Izvor: B92, 31.Mar.2011, 12:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mesto gde žive informacije
Usluge koja vam svakodnevno pruža vaša banka, operater ili osiguravajuća kuća, verovatno počivaju na njihovim rešenjima. Kompanija EMC osnovana je 1979. godine u Masačusetsu, Americi, i jedna je od najvećih IT kompanija u svetu. Kancelarija u Srbiji posluje već šest godina.
Direktor EMC Srbija, Mladen Jevtić, govori o specifičnostima domaćeg tržišta, ali i trendovima u IT industriji koji nas očekuju.
Čime se kompanija EMC bavi?
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
EMC je tehnološka kompanija, jedna od onih velikih američkih firmi u IT svetu, koja je tradicionalno najpoznatija po svojim uređajima za skladištenje podataka, storidžima. Međutim, u poslednjih desetak, petnaest godina u portfolio smo uveli i neke druge stvari, kao što su bekap, arhiva, bezbednost, virtualizacija, upravljanje elektronskom dokumentacijom...
Naše mesto je u data centrima, tu smo možda i najbitnija karika, jer se na našim tehnologija postavljaju podaci, baze podataka, multimedije, razne stvari koje su zapravo suština preduzeća, organizacije. Bez podataka nema ništa, a nama kompanije poveravaju da o tome vodimo računa.
Koja od vaših rešenja najviše implementirate u Srbiji?
U Srbiji, na naše zadovoljstvo, radimo skoro sve ovo što sam vam pomenuo. Jeste da možda kaskamo za svetom, ali dosta toga u Srbiji je počelo od nule, i ljudi su imali priliku da to urade kako treba. Tako da su implementirali ne samo storidž nego i bekap i arhivu, uradili su virtualizaciju svog okruženja, a u poslednje dve, tri godine vidimo veliki rast sistema za elektronsku dokumentaciju, što u državi, što u kompanijama.
Ko su vaši klijenti najveći klijenti ovde?
Maltene sve banke, sve one imaju bar nešto iz našeg portfolija. Što se tog, finansijskog sveta tiče, najveća osiguranja su naši klijenti, svi operateri su naši klijenti. Klijent je i država, u dobrom delu.
Država? Koja rešenja njoj isporučujete?
Sednice Vlade su, na primer, urađene na našoj tehnologiji. Na to smo jako ponosni.
U Srbiji poslujete već šest godina, a, pretpostavljam, da ste u kontaktu sa kolegama u svetu i znate kako funkcioniše globalno tržište. Koje su suštinske sličnosti i razlike?
Postoji korelacija između trenda rasta u Srbiji i u svetu. Ovo tržište prati svetsko i po trendovima i ekonomski. I klijenti su dosta povezani, dosta je stranih banaka, koje kad krenu da štede, u Austriji ili Grčkoj, počinju to isto da rade i u Srbiji.
U tehnološkom smislu, mislim da malo kaskamo. Osobe koje su u kompanijama zadužene za informatiku, možda zbog neimanja budžeta, ili možda navike, nekada preuzmu veću odgovornost na svoje timove ljude, umesto da je povere vendoru kao što smo mi. Na Zapadu se dosta odgovornosti stavi "na teret" isporučioca, i kaže mu se da je potrebno rešenje "ključ u ruke", odnosno paket u kome je sav hardver, sav softver, celokupna usluga instalacije i održavanja, dok ovde su ljudi skloni da vade nešto iz tog paketa.
Glavni osnov toga su, možda, finansije, i neke navike koje polako iščezavaju. Pre je bilo normalno da kompanija ima puno ljudi u IT-u, sada se dosta ide ka outsorsingu.
Želja glavnih direktora i menadžementa kompanija je da se ta kompanija bavi svojim poslom. Ako ste banka, treba da se bavite bankarskim poslom, ne bi trebalo da se puno bavite informatikom. Ovde to tek počinje.
Imate li klijente u manjim i srednjim preduzećima? Kakve su njihove navike u poslovanju što se toga tiče?
Imamo, upravo za njih najviše važi ono o čemu sam pričao. Što je klijent veći, manje želi da rizikuje i da se dovija na neke svoje načine. Kako idemo ka malim i srednjim preduzećima pomenuti fenomen je sve prisutniji.
Moguće je da su ta preduzeća bila najviše pogođena krizom i ljudi su prinuđeni da imaju takav pristup.
Koliko firme ovde prepoznaju potrebu za uslugama kao što su virtualizacija i cloud rešenja?
Nama u EMC-u cloud je mnogo bitan. EMC je ceo uspeh bazirao na filozifiji staroj 25 godina i strategiji kojom smo mi kuda će sve da ide osamdesetih godina. Mi smo tada rekli da će podaci biti suština. Da nece biti bitno koliki je ekran, kakva je tastatura, kojeg je proizvođača računar... Glavni resurs preduzeća su informacije. Mi smo prvi koji su patentirali eksterni storidž i to nam je donelo ovaj uspeh.
U biznis virtualizacije smo ušli još 2003, 2004. godine, jer smo tada prognozirali da će virtualizacija biti nešto što će ljudi sve više raditi. Mi radimo konsolidaciju storidža, i onda smo išli istom tom logikom - hajde da konsolidujemo serverska rešenja. Hajde da na što manjem brojem fizičkih servera instaliramo što veći broj virtualnih servera.
I onda smo, 2004. godine, kupili VMWare. To je tada bila mala firma u koju smo puno uložili, a sad je to možda najperspektivnija firma na planeti.
Tako da i cloud vidimo kao nešto što dolazi, a naše prognoze su se pokazale dobrim u prošlosti.
Mi aktivno promovišemo cloud u Srbiji već oko dve godine, i vidimo da ljudi sve više razmišljaju o tome. Cloud ne može doći silom, niti virtualizacija...
Kad ste nekome pre pet godina pričali o tome, svi su na to gledali sa puno strepnje, nisu prepoznavali benefit. Bili su brižni oko toga što sve postaje virtuelno, šta ako nešto propadne, to će mi nestati... Ili su govorili - taj hardver je jeftin, kupiću ja još pet servera. Ali su zaboravili cenu električne energije, održavanja i svega drugog.
Gde smo bili sa virtualizacijom pre pet, šest godina, tu smo sada sa cloudom. Isti nivo zrelosti tržišta i mentalnog sklopa.
Shvataju li domaće kompanije prednost clouda, ne samo na opštem planu, nego za njihovo poslovanje?
Počinju da shvataju. Vide da količina podataka raste nenormalno, IT postaje balast veliki.Počinju da shvataju da cena nije samo kupite mrežnu opremu, štampač, nego mnogo više se ulaže u operativne troškove, održavanje... Kad se sve to stavi na papir, vama se zapravo isplati ići ka nekom cloud konceptu.
U stvari, ljudi žele da imaju fleksibilan IT. Kada vi imate IT koji je prilično zakucan u svim nekim segmentima, kada je krut i kada ne možete lako da izmestite neki svoj servis na neke druge tipove opreme ili da poverite nekome na outsourceovanje.
Oni otprilike znaju šta je to. Još niko nije implementirao potpuno, niti je to realno u ovom trenutku, tehnološki.
Ono što mi nudimo, odnosno koalicija VCE (VMware, Cisco, EMC), je Vblock rešenje. Umesto da kupujete pojedinačnu mrežu, opertivne sisteme, servere, storidze.. sve to dobijete u jednom.
Sa tim rešenjima poslujete i ovde?
Ta rešenja polako su počela da se implementiraju i ovde. Očekujemo da ove godine par takvih rešenja u zreloj formi budu implementirana u Srbiji.
Koliko dugo nudite ta rešenja na našem tržištu?
Prvo je implementirano pre možda par meseci... Ono što je dobro je što vi iz jedne konzole možete da upravljate svim. Zamislite koliko se štedi na održavanju, kad celokupnim IT-em upravljate iz jedne tačke.
Pomenuli ste novac i svest ljudi kao glavne prepreke boljeg prihvatanja ovih trendova na našem tržištu, ima li i drugih?
Uglavnom je mešavina ta dva.
Slogan vaše kompanije je "Gde informacije žive". Pa gde žive informacije?
One žive na našim tehnologijama. Mi smatramo da smo jedna od neizbežnih karika u IT-u. Ako uzmete IT sistem jedne kompanije, mi smo ili na početku ili na kraju. Tako je i ako pogledate globalni marketshare.
Vaša kompanija je, na globalnom nivou, progalašavana jednom od najboljih za rad, dobijali ste priznanjaza društvenu odgovornost... Koliko je takav aspekt bitan u poslovanju jedne kompanije?
Od kad smo 2005. otvorili kancelariju, mi smo imali to na umu. Kada smo konačno došli do vremena i mogućnosti da uradimo nešto za društvo, mi smo Tiršovoj smo prošle godine dodelili uređaj za video conferencing. Pomagali smo studentima Matematičke gimnazije, donirali smo i platan u Bulevaru...
Pominjali ste vizionarske ideje koje je vaša kompanija imala u prošlosti. Šta se sada predviđa za naredni period? Šta će biti trend za pet, deset godina?
Cloud je jedna od vrućih tema. Takođe, mi predviđamo da će podaci rasti neviđenom brzinom, i IT morati pretrpeti veliku transformaciju, koja će da započne sa cloudom.
Izveštaj EMC i IDC, Digital Universe, govori da će do 2020. godine podaci porasti 44 puta.. To je praktično za osam godina. Zamislite kakav uticaj će to imati za kompanije. U firmi, na primer, sada imate 2-3 čoveka koji upravljaju sa 200-300 terabajta, a za osam godina će upravljati sa toliko puta 44.
Sve više će biti stvari kao što su deduplikacija podataka, kompresije, koje će to svesti na neku normalnu, upravljivu veličinu.
Kad bi ta količiuna podataka sada trebalo da se smesti na postojeće tehnologije, u fizičkom smislu to bi bilo previše zahtevno.
Mi vidimo sebe kao nekoga ko će definitivno raditi na tu temu.
Imali li sada već neka rešenja u pripremi?
Stalno se nešto radi. Mi smo mnogo uložili u deduplikaciju, koja se aktivno promoviše prethodne dve-tri godine.
Naši uređaji Data Domain rade tu duplikaciju. Zapravo, i pre nego što podaci dođu na taj uređaj, proveri se da li su upisani, tako da štede i mrežne resurse i resurse samog skladištenja.
Neke IT kompanije su krajem prošle ili početkom ove izašle sa podacima da je IT tržište izašlo iz krize, imate li i vi takvih procena?
Prošla godina je bila dobra za nas. Mi vidimo da se neke pozitivne stvari događaju, ali i neke negativne...
Na primer?
Vidimo da su neka mala i srednja preduzeća prenela problem iz 2009. u 2010. godinu, pa onda u 2011. godinu. Nikako da izađu na zelenu granu.
A pomak vidimo u javnom sektoru, bilo je dobrih projekata prošle godine. Nadamo se da će i ove godine tako biti.
