Izvor: Politika, 09.Feb.2010, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grčka razotkrila slabosti EU
Herman van Rompaj zalaže se za osnivanje „ekonomske vlade EU”. – Žan-Klod Triše skratio posetu Australiji zbog specijalnog samita EU posvećenog nedaćama unutar briselske familije
Evropski zvaničnici vuku dramatične poteze uoči specijalnog samita EU posvećenog ekonomskim nedaćama „Grčke i drugih” u četvrtak u Briselu. Svetske berze istovremeno ne kriju sumnju da EU neće biti u stanju da osmisli jedinstvenu strategiju pomoći prezaduženim članicama >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << evrozone, među kojima osim Grčke u prvi plan izbijaju Španija, Portugalija i Irska, dok se od juče među „potencijalno ugroženima” pominju i Italija i Belgija.
„Grčka ekonomska kriza razotkrila je slabosti Evropske unije. Nedavna zbivanja unutar evrozone ukazuju da EU treba da dobije jedinstvenu ekonomsku vladu koja bi daleko čvršće koordinisala unutrašnju fiskalnu politiku bloka”, ocenio je je juče Herman van Rompaj, predsednik Saveta EU.
Neizvesni ishod specijalnog samita lidera EU, zakazanog radi razrade koncepta razvoja do 2020. godine, uticao je na odluku predsednika Evropske centralne banke Žan-KlodaTrišea da skrati zvaničnu posetu Australiji i krene nazad za Brisel, javlja Rojters.
U procepu između pritisaka EU da iznedri drakonski plan ekonomskih reformi i pretnji masovnim štrajkovima, vlada Jorgosa Papandreua saopštila je juče prve oštre i nepopularne mere kresanja budžetskih troškova.
Po novom, starosna granica za odlazak u penziju podignuta je sa 61 na 63 godine života, dok je na snagu stupila zabrana samovoljnog odlaska u prevremenu mirovinu. Unije grčkih sindikata od sutra počinju talas masovnih obustava rada, dok nezadovoljni poljoprivrednici ne odustaju od daljih blokada međunarodnih graničnih prelaza i autoputeva.
Grčki premijer Jorgos Papandreu ponovo je juče zatražio od nacije da „zbije redove ” zbog krize u kojoj se našla zbog katastrofalne ekonomske politike prethodne vlade, ali i zloslutnih spekulacija „spoljnog faktora”.
Najgora stvar koju bi Grčka danas mogla da učini jeste da zatraži pomoć spolja, upozorio je juče ministar finansija Jorgos Papakonstantinu, insistirajući na radikalnom smanjenju potrošnje kako bi zemlja izašla iz krize.
Prispele dužničke obaveze egejske nacije, sve gori uslovi zaduživanja Atine na međunarodnom finansijskom tržištu i nesloga unutar EU, kad je reč o paketu pomoći, potkrepljuju sumnje međunarodnih investitora u skoriie okončanje grčke krize.
Ovog proleća Grčka na međunarodnom finansijskom tržištu mora da pozajmi 23 milijarde evra da izmiri prispele obaveze.
Da li će EU u četvrtak izaći sa jedinstvenim programom pomoći Grčkoj i novim mehanizmima provere sprovođenja još neobjavljenog programa reformi zvanične Atine, za sada je neizvesno. Grčki mediji u međuvremenu spekulišu o pravim motivima pritisaka na egejsku naciju.
„Mala Grčka – čiji privreda predstavlja tek tri odsto ekonomije EU postala je arena najvećeg izazova za EU od vremena kada je Toni Bler sa grupom istomišljenika gotovo raspolutio Uniju zbog rata u Iraku. Grčka kriza osvetljava nesavršenosti i naprsline izazvane jačanjem Ekonomske unije koju nije pratilo jačanje političkog jedinstva. Pitanje je da li je grčka kriza korak ka jačanju EU ili predstavlja prvi čin kolapsa evropskog eksperimenta”, pita se Nikos Konstandaras, urednik atinskog dnevnika „Katimerini”, u jučerašnjem uvodniku.
T. Vujić
[objavljeno: 10/02/2010]
