu ni na grob da odem, da se pošteno isplačem - kroz suze priča Jasmina. V. Torović
