Izvor: RTS, 15.Dec.2009, 18:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Velika očekivanja od Srbije
Glavni haški tužilac Serž Bramerc veruje u profesionalizam srpskog tima za lociranje optuženika, ali naglašava da njegovo tužilaštvo insistira na završetku saradnje sa Tribunalom. Srbija je, od kada sam tužilac, unapredila saradnju i reč je o konstantom napretku, rekao Bramerc za RTS.
U eksluzivnom intervjuu za RTS, glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc rekao je da je Srbija od kada je on tužilac >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << unapredila saradnju i da je reč o konstantom napretku.
"Kada je reč o potrazi za Mladićem i Hadžićem, situacija je nepromenjena. Ono što se, međutim, promenilo je kvalitet rada bezbednosnih službi. Ja već 20 godina, sticajem okolnosti, radim sa različitim bezbednosnim službama, i mogu dobro da procenim kada dođe do napretka", objašnjava Bramerc.
"Taj napredak je vidljiv kada je u pitanju analitički rad, a vidljiv je i napredak u operativnom radu, koji se odnosi na potrage. Ako danas kažem da napretka ima, to je - pre svega - posledica našeg partnerstva, ali i naših veoma visokih očekivanja. Ta očekivanja su da će takav unapređeni kontinuirani rad dovesti do hapšenja preostalih beguanca. Na tome insistiramo", jasan je glavni tužilac.
Na pitanje da li je bio za to da se deblokiraju evrointegracije Srbije, odnosno, da li napredak Srbije ka EU pomaže u okončanju saradnje sa Hagom, Bramerc je istakao da nikada ne zauzima političku poziciju, da li neko treba ili ne treba da se približi Evropskoj uniji.
"To nije moj posao, nije moj mandat. Ja razgovaram sa svih 27 ministara EU, ne samo sa gospodinom Ferhagenom", naveo je Bramerc.
"Očigledno je, međutim, da je politika uslovljavanja, dala određene rezultate. Gotovo svi optuženici za ratne zločine su uhapšeni, i to je upravo zbog toga što je međuanrodna zajednica, i EU, imala vodeću ulogu. Verujem da danas međunarodna zajednica i EU treba da igraju važnu ulogu u podršci našem radu, i u podršci Srbiji u evrointegracijama", rekao je Bramerc za RTS.
Bramerc je nešto ranije, u centru "Sava", posle učešća na tribini koju su organizovali Udruženje tužilaca i Misija OEBS-a rekao, da veruje u profesionalizam i aktivnosti koje sprovodi srpski Akcioni tim za lociranje haških optuženika.
Bramerc je ukazao da je u izveštaju koji je podneo Savetu bezbednosti UN jasno rečeno da je haško tužilaštvo zadovoljno naporima srpskih bezbednosnih službi, ali da su potrebni dodatni rezultati jer mnogo žrtava čeka Mladićevo hapšenje.
"Nadamo se da će bezbednosne službe nastaviti te napore kako bi se došlo do krajnjeg rezultata, a to je hapšenje preostalih begunaca", istakao je Bramerc ukazavši da Tribunal mora da ispuni mandat, ali da su hapšenja podjednako važna i za kredibilitet međunarodne zajednice.
Zadovoljan radom Ljajićevog tima
Napomenuvši da održava stalne kontakte sa saradnicima u Srbiji, Bramerc je naveo da "za sada nije imao razloga da poveruje da Mladić nije u Srbiji".
Na pitanje novinara da li veruje da će članovi Akcionog tima za lociranje i hapšenje Mladića podneti ostavke ukoliko on ne bude uhapšen do kraja godine, Bramerc je rekao da nije na njemu da o tome govori, ali da se nada da će oni koji su zaduženi za potragu za haškim beguncima nastaviti sa naporima.
"Zadovoljan sam saradnjom sa Rasimom Ljajićem i njegovim timom. Mislim da su oni značajno doprineli poboljšanju saradnje. Što se mene tiče, veoma ga poštujem i prepoznajem njegov profesionalizam", rekao je Bramerc.
Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić izjavio je da ostaje pri odluci da će podneti ostavku na mesto koordinatora i člana Akcionog tima za lociranje i hapšenje haških optuženika ukoliko Ratko Mladić do kraja ove godine ne bude izručen Hagu.
Razmena iskustava
Bramerc je izjavio da je cilj njegove današnje posete Beogradu razgovor i razmena iskustava sa kolegama iz Srbije.
"Nisam tu da govorim o političkim pitanjima i saradnji s Hagom. Cilj ove posete je razmena iskustava s kolegama iz Srbije", rekao je Bramerc na tribini "Samostalnost i izazovi u radu međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju".
Bramerc je u delu skupa koji je bio otvoren za javnost rekao da današnja poseta Srbiji nije prva, kako su najavili mediji navodeći da su sve njegove ranije posete bile u okviru uzajamnog poštovanja i uvažavanja.
Bramerc je rekao da zna da Srbija prolazi kroz različite reforme što, kako je ocenio, nije lak posao.
"To nije lak posao, ali verujem da će rezultat biti pozitivan", istakao je Bramerc.
Obraćajući se učesnicima skupa, haški tužilac je rekao da je tokom dugogodišnje karijere bio na više tužilačkih pozicija - u međunarodnim vodama, obavljao tužilačku funkciju u Belgiji, bio koordinator za organizovani kriminal u Briselu i kao državni tužilac Belgije radio na jačanju međunarodne saradnje.
Dartel: Begunci pred lice pravde
Ambasador Holandije Ron van Dartel izrazio je očekivanje da će poslednja dva haška begunca Ratko Mladić i Goran Hadžić biti izvedeni pred lice pravde.
"Tužioci u Srbiji imaju ključnu ulogu da optuže kriminalce koji su odgovorni za zločine počinjene u prošlosti i tako ukolone barijere koje stoje na putu Srbije", istakao je Van Dartel.
Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević rekao je da srpsko Tužilaštvo i Tužilaštvo u Hagu imaju isti cilj, a to je progon počinilaca ratnih zločina, razmenu podataka, dokumentacije, a često i iskaza svedoka do kojih dođu u svojim istragama.
"Saradnja s Haškim tribunalom je ključna tema Srbije", istakao je Vukčević, dodajući da i svi u regionu moraju moraju da budu svesni odgovornosti zakonske i moralne prema žrtvama i njihovim porodicama.
Navodeći da je Srbija zemlja u kojoj nema mesta za ratne zločince, Vukčević je rekao da je demokratska Srbija prepoznala zločine Ratka Mlladića, jasno ih definisala, ali da je i dalje, "na žalost, u velikoj meri protiv njegovog izručenja Hagu".
Predsednik Udruženja tužilaca Goran Ilić rekao je na otvaranju skupa Centru "Sava" da se u Srbiji dosta priča o Hagu ali nikada o tome kako se praksa rada Haškog tribunala može primeniti u Srbiji.
"Iskustva Haškog tribunala i princip konvergencije sistema, odnosno približavanja anglosaksonskog i kontinentalnog prava mogu biti veoma značajna za nas", rekao je Ilić, navodeći da će takva princip biti omogućem izmenama reforme pravosuđa.
.jpg)
