Izvor: RTS, 27.Feb.2009, 15:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dopuna optužnice protiv Karadžića
Haški tribunal odobrio podnošenje novog predloga za dopunu optužnice protiv nekadašnjeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića. Sledeća statusna konferenciju u utorak, 3. marta. Pored predloga za dopunu biće razmatrana i druga administrativno-tehnička pitanja u pretpretresnom postupku.
Sudsko veće Haškog suda odobrilo je tužilaštvu da podnese još jedan predloga za dopunu izmenjene optužnice protiv >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << nekadašnjeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića i zakazalo sledeću statusnu konferenciju za utorak, 3. mart.
Tužilaštvo je na prošloj konferenciji o stanju u postupku, 21. februara, podnelo sudskom veću nove dokaze u vezi sa jednom tačkom optužnice i zatražilo da ponovo razmotri svoju odluku o optužnici iz čijeg je predloga izbacilo više optužbi koje je tužilaštvo navelo.
Sudsko veće dozvolilo je tužilaštvu da dopuni svoj predlog, navodeći da će ponovo razmotriti svoju odluku o izmenjenoj, trećoj optužnici, kao i da će Karadžiću biti omogućeno da se izjasni o svim novim optužbama.
Na statusnoj konferenciji, pored predloga za dopunu optužnice, biće razmatrana i druga administrativno-tehnička pitanja u pretpretresnom postupku protiv Karadžića, kao što su obelodanjivanje dokaza i priprema njegove odbrane.
Izmenjenu optužnicu protiv Karadžića sudsko veće je prvobitno potvrdilo 16. februara. Ona ga tereti za genocid nad nesrbima u Srebrenici i još 11 opština u BiH, kao i za progon, istrebljenje, ubistva, i druge zločine nad muslimanima i Hrvatima od 1992. do 1995.
Predlog nove optužnice, koju je Tužilaštvo podnelo krajem septembra, sudsko veće je usvojilo gotovo u potpunosti, odbacujući samo tri dodatna navoda o ubistvima.
Sudsko veće je planiralo da Karadžića pozove da se izjasni o krivici po četiri tačke optužnice koje tužioci smatraju novim, a koje ga terete za progon, istrebljenje i ubistva.
Tužilaštvo je, međutim, uložilo prigovor na odluku sudija da iz predloga nove optužnice odbace tri dodatna navoda o ubistvima, tražeći da izmenjena optužnica ne stupi na snagu.
Karadžić je u dve tačke optužen za genocid, a u preostalih devet tačaka za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje civilnog stanovništva, nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca.
Optužbe protiv Karadžića sažete su i usredsređenje na etničko čišćenje u BiH, od 1992. do 1995. godine, teror protiv civila tokom opsade Sarajeva u isto vreme, uzimanje UN osoblja za taoce u maju i junu 1995. godine i genocid u Srebrenici, jula 1995.
Ta krivična dela su, pored genocida, u pet tačaka kvalifikovana kao zločini protiv čovečnosti, a u četiri kao kršenje zakona i običaja ratovanja.
Premda je broj tačaka optužnice ostao isti - 11, tužioci smatraju da su četiri tačke u izmenjenoj optužnici nove, iz čega sledi da će Karadžiću biti omogućeno da se po njima izjasni o krivici.
Karadžić je uhapšen 21. jula u Beogradu, a u pojavljivanju pred sudijom Tribunala, krajem jula i krajem avgusta, odbio je da se izjasni o krivici po tačkama tada važeće optužnice.
Pretpretresni sudija Ian Bonomi je u spis, zatim, uveo da se Karadžić ne oseća krivim.
