Izvor: Politika, 21.Avg.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Holanđanin ipak neće suditi Karadžiću

Kako „Politika” saznaje, Karadžić se ni na sledećem pojavljivanju pred sudskim većem neće izjasniti o krivici po staroj optužnici

Najnoviji pritvorenik u Sheveningenu juče je mogao da bude zadovoljan: Haški sud je odlučio da promeni holandskog sudiju čije je izuzeće Karadžić tražio čim je prispeo u Hag, a Evropska unija je odlučila da vrati pasoše porodici bivšeg predsednika Republike Srpske kako bi već početkom septembra mogla da ga poseti u pritvoru.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Radovan Karadžić, koji je optužen za genocid i zločine protiv čovečnosti u BiH, tvrdio je u podnesku sudu da je sudija Alfons Ori u sukobu interesa i da traži izuzeće sumnjajući u njegovu pristrastnost. U Tribunalu su juče tvrdili da odluka predsednika Fausta Pokara o promeni sudskog veća nema nikakve veze sa Karadžićevim zahtevom za izuzeće sudije Orija zbog sukoba interesa i sumnji u njegovu nepristrastnost.

U podnesku od 15. avgusta Karadžić je podsetio da je Ori osudio Momčila Krajišnika na „drakonsku” kaznu od 27 godina zatvora, „iako optuženi nije imao nikakvu izvršnu funkciju, niti je mogao da izdaje naredbe ili da utiče na njihovo donošenje”. „Razumljivo je da je Ori zainteresovan da se ta njegova presuda održi i nekako potvrdi, što bi moglo da se ostvari i kroz pristrastno i neobjektivno postupanje u slučaju protiv mene”, naveo je Karadžić.

Sa prve strane – Bivši predsednik RS takođe je naveo da Ori u procesu protiv lidera SRS Vojislava Šešelja nezakonito postupao, otežavao položaj optuženog i osporavao njegova prava, što je i potvrđeno odlukom žalbenog veća.

Navodeći da Ori ima „lični interes” u procesu protiv njega, Karadžić je podsetio da je Ori sudio bivšem komandantu Sarajevsko-romanijskog korpusa Stanislavu Galiću, i to „na štetu optuženog, kako u pogledu utvrđivanja činjeničnog stanja, tako i u pogledu kazne”. Slične optužbe je izneo i povodom suđenja Dušanu Tadiću, za koga je tvrdio da je „uticao na njegovo uslovljavanje” i podsticao ga da da „teške” izjave koje imaju uticaja i na ostale slučajeve.

U Tribunalu kažu da promena sudskog veća nije ništa neobično i da se vrlo često takve odluke donose zbog opterećenosti sudskih veća. „To su dve različite stvari. Odluka po zahtevu Karadžića još nije doneta i taj zahtev će biti tretiran u zasebnoj odluci Tribunala”, rekla je juče Tanjugu portparol Tribunala Nerma Jelačić.

Odluka o zameni sudskog veća je stupila na snagu odmah, ali predsednik suda još nije odlučio koji će sudija preuzeti ovaj proces. Karadžić, koji je optužen za genocid, likvidacije, ubistva, kažnjavanja, deportacije i ostale zločine protiv čovečnosti, 29. avgusta će se o krivici izjasniti pred nekim od sudija iz trećeg pretresnog veća. Tako mu se može desiti da mu sude sudije koje su predsedavale u procesu protiv Slobodana Miloševića – Patrik Robinson i Jan Bonomi, dok bi treći sudija bio Žan Klod Antoneti, koji trenutno sudi Šešelju.

Škotlanđanin Bonomi imao je reputaciju tvrdog sudije na ovom procesu, a sudija Robinson je poznat po tome što je u slučaju Stevana Todorovića potegao pitanje „habeas corpusa”, najvažnijeg propisa o pravima čoveka u anglosaksonskom pravu, koji građane štiti od protivzakonitog hapšenja.

Robinson se zainteresovao za zakonitost Todorovićevog dolaska u Hag, pošto je ovaj optuženik tvrdio da su ga u septembru 1998. godine na Zlatiboru kidnapovala četvorica ljudi, koji su govorili srpski, i potom ga prebacili čamcem preko Drine i isporučili Sforu. U američkoj bazi u Tuzli sledećeg dana su mu uručili nalog za hapšenje. Predsedavajući Robinson je, na osnovu ovog iskaza optuženog, tražio da američki general Erik Šinseki, komandant Sfora u BiH, pod obavezujućim nalogom svedoči na sudu. Tužilaštvo se odmah nagodilo sa optuženim i Šinseki nije morao da se pojavi na sudu.

Iako nova optužnica još nije gotova, Tribunal u Hagu ubrzano priprema suđenje. Tokom jučerašnjeg dana Žalbeno veće je odobrilo i zahtev Momčila Krajišnika da u sudskom zatvoru može da razgovara sa Karadžićem o njegovom eventualnom svedočenju u žalbenom postupku koji je bivši predsednik Skupštine RS pokrenuo pred tim sudom. Veće je Krajišniku dalo rok da do 15. septembra odluči hoće li Karadžića pozvati za svedoka odbrane u žalbenom postupku na presudu od 27 godina izrečenu za progone i druge zločina nad nesrbima počinjene tokom 1992. godine u ratu u BiH.

Američki advokat Alen Deršovic, koji pomaže Krajišnikovu odbranu, juče je za Asošijeted pres potvrdio da se nakratko već video sa Karadžićem. Deršovic je naveo da planira da zatraži Karadžićevo svedočenje „koje bi obezbedilo veoma značajne olakšavajuće dokaze” u slučaju Krajišnik.

Prema prethodnim najavama Karadžićevog beogradskog advokata Gorana Petronijevića, optuženi lider Srba u RS verovatno neće svedočiti pre svog izjašnjavanja o krivici ili će, ukoliko bude morao, dati izjavu ograničenog karaktera.

Pošto nova optužnica još nije gotova, kako „Politika” saznaje, Karadžić se ni na sledećem pojavljivanju pred sudskim većem neće izjasniti o krivici po staroj optužnici.

Optužnica protiv Karadžića zasniva se na 11 tačaka, napisana je na 27 strana, a u vezi je sa 27 predmeta optuženih i osuđenih pred Tribunalom u Hagu. Stoga se očekuje da bi dokazi izvedeni tokom suđenja u tim postupcima mogli da budu upotrebljeni i na njegovom suđenju.

Karadžić će imati pravo da uloži prigovor na predlog Tužilaštva da se, radi uštede na vremenu, koriste već izvedeni dokazi u drugim predmetima pred tim sudom, kao što su saslušanja svedoka, čitanje spisa, veštačenja i slično. Naravno, konačnu odluku o tome doneće sud.

Većina predmeta protiv optuženih koji su povezani sa Karadžićevim slučajem u toku je pred Tribunalom, a optuženi kojima je izrečena presuda osuđeni su na višedecenijske zatvorske kazne.

U predmetu Karadžić svakako će se naći niz dokaza i svedočenja koji su izneti tokom četvorogodišnjeg suđenja Slobodanu Miloševiću, a naročito oni koji se odnose na Srebrenicu.

Protiv Karadžića će biti upotrebljeni i dokazi na osnovu kojih je bivši predsednik skupštine RS Momčilo Krajišnik osuđen na 27 godina zbog zločina protiv čovečnosti.

Za deo optužnice koji se odnosi na Sarajevo biće korišćeni dokazi na osnovu kojih je general Vojske RS Stanislav Galić pravosnažno osuđen na doživotni zatvor zbog zločina protiv čovečnosti počinjenih na teritoriji Sarajeva.

Što se tiče Srebrenice, nezaobilazna će biti presuda od 35 godina zatvora koja je izrečena generalu Radislavu Krstiću sa svim dokazima o zločinima, učešću i podsticanju genocida, ubijanju, progonu i uništavanju imovine na teritoriji BIH.

Biljana Mitrinović

[objavljeno: 22/08/2008.]

Nastavak na Politika...