Izvor: B92, 15.Nov.2014, 16:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zbog čega Grčka još tapka u mestu?
Odlična turistička sezona u Grčkoj, koja je podstakla privredu posle šest godina recesije, ne može da nadoknadi razočaravajući nivo izvoza.
Od izvoza u stvari zavisi oporavak privrede, ocenili su danas ekonomisti.
"Velika je razlika između Grčke i drugih zemalja koje su prošle kroz programe privrednog prilagođavanja, poput Irske i Portugalije, ili primenile evropski plan pomoći bankama, kao što je slučaj u Španiji", izjavio je Frans presu nemački ekonomista >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Jens Bastian.
Prema njegovim rečima, te zemlje su se za tri godine vratile na izvoz koji su imale 2008/2009, dok se grčki izvoz samo delimično oporavio od pada, navodi se u junskom izveštaju Evropske komisije pod nazivom "Slučaj nestalog izvoza Grčke".
Grčka vlada u nekoliko navrata je rekla da bez orijentacije na izvoz, zemlja čiji je bruto društveni proizvod opao za 25 odsto od 2008. godine, ne može da izađe iz ekonomske krize, uprkos rastu domaće tražnje.
Po izveštaju Evropske komisije, izvoz Grčke, Irske, Portugalije i Španije kreće se različtim putevima. Posle kolapsa 2009. godine, grčki izvoz se sporo oparavljao do 2013. godine, i još nije došao do svog nivoa od pre krize, dok je španski, irski i portugalski izvoz već iznad nivoa iz 2008. godine.
Uz to izvoz Grčke klizi naniže: opao je za 0,2 odsto od 2012. do 2013. godine, za od oktobra 2013. do septembra 2014. godine za 7,2 odsto.
Grčka je u petak objavila niz pokazatelja koji govore o "pozitivnoj stopi" rasta izvoza posle šest godina recesije, zahvaljujući uglavnom odličnoj turističkoj sezoni. Turistička industrija stalno revidira svoje procene zarade, očekujući 23 miliona posetilaca ove godine, dok ih je prošle godine bilo 18 miliona.
"Turizam je učinio što je najbolje mogao za oporavak privrede, ali ne može sve da reši", ocenio je atinski ekomomista Panajotis Petrakis i dodao da je pogrešno bilo razmišljanje tokom sprovođenja međunarodne pomoći, da će privredni oporavak doći od izvoza.
To predviđanje je podstaknuto i očekivanom padom cene rada koji je iznosio 13,3 odsto od 2009. do 2013. godine zbog smanjenja plata. Bastian je rekao da su izuzetno visoki troškovi kredita za preduzeća, koji od početka krize nemaju gotovinski novac zbog javnog duga zemlje.
Unija grčkih izvoznika redovno se žali i na skup gas i struju koji koštaju slično kao u Italiji i Portugaliji. U Portugaliji je izvoz, kao glavni porektač ekonomije, rastao umerenim tempom od 4,6 odsto 2012. do 5,7 odsto 2013. godine.
"Nažalost, Grčka nema velike susede poput Španije koja je prvi portugalski kupac", rekao je Petrakis.
Bastian navodi da su cene grčkih proizvoda kolebljive, posebno poljoprivrednih, kao i nafte i maslinovog ulja.
Naftni derivati su glavni izvozni proizvod Grčke, a sledi predajivačka industrija - lekovi, plastika, saobraćajna oprema. Potom idu poljoprivredni i prehrambeni proizvodi - Grčka je prvi evropska zemlja po "faramama" morske ribe i treća po proizvodnji južnog voća i maslinovog ulja.
Turska je poslednjih nekoliko godina postala prvi kupac Grčke, s 11,7 odsto grčkog izvoza, ispred Italije (8,9 odsto) i Nemačke (6,5 odsto).
Evropska komisija smatra da grčki izvoz nailazi i na domaće administrativne prepreke, poput preobimne carinske procedure, kao i na pravne prepreke saobraćajne infrastrukture.
