Izvor: Politika, 17.Jun.2015, 08:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto Vujović ne može da bude Varufakis
Kad se odbiju rashodi za kamate grčki budžet je u plusu, a naš je u manjku, što znači da Srbija ne može da živi bez kredita
Simpatizeri Sirize u Srbiji vrlo rado bi ministra finansija Dušana Vujovića, videli u ulozi Janisa Varufakisa, njegovog grčkog kolege, koji je odbio zahtev MMF-a da smanji penzije. Sve i da na poklon dobije motor i kožnu jaknu, postoji nekoliko razloga zašto Vujović ne može da postane Varufakis, a i prema tumačenju „Fajnenšel tajmsa” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ni grčke vlasti neće moći još dugo da se opiru zahtevima kreditorima, jer je pred njih praktično postavljen ultimatum.
„Kao političaru marksističkih uverenja, sa afinitetima prema Rusiji, Aleksisu Ciprasu i njegovim kolegama iz Sirize vrlo dobro je poznat Brest-litovski ugovor potpisan u martu 1918. godine”. Taj sporazum za Rusiju je značio izlazak iz Prvog svetskog rata, ali je pred sovjetsku vlast postavljen ultimatum i bukvalno je bila prisiljena da napravi velike teritorijalne ustupke i pristane da Nemačkoj plati ratnu odštetu. Za novinare „Fajnenšel tajmsa” Cipras je sada u koži Vladimira Iliča Lenjina, a aktuelne pregovore opisuju kao „verzija Brest-litovskog sporazuma iz 21. veka”.
Prema mišljenju ovdašnjih ekonomista veliko je pitanje da li je Varufakis „otkačio” MMF, ili je Trojka (MMF, Evropska centralna banka i Evropska komisija) otkačila Varufakisa. Goran Nikolić, saradnik Instituta za evropske studije, smatra da je evropska zajednica shvatila da je gubitak koji bi izazvao eventualni izlazak Grče iz evrozone – podnošljiv.
– Zato je ovo Ciprasov brest-litovski momenat. On je sada pred ultimatumom. Trojka ne odstupa od zacrtanih uslova, jer želi da Grčka bude pokazni primer za sve neposlušne zemlje i da na taj način pokažu da dugovi moraju da se vrate – kaže Nikolić i dodaje da će grčka vlada, kojoj preti bankrot, na kraju ipak morati da popusti pred zahtevima kreditora.
Sa njim je, čini se saglasan i Nebojša Katić, finansijski konsultant iz Londona. Na svom blogu on piše kako ima utisak da političarima severnih država ne bi smetalo ako bi neke od južnih zemalja, Grčka pre svih, napustile zonu. Ipak, ako bi primer Grčke počele da slede i još neke zemlje, to bi u mnogome promenilo situaciju.
„Ako bi došlo do radikalnije krize i potpunog raspada evrozone, Nemačka bi pretrpela gubitke od oko 450 milijardi evra, s tim da bi Holandija i Finska imale najveće gubitke po stanovniku. Takav rasplet ipak niko ne želi”, piše Katić.
Potpuno je neverovatno zamisliti da Vujović, poput Varufakisa, igra igru nerava sa međunarodnim finansijskim institucijama. Pod broj jedan, on je bio dugogodišnji službenik koji je penziju dočekao u Svetskoj banci. A pod broj dva, Srbija nije članica evrozone, pa se pregovarači ne bi, kao u slučaju Grčke, pribojavali kako bi srpsko „ne” moglo da se odrazi na sudbinu evra.
Bez obzira na to što je Grčka pritisnuta ratama koje mora kreditorima da isplati, u slučaju bankrota njen budžet bio bi u mnogo boljoj poziciji nego srpski. Grčka je, naime, merama stezanja kaiša, koje su već podrazumevale znatno smanjenje plata i penzija, uspela da obezbedi primarni suficit u budžetu. On predstavlja višak između prihoda i rashoda, kada se isključe izdaci za kamate. To znači da bi grčka vlada mogla da funkcioniše. Sa našim budžetom to nije slučaj jer, mi imamo primarni deficit. Odnosno, ako je budžetom planiran manjak u kasi od 5,9 odsto, a izdaci za kamate iznose 3,9 odsto, to znači da mi imamo primarni manjak u budžetu.
Prema oceni Srboljuba Antića, nekadašnjeg dugogodišnjeg predstavnika Srbije u MMF-u, situacija u kojoj se Grčka sada nalazi nije pitanje ni levice, ni desnice, već ekonomske realnosti.
– Već 2010. godine, kada je prvi put postojala opasnost da bi Grčka mogla da napusti evrozonu, bilo je jasno da ta zemlja neće moći da vrati svoje dugove – kaže Antić i podseća da su Grčkoj tada reprogramirani dugovi.
Za javne finansije Srbije bila bi katastrofa kada bi Vujović krenuo Varufakisovim stopama, smatra Antić. Jer, zemlja je godinama trošila više nego što je stvarala, pa u tom smislu može da se kaže da je Srbija dugo bila Siriza.
Uostalom, sve i da Vujović hoće MMF-u da kaže ne, uopšte ne mora da uzima pelcer u Grčkoj. Dovoljno je da pita Mirka Cvetkovića. U vreme kada je on bio premijer i ministar finansija, početkom februara 2012. godine, Srbija je prekinula saradnju sa Fondom.
Pogledaj vesti o: Penzija
