Izvor: Blic, 12.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novac opran u inostranstvu sad se vraća u Srbiju
U Srbiju sada ulazi više opranog novca nego što izlazi iz zemlje - kaže za „Blic" Aleksandar Vujičić, direktor Uprave za sprečavanje pranja novca. On objašnjava da je reč o višemilionskim ciframa sumnjivog novca, koji je ranije iznet iz države i opran kroz razne transakcije.
- Uprava je kao finansijsko-obaveštajna služba od početka godine do kraja avgusta analizirala 138.520 izveštaja o gotovinskim transakcijama, kao i 8.878 izveštaja o prenosu novca preko državne >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << granice. Obveznici, odnosno banke, brokerske kuće i ostali su 1.223 transakcija okarakterisali kao sumnjive. Sve su obrađene i Uprava je, zbog sumnje da je reč o pranju para, otvorila 27 novih premeta. Istovremeno je MUP-u, BIA, Poreskoj upravi, Deviznom inspektoratu, tužilaštvima i sudovima prosleđeno 89 slučajeva za koje postoji sumnja da imaju veze sa pranjem novca. Na osnovu naših informacija, zbog ovog krivičnog dela, ove godine je podneto šest krivičnih prijava - kaže Vujičić.
Svaki predmet je strogo čuvana službena tajna, ali Vujičić navodi da je u Srbiji, u cilju legalizacije nelagalno stečenog novca, oprano više miliona evra.
- Banke i ostali obveznici su dužni da Upravi prijave svaku gotovinsku transakciju, koja je veća od 15.000 evra ali i svaku manju koja im se učini sumnjivom. Upravi se dostavljaju i informacije o svakoj sumnjivoj bezgotovinskoj transakciji, bez obzira na iznos - kaže Vujičić.
Direktor Uprave navodi i da se u Srbiji novac pere na razne načine.
- Bilo je slučajeva da se novac koji potiče iz krivičnog dela položi na račun banke. Banka je dužna da takve slučajeve prijavi Upravi, koja nakon provere da li postoji sumnja da se radi o pranju novca slučaj prosleđuje tužilaštvu. Bilo je slučajeva da je običan građanin prodao nekretninu, platio porez i novac stavio na račun banke. U tom slučaju Uprava takve informacije ne prosleđuje dalje. Kad Uprava analitički proceni da novac potiče iz krivičnog dela, ta informacije se dostavlja tužilaštvu, MUP-u, Poreskoj upravi. Pri tom, u skladu sa međunarodnim standardima, da bi se procesiralo pranje novca nije neophodno da postoji presuda za prethodno krivično delo iz koje taj novac potiče - kaže Vujičić.
On objašnjava i da je bilo pokušaja da se novac pere polaganjem na nekoliko računa u iznosu manjem od 15.000 evra.
- I to je indikacija da se posumnja u pranje novca i da se krene u proveru - kaže Vujičić.
Osim polaganja gotovog novca na račune, pranje se vrši i kroz poslove sa hartijama od vrednosti, pozajmice, privatizaciju, korišćenje fantomskih firmi, transakcije sa of-šor destinacijama i promet nekretnina.
Vujičić kaže da je Uprava proveravala više slučajeva privatizacije firmi sumnjivim novcem i navodi da je zbog toga podneto nekoliko krivičnih prijava.
- Ima puno načina da se novac opere kupovinom akcija. Na primer, osoba koja je u UO neke banke i zbog sukoba interesa ne može da kupuje akcije određene firme, pozajmi novac drugoj osobi, koja posle određenog vremena napiše izjavu da ne može da vrati gotovi novac, ali da poseduje akcije koje vraća kroz dug... - kaže Vujičić.
Uprava za sprečavanje pranja novca posebnu pažnju usmerava ka fantomskim firmama i fiktivnim poslovima.
- U tim slučajevima bitne su i sekunde za našu reakciju jer su vlasnici fantomskih firmi prilično izverzirani, a pri tom se radi o transakcijama od više miliona dinara. Prva naša reakcija je da privremeno obustavimo izvršenje transakcije, i to pre nego što se taj novac podigne. Po zakonu, ta mera traje do 72 sata, za koliko mi možemo da pokrenemo postupak - kaže Vujičić i navodi da se svakodnevno u Srbiji izvrši nekoliko blokada sumnjivih računa i da su u pitanju cifre od više miliona dinara.
Upravi je najteži problem da uđe u trag sumnjivom novcu, koji se pere preko of-šor kompanija, u inostranstvu.
- Pranje novca se na ovaj način obavlja transferom u kratkom roku, na više računa. Da bi se dokazalo da je u pitanju krivično delo, mora da se utvrdi taj neprekidni niz transakcija, što je veoma složen postupak. U ovim slučajevima, mi smo zavisni od međunarodne saradnje, koja je uglavnom veoma uspešna, ali u nekim slučajevima ta saradnja nije bila odgovarajuća - kaže Vujičić.
Perači novca u nameri da legalizuju svoj prljavo stečeni keš, koriste se i najjednostavnijom „havale" metodom u prenosu novca.
- Taj transfer se vrši preko ljudi, koji prenose novac i na najaudaljenije destinacije. Sistem funkcioniše i preko saradnika, koji obavljaju transakcije u ime i za račun onoga koji šalje novac - kaže Vujičić.
On navodi da su indikatori za sumnju polaganje ili isplate većeg iznosa novca, kupovina ili zamena čekova ili hartija od vrednosti, polaganje gotovine kao depozita za kredit a potom neočekivani zahtev klijenta da kredit otplati pre roka. Sumnjive su i transakcije većeg broja posrednika na više račina, naročito ako idu ka zemljama koje su poznate kao narko-države - objašnjava Vujičić.
Kako se pere novac
-Polaganjem gotovog novca na račune
-Kroz poslove sa hartijama
od vrednosti
-Pozajmicama
-Privatizacijom
-Korišćenjem fantomskih firmi
-Transakcijama sa of-šor destinacijama
-Prometom nekretnina
Novi zakon
Novi zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma u novembru će se naći u Vladi Srbije, posle čega će ući u skupštinsku proceduru.
Aleksandar Vujičić
navodi da je najveća novina ovog zakona zabrana plaćanja roba i usluga u iznosu
većem od 15.000 evra.
- Svaka kupovina iznad ove sume, moraće da se obavlja preko računa.
Na taj način smanjuje se manevarski prostor za pranje novca - kaže Vujičić.
