Izvor: Blic, 12.Mar.2016, 08:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

TUGA U FAMILIJI UBIJENE DEVOJKE Majka nestalog dečaka: Samo je Jelena verovala da nisam ubila sina

Marinu Andrejić potreslo je ubistvo i jučerašnja sahrana Jelene Sindrić (29), sestre od strica njenog sina Đorđa, koji je nestao 22. jula 2010.

Marina je bila osumnjičena za smrt svoga sina, a jedina iz familije Andrejić sa kojom je ostala u kontaktu posle hapšenja i izlaska iz pritvora bila je nesrećna Jelena, koju je u sredu ubio bivši dečko, policajac Dejan Stojiljković (36). Kaže, Jelena joj je verovala da nije ubila Đorđa.

- Jelenini roditelji nisu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << brinuli o svojoj ćerki. Odrekli su se svoje Jelene, a brinu o mojoj Anđeli. Kako oni mogu da brinu o mom detetu - pita Marina.

Prema njenim rečima, Jelene su se roditelji odrekli kada je počela da živi sa policajcem Dejanom Stojiljkovićem.

Ćerkica na čelu tužne povorke

- Tada je dete koje je Jelenina imala iz prvog braka izrazilo želju da živi kod oca. Istina, ni Dejan nije hteo da brine o devojčici. Tada su se Andrejići odrekli Jelene, svoje ćerke. Roditelji, brat... Kada je bila njegova veridba, Jelena je otišla pred kafanu i poslala mu poruku da izađe. On nije znao njen broj pa je pitao "ko je". Jelena mu je odgovorila "tvoja sestra", na šta je on napisao "moja sestra je mrtva". I, nažalost, Jelena je sada mrtva - kaže Marina.

Sama Marina Andrejić i dalje nosi svoju muku, jer je za ceo život označena kao ubica svog deteta.

Pročitajte još:

- Samo želim da znam istinu. Ako je moj Đorđe živ, da ga vidim, a ako nije, da saznam šta mu se desilo - navodi Marina.

O Đorđu nema ni traga ni glasa od jula 2010. godine. Tada je imao 13 godina i sa majkom je krenuo na njivu. Đorđe je nestao, a ona je posle nekoliko dana uhapšena zbog sumnje da ga je ubila.

- Krenuli smo na njivu, zbog čega sam i ponela motiku. Zalutali smo, a ja sam se okliznula pa me je motika udarila u nogu i počela je da šiklja krv. Uspaničili smo se - priseća se Marina.

Đorđe je, priča, išao da vidi gde su i dozivali su se.

- Poslednje što sam čula bili su krici. Ali ne baš krici. Zvučalo mi je kao doziva pomoć, ali mu je neko stavio ruku na usta pa ne može da pusti glas - tvrdi Marina.

Posle tri dana se vratila kući, mislila je da je Đorđe već došao.

Ubrzo je uhapšena. U pritvoru je provela 703 dana.

- Pred Višim sudom u Požarevcu dva puta su mi sudili. Oba puta na po 20 godina zatvora. Pravu istinu utvrdio je Apelacioni sud - da nisam ubila svog sina i oslobodio me - napominje Marina.

I posle izlasku iz pritvora, i oslobađajuće presude, njena agonija nije prestala.

Pročitajte još:

- Iako sam pravosnažno oslobođena, svi još upiru prstom u mene i pričaju "to je ona što je ubila sina". Verujem da će ljudi uvek to misliti o meni iako nisam ubila Đorđa. Pa njega i Anđelu najviše volim na svetu - kaže Marina.

Nastavak na Blic...