Izvor: Politika, 11.Jul.2013, 13:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Urušavanje Haškog suda
Vojislav Šešelj i bosanski general Rasim Delić žale se na „pristrasnost i nedostatak integriteta“ danskog sudije Harhofa
U žestok sukob predsednika Haškog suda Amerikanca Teodora Merona i danskog sudije Frederika Harhofa, koji je u javnost prvi put isplivao u junu, sada se upleo i haški optuženik Vojislav Šešelj zahtevom za izuzeće danskog sudije. Harhof je, naime, član raspravnog veća koje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je od 2007. do marta ove godine sudilo Šešelju po optužnici za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH od 1991. do 1993. godine. Izricanje presude u Šešeljevom slučaju zakazano je za 30. oktobar, ali nije isključeno da će se ona odložiti uvaži li se njegov zahtev.
Šešelj, koji je još 2008. prvi put neuspešno tražio izuzeće danskog sudije, nije jedini optuženik koji nastoji da iskoristi pometnju koja je u redovima tribunala i njegovih političkih pomagača izbila zbog neuobičajeno oštrog Harhofovog javnog napada na do sada nedodirljivog predsednika suda Teodora Merona. Harhof je u junu na više od 50 adresa poslao pismo u kome je predsednika tribunala praktično optužio da je pritiskom na druge sudije isposlovao oslobađajuće presude Mladenu Markaču i Anti Gotovini, a potom Momčilu Perišiću, Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću, i to zato što se navodno našao pod uticajem američkog i izraelskog vojnog establišmenta.
Svoje optužbe protiv Merona Harhof je „dokazao“ pozivajući se jedino na svoje „neugodno osećanje“, što je mnoge, ne samo Vojislava Šešelja, navelo da posumnjaju u nepristrasnost i pravičnost danskog sudije, koji je u svom javnom pismu nedvosmisleno rekao: „Do sada smo proglašavali krivim učesnike u udruženom zločinačkom poduhvatu koji su se saglasili sa zajedničkim ciljem... Nije bilo neophodno dokazati da su njihova dela bila konkretno usmerena na činjenje svakog konkretnog zločina. Jer je to skoro nemoguće dokazati...“
Šešelja je u obraćanju sudu preduhitrio bosanski general Rasim Delić koji je od Teodora Merona već pre nekoliko nedelja zatražio da ukine presudu o njegovoj krivici na osnovu „nove činjenice“ da sudiji Harhofu manjkaju integritet i nepristrasnost. Delićeva odbrana navodi da ovaj nekadašnji haški tužilac, koji je potom prešao u redove sudija, smatra da je potrebno osuditi sve komandante za dela njihovih potčinjenih, osim ako se dokaže da apsolutno ništa nisu znali o počinjenim zločinima.
Šešelj, kome se sudi po komandnoj odgovornosti za zločine dobrovoljaca Srpske radikalne stranke i Srpskog četničkog pokreta, smatra da je Harhof izražavajući negodovanje navodnim postupcima Teodora Merona pokazao svoju pristrasnost i zato zahteva od Merona izuzeće Harhofa iz raspravnog veća u svom slučaju.
Harhof optužuje Merona da je nagovarao sudije da donesu oslobađajuće presude kako bi se izbeglo odugovlačenje žalbenog procesa i kako bi sud brže okončao svoj rad.
U svakom slučaju, konačni obračun između struje Teodora Merona i Frederika Harhofa, između dve koncepcije haške pravde, jedne koja je u praksi poslednjih godina i koja pre svega vodi računa o skraćenju procesa i smanjivanju troškova, i druge koja je primenjivana u prvih petnaestak godina kada su se tolerisale beskrajno opširne optužnice, a svakojaki svedoci nizali mesecima pa i godinama – sada je na vidiku. Teško da će od toga imati koristi oni koji su za mnogo manje teška dela osuđeni na mnogo dužu robiju. Još je izvesnije dalje urušavanje reputacije ad hok tribunala koji svoje kriterijume menja u hodu, bez prethodno zacrtanih pravila.
Proceduralno, ukoliko se Šešeljev zahtev usvoji, Meron će kao predsednik tribunala formirati tročlano sudsko veće koje će odlučivati da li je Harhof svojim istupom pokazao pristrasnost i može li se pravično presuditi Šešelju. Tako će se njih dvojica, ako baš želimo da budemo ironični, optuženi Šešelj i oklevetani Meron, naći na istoj strani – protiv sudije Haškog tribunala Frederika Harhofa.
--------------------------------------------------------------------------
Meron o manama Karle del Ponte
Još je zanimljivija prepiska iscurila preko „Vikiliksa” u kojoj ambasador prepričava svoj razgovor sa Meronom koji se žalio na rad Karle del Ponte i tražio od američke vlade da se usprotivi produženju mandata Del Ponteove.
Rekao je da Del Ponteova ima pregršt nedopustivih mana zbog kojih je rad Haškog tribunala u velikoj opasnosti. Ona, po njegovom mišljenju, „nema viziju, menadžerske sposobnosti niti je posvećena završnoj strategiji” neophodnoj da bi se okončao rad suda u predviđenom roku.
Zanimljivo je i da Meron smatra kako je Karla del Ponte više posvećena ličnoj promociji nego utemeljenim optužnicama, što je, ako se prisetimo, bila jedna od primedaba njenom radu i u srpskim medijima. Ali Meron takođe zamera Del Ponteovoj što u pojedinim slučajevima odbija nagodbu kao praksu i zalaže se za puno suđenje, čime se bespotrebno produžava rad tribunala i povećavaju troškovi.
Harhof Meronu takođe zamera što radi po nalozima Vašingtona.
„Moje nekadašnje kolege primećuju kako predsednik tribunala dobija instrukcije od američke vlade. A dokumenti ’Vikiliksa’ mu u tom smislu ne idu u prilog...”
Zorana Šuvaković
objavljeno: 11.07.2013.
Pogledaj vesti o: Vojislav Šešelj
