Izvor: Southeast European Times, 10.Feb.2010, 23:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zemlje Evrozone pomoći će Grčkoj

Grčka može da očekuje pomoć oko svog finansijskog kraha od drugih zemalja članica evrozone, nagovestili su u utorak evropski zvaničnici, mada nije najavljen nikakav formalni plan. To bi bilo prvo takvo spašavanje u istoriji evrozone.

10/02/2010

(Volstrit Žurnal, Blumberg, Rojters, AFP, DPA, EurAktiv, Euobzerver, Juronjuz - 10/02/10; AP, AFP, Rojters, FT, BBC, ANA-MPA - 10/02/10)

Nemačka i druge zemlje 16-člane evrozone složile su se u načelu >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << da pomognu Grčkoj sa njenom sve većom finansijskom krizom, javili su mediji u utorak (9. februara). Cilj odluke je da se spreče prenošenje ekonomskog sloma na druge zemlje u valutnoj grupi i pad poverenja u evro.

"Govorimo o podršci u širokom smislu", rekao je novi komesar EU za ekonomska i monetarna pitanja Oli Ren novinskoj agenciji Blumberg.

Pomoć bi verovatno došla u vidu bilateralnih kredita i garancija, rekli su neimenovani zvaničnici, ukazujući da još uvek nisu napravljeni konkretni planovi. Razgovore o onome što bi moglo postati prvo ikada spašavanje člana evrozone u 11-godišnjoj istoriji valute, kako se izveštava, vodi Nemačka, koja je odlučila da "preduzme značajne korake" za hvatanje u koštac sa krizom.

"Razmišljamo o tome šta bi trebalo da uradimo ako se kriza prenese iz Grčke na druge evropske zemlje", izjavili su zvaničnici nemačke vlade britanskom dnevniku Fajnenšal Tajms, pišu novinske agencije. "Tu je više reč o pronalaženju zaštitnih zidova, suzbijanju problema, nego prvenstveno o pomoći Grcima."

Izveštaji o mogućem evropskom planu spašavanja Grčke dolaze uoči neformalnog ekonomskog samita EU u Briselu ovog četvrtka. Originalni planovi odnosili su se na sastanak fokusiran na dugoročnu strategiju rasta 27-članog bloka.

Posmatrači međutim misle da će grčka kriza -- koja se okrivljuje za nedavni nagli pad evra i pritisak na cene hartija od vrednosti -- verovatno dominirati razgovorima u Briselu. Sastancima će, kako se izveštava, prisustvovati i predsednik Evropske centralne banke (ECB) Žan-Klod Triše.

Evropski zvaničnici izrazili su snažno protivljenje uključivanju MMF-a u taj slučaj, podstičući bojazan o mogućoj grčkoj suverenoj nelikvidnosti. Takođe postoje spekulacije da bi ta balkanska zemlja mogla postati prva članica koja je izbačena iz evro kluba.

"Ono što je jasno jeste da je to pitanje za Evropljane", rekao je nemački ministar finansija Volfgang Šojbl ove nedelje. "Nema sumnje da Grčka nije pitanje Međunarodnog monetarnog fonda."

Socijalistička vlada grčkog premijera Jorgosa Papandreua, koja je došla na vlast posle vanrednih izbora u oktobru, pod jakim je pritiskom da smanji ogromni javni dug zemlje i budžetski deficit.

Vlasti u Atini obelodanile su da će se budžetski jaz iz 2009, koji je trebalo da bude 3,7 odsto BDP-a prema prognozama od prošlog proleća, zapravo proširiti na 12,7 odsto BDP-a, više od četiri puta preko limita od 3 odsto za zemlje evrozone.

Grčka vlada je prošlog meseca predstavila četvorogodišnji plan štednje, obavezujući se da svede budžetski deficit ispod granice od 3 odsto BDP-a i spreči krizu duga.

Satima pre početka 24-časovnog nacionalnog štrajka protiv zamrzavanja plata u javnom sektoru i smanjenja bonusa u utorak u ponoć, Papandreuova vlada je saopštila dalje oštre mere, uključujući povećanje prosečne starosne dobi za odlazak u penziju za dve godine, na 63, do 2015. godine, kao i nove poreze.

Papandreu je rekao da će se njegov tim fokusirati na tri cilja: smanjenje javnog duga, promovisanje rasta i ubrzavanje zakonodavnih i institucionalnih mera.

Štrajk u sredu, koji je paralizovao zemlju, smatra se prvim velikim testom rešenosti vlade da se uhvati u koštac sa finansijskom krizom, javili su mediji.

Nastavak na Southeast European Times...