Izvor: Vostok.rs, 06.Okt.2011, 21:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zlatni ključić za Evrozonu
06.10.2011. -
„Neka propadnu u pakao svi šefovi evropskih vlada ako ne uspeju da spasu Grčku." Ovim rečima je sudbinu lidera EU zapečatio ekonomski guru – nemački bivši kancelar Helmut Šmit. Predsednik Evropske grupe Žan-Klod Junker zahteva da se nipošto ne dozvoli da Atina bankrotira. Čvrsto je raspoložena da zemlju izvuče iz živog blata „grupa spasilaca" Evrozone s Merkelovom i Sarkozijem >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << na čelu. Istovremeno, predstoji im da izađu na kraj s još jednom napašću – nestabilnošću mnogih evropskih banaka, koje kao sneg padaju na glavu. Temu razmatraju dopisnik Sergej Guk i pozvani stručnjak, direktor Instituta za finansije tržišta i primenjenu ekonomiju Finansijske akademije profesor Jakov MIRKIN.
I francusko-belgijska banka „Deksia" (Dexia) i niz drugih kreditnih institucija nedavno su uspešno položile test na stres. Odakle odjednom nedostatak likvidnosti? Postoji objašnjenje da su situaciju izazvali investitori, koji su pokupili svoj kapital. Međutim, za to treba da postoji vrlo ozbiljan razlog. Ne kaže se koji. Merkelova je već objavila da će odluka o rekapitalizaciji banaka biti doneta na samitu EU 17. oktobra. Nije jasno odakle će poteći novčani potočići. Nada postoji u prošireni stabilizacioni fond, ali za njegovu dopunu zasad nema saglasnosti parlamenata Malte, Holandije i Slovačke. A vreme, po rečima kancelara „pritiska". Novi stabilizacioni fond se posmatra kao svojevrstan zlatni ključić, koji otvara vrata finansijskih ostava. Pitanje je samo da li će sredstva koja se u njemu nalaze biti dovoljna za sve stradalnike. Unapred se zna da neće. Međutim, to nikoga ne zbunjuje. Pojavljuje se pukotina koja omogućava da se gotovina poveća koliko god puta to nekome bude trebalo.
Nemački ekonomista Štefan Miler (Stephan Müller) je na stranicama „Junge Velt" (Junge Welt) popularno objasnio u čemu je trik. Osim novca i državnih garancija fondu je dato pravo da otkupljuje „toksične" dužničke obaveze država, koje su u ECB deponovale komercijalne banke. Pakete kupljenih obezvređenih papira stabilizacioni fond može koristiti u svojstvu zaloga i uzeti za njih novac od centralne banke. Od dobijenih sredstava kupuju se sledeći ništavni evrobondovi banaka, koje su se zaigrale. Operacija se može ponavljati praktično bezbroj puta. To je neiscrpni izvor dopune likvidnosti mešetarskih finansijskih institucija. I sve je čisto, bez angažovanja budžetskih sredstava. Po podacima časopisa „Špigel" pristalice lukavog poduhvata računaju da će na taj način dobiti do dva triliona evra. Pitanje gde će ECB uzeti takvu gomilu gotovine je suvišno: odštampaće.
Mišljenje direktora Instituta za finansijsko tržište i primenjenu ekonomiju Finansijske akademije pri vladi RF Jakova MIRKINA:
„Učestvovanje u otkupu defoltnih obligacija Evropske centralne banke, mogućnosti evropskog stabilizacionog mehanizma preko kreditnih poluga za obezbeđivanje likvidnosti bankarskog sistema EU – iza svega toga se krije čarobna reč „emisija". Naravno, povećava se inflacija, smanjuje se kurs evra, ali istovremeno se u određeni kolosek dovodi, reguliše rizična situacija u koju je dospela Evrozona. Zato, ako se ove stvari izvedu izbalansirano, oprezno, one uvek pomažu u ozdravljenju ekonomije i finansijskog sistema koji su dospeli u tešku situaciju.
Da li bi kad se sve završi, bilo ispravno obaviti nezavisnu istragu i otkriti ko je ipak pobedio? Ko je zaradio na naglim promenama deviznih kurseva, na kursevima hartija od vrednosti? I ko je zapravo izgubio?
Nije čudno to što ECB u toku poslednjih meseci stalno pušta u pogon mašine za štampanje. Čudno je to što lideri Evropske zone javno jadikuju zbog povećanja inflacije praveći se da ne znaju prvobitne uzroke pojave. Međutim, Evropska unija nije Sjedinjene Države, koje dozvoljavaju sebi emisiju u razmerama koje su im potrebe bez ikakvih dovijanja. Lideri EU moraju da deluju tiše, da uzimaju u obzir raspoloženje biračkog tela.
Velike evropske banke će dobiti gotovinu koja im nedostaje. A stanovništvo još jedan porez u vidu inflacije, čije razmere danas niko ne može da predvidi. Dilemu – interesi banaka ili stanovništva – lideri EU ponovo nameravaju da reše za račun ovog drugog.
Izvor: Golos Rossii, foto: © Flickr.com/fdecomite/cc-by
