Izvor: Kolektiv.co.rs, 27.Feb.2018, 21:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan u Boru izjavio:
„Nova topionica je podvig u domenu ekologije, odajem priznanje RTB-u“ G. Trivan: Preuzeti na sebe ovakav poduhvat i izgraditi novu topionicu, za nekoga je možda malo, ali to je za Srbiju veoma važno, jer tim korakom počinje da se menja filozofija življenja. – U zaštitu životne sredine narednih 20-30 godina moraće da se uloži 15 milijardi evra. – Najveći poslovi u Srbiji kriju se u oblasti ZŽS – počev od izgradnje 300 komunalnih sistema za preradu otpadnih voda, preko remedijacije do 26 regionalnih deponija. – B. Spaskovski: Šta reći, a ne biti ponosan na delo koje je uradio RTB, a podržala i „vodila“ Vlada Srbije – i finansijski i moralno i političkom odlukom RTB. – Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan posetio je 27. februara Rudarsko-topioničarski basen Bor. Najpre je razgovarao sa menadžmentom kompanije, a potom je u društvu domaćina posetio Fabriku sumporne kiseline. Blagoje Spaskovski, generalni direktor RTB-a, izrazio je posebno zadovoljstvo „što je ministar ekologije u postrojenju koje je Bor iz najzagađenijeg prostora pre deset godina (sa 32.000 mikrograma sumpor-dioksida po normalnom kubnom metru) „izvuklo“ i „prebacilo“ u najčistiji grad sa svega 50 i ispod 50 mikrograma“. – Šta reći, a ne biti ponosan na delo koje je uradio RTB, a podržala i „vodila“ Vlada Srbije – i finansijski i moralno i političkom odlukom. I zato Borani puno duguju Vladi Srbije, Ministarstvu zaštite životne sredine i ministru Goranu Trivanu – rekao je Spaskovski. Novi rudnici – po svetskim standardima! – Otvaranje novih ležišta je potpuno legitimna stvar onda kada su svi ekološki standardi ispunjeni. Ako hoćete da otvarate, morate da se javite ministarstvima i da poštujete svetske standarde. Hoćete inostrane firme da to rade u našoj zemlji – odlično, pa neka poštuju standarde koji važe u njihovim zemljama. Od našeg dolaska na čelo Ministarstva ZŽS stav je da se životna sredina mora poštovati, da se ne mogu praviti kompromisi sa zdravljem ljudi i da moramo uvažavati međunarodne standarde koji su već uspostavljeni. Da bismo te standarde mogli da podižemo na još viši nivo, naročito u krajevima koji su devastirani, jedan od važnih razloga, ne samo zbog ublažavanja posledica klimatskih promena već i remedijacije zemljišta, jeste pošumljavanje. Ministarstvo će već od ove godine pokrenuti pošumljavanje po celoj Srbiji. Za početak će to biti „kozmetički“, simbolično u pogledu površina, ali kako godine budu prolazile tako ćemo raditi na stotinama hektara. To će biti način da naša deca za 10-20 godina počnu da žive u znatno boljim uslovima nego što je sa nama slučaj – poručio je ministar Trivan. Ministar ZŽS smatra da je važno istaći da „u momentu kada se nalazimo u fabrici sumporne kiseline ne osećamo da smo u takvoj fabrici“. – Za ljude koji žive u Boru situacija je potpuno drugačija u prethodne dve godine nego što je bila decenijama unazad. Doživeli su trenutak da, kako oni kažu, gotovo ne veruju da fabrika sumporne kiseline radi zato što ne osećaju da „miriše“. Preuzeti jedan ovakav poduhvat i uraditi nešto ovako za nekoga je možda malo. Međutim, za Srbiju je veoma važno zato što se menja filozofija življenja – da najveće kompanije u Srbiji počinju da shvataju i ne samo to, evo RTB radi na tome, da život građana bude bolji. Ministarstvo ZŽS ima punu svest o tome da je najveći zagađivač životne sredine u Srbiji zapravo privreda. Istovremeno, zna da ona najviše investira u životnu sredinu. Zato je na nama da privredu i one koji i dalje zagađaju „pritiskamo“ i više nego dosad, ali i da imamo više razumevanja za njihov rad i život u lokalu. Ono na šta upućujemo je saradnja između lokalne samouprave, preduzeća i građana. Ovde imamo taj slučaj. Nailazimo na puno razumevanje, čak i inicijativu menadžmenta RTB-a šta sve treba uraditi, koji su planovi i kako ćemo u tome zajedno učestvovati. Basen neće biti sam što se tiče Ministarstva ZŽS. Ta saradnja ne mora uvek da donese obostrano razumevanje, ali će morati da rezultira boljim uslovima života građana. Iako je u Boru urađen najvažniji korak u pogledu ekologije – otklonjen je glavni razlog zagađenja, još mnogo toga ima da se uradi. Ono što ministar Trivan vidi kao deo problema koje treba rešavati su različite vrste otpadnih voda. – RTB je, uz izuzetke u okviru svoje proizvodnje, manje-više zatvoren sistem kada su u pitanju otpadne vode. Međutim, i tu ima posla. Ali, u ovom trenutku mislim i na komunalne otpadne vode u gradu, jer ne smemo zaboraviti da su građani zapravo najveći zagađivači životne sredine na ovaj način. Moramo da rešimo pitanje površinskih otpadnih voda (komunalna, infrastrukturna, kišna kanalizacija), i to je prvi projekat koji Bor, ali i ostali gradovi u Srbiji, moraju da urade. Srbija mora da uradi oko 300 sistema za preradu otpadnih voda (u ovom trenutku zadovoljavajuće funkcionišu tri-pet). Vlada najpre treba da pomogne lokalnoj samoupravi u Boru da izradi projektno-tehničku dokumentaciju, jer ona nema dovoljno sredstava da to uradi sama. Ovde ćemo kao i dosad morati da zamolimo za pomoć RTB-a, ali i države. Posle idemo u realizaciju, „trčanje“ za investitorima (projekti koštaju od nekoliko miliona do nekoliko desetina miliona evra). To je moguće da se reši uz pomoć države, ali i kapitala, nije važno da li domaćeg ili inostranog. Bor sa RTB-om, kao gigantom, fakultetom, lokalnom samoupravom i pomoći države ima ozbiljnu šansu zato što ima ove četiri komparativne prednosti. Ono o čemu Bor već sada mora da razmišlja, po mišljenu ministra ZŽS, jeste remedijacija zemljišta. – Važno je da znamo stanje, da ništa ne krijemo i da ovaj put moramo preći. Remedijacija zemljišta se radi novim metodama koje ne traže izmeštanje zemljišta, nego na licu mesta, i to bakterijama. To košta, ali koliko košta zdravlje građana?! Zdravlje građana nema cenu! Bor mora da ima tzv. master-plan koji ćemo da uradimo za godinu-dve, po fazama, i onda ćemo znati kojim novcem raspolažemo. A, država tu mora da pomogne. Najpre, da bi se to desilo, novac od ekoloških taksi u lokalu mora da se troši namenski. Ministarstvo ZŽS će kroz zeleni fond morati da raspolaže mnogo većim sredstvima nego što je dosad imao – za početak duplo većim. Odgovarajući na pitanje novinara šta sve Srbija u oblasti ekologije treba da uradi na putu pristupanja Evropskoj uniji, ministar Trivan je odgovorio: – Poglavlje 27 je najobimnije, najkomplikovanije i najskuplje. Procenjujemo da ćemo u zaštitu životne sredine u Srbiji narednih 20-30 godina morati da uložimo 15 milijardi evra. Taj novac delom će doći iz Srbije, ali delom i iz inostranstva, bez obzira da li je reč o fondovima ili o privatnoj inicijativi. To znači da se najveći poslovi u Srbiji kriju upravo u oblasti ZŽS – počev od izgradnje 300 komunalnih sistema za preradu otpadnih voda, preko remedijacije do 26 regionalnih deponija. Od načina na koji ćemo pregovarati zavisi kako ćemo živeti u narednim godinama. Osim ekologije, ovo poglavlje sadrži i pitanje šuma i voda, te stalno pričam o kvalitetu naših voda, ali i o šumama i pošumljavanju koje su paradigma zdravog života. Ne znam šta će planeta da uradi, ali Srbija mora da ide ovim putem. Članak Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan u Boru izjavio: se pojavljuje prvo na Kolektiv.
