Izvor: Danas, 18.Jun.2015, 12:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tanić je bio dvojni saradnik
Već u julu dovešće mi haške istražitelje u stan, pa čak i čuvenog DŽefrija Najsa. Engleska obaveštajna služba pojačaće interesovanje za mene, a mnogi naši pritvorenici u Hagu videće u meni nekakvu slamku spasa.
Inače, pored saradničkih dosijea, postojali su i dosijei dvojnih saradnika preko kojih je Služba uspostavljala takozvane dvojne igre sa suparničkim službama. Te dvojne igre su vrhunac uspeha neke >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << tajne službe, jer se sa takvim igrama dolazi do najčuvanijih podataka suprotne strane.
Zbog toga je otvaranje dosijea saradnika zaista bilo jedno kompleksno pitanje i sa bezbednosnog, ali i sa etičkog stanovišta. Nisu svi saradnici Službe onakvi kako ih ljudi zamišljaju. Niti su svi saradnici dobrovoljno sarađivali sa Službom, niti su svi radili na problemima unutrašnjeg neprijatelja. Upravo iz ove poslednje kategorije, nakon uvođenja višepartijskog sistema, desetkovana je saradnička mreža. Samo jedan minoran broj ostao je u kontaktu sa Službom i to na novoj problematici: unutrašnjem terorizmu i ekstremizmu.
Za Službu su bili važni saradnici koji rade na obaveštajnom i kontraobaveštajnom planu. Saradnici koje smo koristili kontraobaveštajno bili su usmeravani prema stranoj agenturi, koja je delovala na teritoriji naše zemlje. Kada su u pitanju obaveštajni poslovi, postupak je bio obrnut: mi smo ugrađivali svoje saradnike u strane bezbednosne institucije. Deo agenture usmeravan je prema onim stranim državnim institucijama gde su se donosile važne odluke od bezbednosnog i političkog značaja za našu zemlju. Takođe su bili ugrađivani i u važne međunarodne institucije, gde su se donosile odluke o položaju naše zemlje.
Ne treba zaboraviti da su se raspadom bivše Jugoslavije formirale nove države koje su istovremeno stvarale i sopstvene sisteme bezbednosti, što znači i svoje tajne službe. Šta bi se desilo, imajući u vidu ovu činjenicu, da smo otvorili dosijee onih saradnika koji se koriste prema tim službama? Mogu samo zamisliti kakvih bi odmazdi bilo pre svega prema njihovim porodicama koje žive na teritorijama novonastalih država.
Saradnik Tanić je napravio potez koji nije uobičajen. Bilo je prebega u strane tajne službe, ali se nije dogodilo da prebeg završi kao svedok pred Haškim tribunalom. Ali, šta je tu je. Rat na relaciji između Tanića, engleske obaveštajne službe i mene trajaće od tog momenta pa sve do avgusta 2007. godine. Tada ću se konačno i pojaviti pred Haškim tribunalom, ali preko video-linka i to kao svedok Nikole Šainovića. Svedočio sam tada ne kao svedok koji treba da brani Šainovića, već kao čovek koji treba da diskredituje svedočenje upravo Ratomira Tanića. Naime, Tanić će se u procesu protiv Šainovića, kao i u slučaju Slobodana Miloševića, pojaviti kao najznačajniji svedok, to jest insajder, kako se danas kaže za lica koja svedoče a bila u su u neposrednom okruženju ili u bliskom kontaktu sa onima kojima se sudi.
Svaka priča ima svoj početak i kraj, pa i ova o insajderu Ratomiru Taniću. Istina, priča o njemu još nema kraj i neizvesno je kada će se završiti kao i ko će je ispričati. Pitanje je, zašto je to tako? Tanić je sada čovek sa izmenjenim identitetom i ličnim opisom, stalno nastanjen u jednoj evropskoj državi. Tamo živi od haške apanaže, povremeno se pojavljujući i u drugim procesima protiv Srba, kao što je to uradio u procesu protiv Šainovića.
On nema pravo na vaskrsnuće. Takav dil je napravljen sa haškim Tužilaštvom.
Tanić je sam sebe osudio da ostatak života provede kao duh. Da li će ikada smoći snage i hrabrosti da se pojavi u Beogradu, da se prošeta, obiđe svoja mesta zločina ili da iz prikrajka posmatra one koje je oljagao ili one koje je hteo da podvede engleskoj službi i haškim istražiteljima? Siguran sam da živi sa tom željom. I ne samo da živi, ona će ga, kako vreme bude prolazilo, opsedati. Sa njom će se buditi, silom drugovati u besanim noćima. A ako doživi duboku starost sigurno neće meditirati o zagrobnom životu. Želja da bude barem sahranjen u Beogradu biće san svih njegovih snova. Možda će smoći snage da jednom pohodi Beograd, da prošeta Knez Mihajlovom ili da, kao bivši skojevac obiđe Brozov grob. Možda će poželeti da prisustvuje nekoj političkoj tribini, da prošeta medijskom trasom DOS. Možda, ali će biti u stalnom strahu da ga neko ne prepozna.
Nastavlja se
