Izvor: Politika, 04.Avg.2011, 01:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za Makedoniju u Evropi
Sofija – Rasprava sa Grčkom oko imena zemlje traje isuviše dugo, zbog čega je Makedonija veoma daleko od Unije. Ovakva situacija može negativno da utiče ne samo na Skoplje, već i na njene evropske susede.
Republika Makedonija (ili Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, BJRM) bila je prva zapadnobalkanska zemlja koja je potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), i načinila prvi korak ka članstvu u Evropsku uniju, u aprilu 2001. Hrvatska, koja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << će najverovatnije 1. jula 2013. postati članica EU, potpisala je SSP nekoliko meseci kasnije, u oktobru 2001.
Evropski savet priznao je Makedoniji u decembru 2005. status zemlje kandidata. U oktobru 2009. Evropska komisija konačno je predložila Evropskom savetu da započne pristupne razgovore sa Makedonijom. Međutim, to se nije dogodilo, iako je Evropska komisija uputila poziv. Poznat je razlog zbog kog je izostao početak procesa: u pitanju je duga rasparava sa Grčkom oko imena zemlje kandidata.
Nedavno je, tačnije u aprilu 2011. Evropski parlament doneo rezoluciju, sa 506 glasova za, 44 protiv i 44 uzdržana, i zatražio od zemalja EU da ponovo pokrenu pristupne razgovore sa BJRM, izražavajući nezadovoljstvo što je rasprava sa Grčkom izazvala njihov zastoj.
Naravno, Evropski parlament nije izneo stav o ovom pitanju. Grčka ovo pitanje smatra izuzetno važnim, i ima pravo da ga brani jer veruje da se radi o nacionalnom interesu njene zemlje. Pa ipak, ubeđen sam da je nedavno otezanje početka pristupnih pregovora usled bilateralnih rasprava samo strategija kratkotrajnog odlaganja, koja će kasnije nauditi ne samo političkim i ekonomskim perspektivama Makedonije, već i stabilnosti i saradnji u regionu.
Postoji široka saglasnost oko stava da je Makedonija ispunila političke kriterijume za početak pregovora. Prevremeni izbori 2008. (izazvani grčkim vetom za ulazak Makedonije u NATO) doveli su do žestokih sukoba i nemira, ali su predsednički izbori iz 2009. i novi prevremeni politički izbori u 2011, prema oceni posmatrača, bili slobodni i korektni.
Treba podvući da iako ima problema i mana, društveni i politički multikulturalni model zemlje funkcioniše, jer različitim etničkim zajednicama omogućava sva politička i kulturna prava. Sa druge strane, upravo zato što nema jasnu evropsku perspektivu, predstavlja ozbiljan „destabilizacioni” faktor makedonske politike.
Verujem da će početak pregovora, i postavljanje pred političku elitu ostvarivih evropskih ciljeva, olakšati pa čak i dovesti do odgovornijeg ponašanja oko imena. Naime, sadašnja pozicija izazvala je očigledno nazadovanje. Vlada Nikole Gruevskog, koja se na početku usredsredila na agendu ekonomskog razvoja, zbog krize – ali i zbog nagomilanih frustracija na evropskom putu integracija – sve više se okreće ka nacionalističkoj retorici, što se ispoljilo i kroz veoma kritikovanu „zastarelu kampanju” o izgradnji spomenika Aleksandru Velikom i Filipu Makedonskom.
Ekonomija je još jedno važno pitanje. Stanje u zemlji nije dobro, već odavno je trebalo da se uhvati u koštac sa postojećim problemima. Pa ipak, prema izveštaju Evropske komisije iz 2010, „BJRM bi u dogledno vreme mogla da postane konkurentna i prisutna na čitavom tržištu EU, samo ako snažno sprovede svoj program reformi, jer bi na taj način značajno smanjila svoje strukturalne slabosti”.
Početak pregovora može biti podsticaj da se pitanje ekonomske reforme ponovo postavi u centar makedonske političke agende. U mnogim slučajevima, šargarepa evropske integracije dopustila je lokalnim političarima da uvedu nepopularne ali neophodne reforme. Ne shvatam zašto to ne bi moglo da se primeni i na Makedoniju.
Izolovana Makedonija, bez nade, ne samo da se ne približava već se sve više udaljava od evropskih standarda. Verovatno su preterani strahovi da bi zemlja bez EU bila osuđena na podelu po etničkim linijama. Sa druge strane, međutim, ukoliko ne započnu pristupni pregovori, Makedonija će ostati bez pouzdane podrške za ubrzanje reformi i dostizanja prihvatljive pozicije ekonomskog razvoja. Slaba i nestabilna Makedonija nije dobra vest za EU, ali to pre svega nije dobra vest za njene evropske susede: za Grčku i, naravno, za Bugarsku.
Frančesko Martino
objavljeno: 04.08.2011.
