Izvor: Blic, 17.Mar.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Raste broj razbojnika
Raste broj razbojnika
Najviše razbojništava i razbojničkih krađa u Srbiji zabeleženo je 1994. godine, zatim 1995. i 2001. godine, a trend rasta se nastavlja. Do povećanja broja razbojništava i drugih oblika kriminala dolazi usled raskoraka između društvenih vrednosti i stvarnih mogućnosti. Zbog osiromašenja društva, u protekloj deceniji, pa i sada, u Srbiji je osnovna vrednost imati novac, a uzori dece i mladih osoba nisu ljudi iz profesija koje zahtevaju dugo školovanje, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << već dileri deviza ili 'biznismeni'. Pošto je teško legalno zaraditi novac, mnogi mladi ljudi se okreću kriminalu. Upravo zbog toga, najviše razbojništava se beleži u godinama društvene krize, kaže za 'Blic' dr Branislava Knežić, istraživač Instituta za kriminološke i sociološke studije.
Dr Knežić je na čelu istraživačkog tima koji proučava razbojništva i razbojničke krađe u Srbiji tokom protekle decenije. To istraživanje je deo trogodišnjeg projekta Instituta o teškim oblicima kriminala i uticaju tranzicije.
- Starosna granica razbojnika se stalno pomera nadole. Na primer, od 1998. do 2000. godine, oko 45 odsto razbojništava počinile su mlađe punoletne osobe, u 27 odsto slučajeva učestvovali su stariji maloletnici, a u 15 odsto razbojništava zabeleženo je učešće mlađih maloletnika. Deca mlađa od 14 godina u ovom periodu učestvovala su u četiri odsto razbojništava. Mladi pljačkaši su često naoružani i bezobzirni, a neretko koriste i drogu. Tokom ove tri godine zabeleženo je oko 100 slučajeva koje su počinili narkomani. Među razbojnicima veoma je malo izbeglica, a od stranih državljana najčešći izvršioci su Rumuni - kaže dr Knežić.
Najugroženiji su Beograd, Novi Sad, Niš, Subotica i drugi veći gradovi. U Beogradu se, navodi Knežićeva, dogodi 70 odsto razbojništava i 40 odsto teških razbojništava u Srbiji. Uz pretnju ili upotrebu vatrenog oružja izvede se 25 do 27 odsto razbojništava, a u 13 do 18 odsto slučajeva dođe do smrtnog ishoda i ranjavanja žrtvi ili svedoka. U jednoj četvrtini napada razbojnici koriste fizičku silu, a oko šest odsto razbojništava izvedeno je uz pomoć nekog hladnog oružja.
- Ulična razbojništva, tokom protekle decenije, činila su 40 do 50 odsto svih zabeleženih slučajeva. U ovoj vrsti kriminala prednjače maloletni izvršioci koji uglavnom pljačkaju maloletne žrtve. To su poznati slučajevi otimanja novca, jakni, patika ili mobilnih telefona u školskim dvorištima i ta krivična dela obično nisu unapred pripremljena. Druga, takođe masovna vrsta ovog kriminala su upadi u stanove koji čine 20 do 27 odsto razbojništava. Tu postoji priprema, tipovanje, osmatranje, upad, a često i povređivanje žrtava kako bi otkrili gde je novac. Ovaj kriminal stvara osećaj nesigurnosti građana zbog mogućnosti da budu napadnuti i mučeni u svom domu - kaže Knežićeva.
Iako se Srbija tokom protekle decenije nalazila u krizi, slični problemi s mladim razbojnicima, objašnjava Knežićeva, zabeleženi su i u drugim zemljama u okruženju i celom svetu. Ona ocenjuje da se bez popravljanja materijalne situacije u našem društvu ne može očekivati smanjene broja razbojništava i nasilja koje se pri tom javlja.
- Roditelji su prezauzeti, škole otežano funkcionišu i kod mladih ljudi se javlja praznina koju često popunjavaju televizija, vršnjačke grupe ili drugi uticaji sa ulice. Bez popravljanja opšteg stanja, teško se mogu očekivati promene. Ipak, do tada bi trebalo promeniti Krivični zakon i uvesti delo oružanog razbojništva sa povećanim kaznama, čime bi se bar malo radilo na prevenciji - smatra dr Knežić. Z. Dojić
