Izvor: Glas javnosti, 13.Avg.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za Jadran nisu „dorasli“
BEOGRAD - Oko 300.000 turista iz Srbije izabrali su Grčku za svoju omiljenu turističku destinaciju tokom ovog leta, što čini gotovo polovinu svih putovanja preko agencija, podaci su Jute, udruženja turističkih organizacija Srbije. Za Grčkom slede Turska, Bugarska, Egipat i Tunis.
Rade Stanković, direktor Jute, kaže da je takva situacija bila i tokom protekle godine, a glavni razlog zbog čega je Grčka kod nas popularna >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << jeste što su agencije iz tog udruženja imale mogućnost da izvade akreditaciju u grčkoj ambasadi u Beogradu. To im je omogućilo da oslobode klijente pojedinačnog čekanja za vize. Pored Grčke, takav ustupak građanima Srbije učinila je i Bugarska.
- Vađenje kolektivne vize se pokazao kao dobar potez jer olakšava putovanje, a posebno onih iz unutrašnjosti koji ne moraju da dolaze u Beograd i čekaju ispred ambasada - ističe Stanković. - I Grci su zadovoljni tim ustupkom pošto turisti iz Srbije nisu zloupotrebljavali „model letovanja“ da bi se bavili drugim poslovima, recimo branjem pomorandži, a nije zabeležen ni slučaj trafikinga- kaže on.
On ističe i da Hrvatska nije toliko popularna kod srpskih turista, jer se neretko dešava da nekome zapale auto ili na neki drugi način pokažu da Srbi nisu poželjni gosti.
Skupo, a zajedničko kupatilo
Letnja turistička sezona još nije gotova, a Juta je već preko ankete utvrdila da će naši turisti i iduće godine većinom letovati u Grčkoj, oko 37 odsto njih, oko 35 odsto u Turskoj, zatim u Egiptu (devet odsto), dok će Bugarsku i Crnu Goru posetiti po četiri odsto turista iz Srbije.
BEZ VIZA, BILO BI NAS SVUDA
Direktor Jute, Rade Stanković smatra da bi ukidanje viznog režima smanjilo pritisak na Grčku, a za srpske turiste bi bile zanimljive i druge evropske zemlje Mediterana.
- Ukidanje viznog režima omogućava našim građanima da putuju čarter letovima, što sada ne mogu, a to bi recimo Španiju učinio zanimljivom destinacijom - ističe Stanković.
NEĆEMO MI KA’ ŠPANCI
- Elitni turizam podrazumeva visokokvalitetan i održiv turistički proizvod iz kojeg ne izostaju turisti sa nižom platežnom moći. Svesni smo naše infrastrukture i ne želimo da krenemo putem Španije koja je stvarajući ekskluzivna letovališta ostala bez životne sredine, tako da je naš cilj da postepeno uskladimo kvalitet ponude i cenu usluge - objašnjava Bulatovićeva.
- Ove godine smo izbacili Crnu Goru iz turističke ponude, pošto je malo interesovanje naših građana za tu destinaciju. Dok u Grčkoj dobijete apartman sa kupatilom i kuhinjom, za iste pare u Crnoj Gori dobijate samo sobu bez kuhinje i sa zajedničkim kupatilom - rekli su za Glas u jednoj beogradskoj agenciji.
Stanković ima objašnjenje:
- Prošle godine su agencije iz našeg udruženja imale oko sedam odsto organizovanih putovanja u Crnu Goru, ali je ove sezone ponuda sasvim podbacila zbog ekološke takse i njihove orijentacije ka elitnom turizmu.
Prema njegovim rečima logično je da se naš južni sused, kao mala zemlja, opredeli za bogate turiste, ali je za to potrebno stvoriti uslove,.
- Elitni turizam, bez regulisanog vodovoda i kanalizacije, prosto ne ide - kaže Stanković.
Uz sve troškove, turista na crnogorskim plažama plaća silne doplate - recimo, od šest evra za ležaljku i suncobran u Sutomoru, do 10 i 15 evra na plažama u Čanju i Budvi.
Turističke agencije, ipak nisu pravo merilo gde su građani Srbije odlazili na letovanje pošto u susednu Crnu Goru Srbijanci često idu u sopstvenoj režiji. Neki imaju svoje kuće i vikendice, ili borave kod prijatelja i rođaka. Stare navike su se promenile, ali je u tu zemlju i dalje lakše otići, s obzirom na to da ne trebaju vize.
Neka kupuju hranu u Podgorici
S druge strane srpski turisti, kao i njihovi crnogorski domaćini izbegavaju da se prijave u lokalnim turističkim organizacijama da ne bi plaćali boravišnu taksu, pa je „letovanje na crno“ jedan od razloga zbog koga Crnogorci ne znaju tačan broj turista iz Srbije. Prema nekim procenama, samo na budvanskoj rivijeri od 50 hiljada gostiju bar 20 hiljada su „ilegalci“.
Ivana Bulatović iz Ministarstva turizma Crne Gore kaže da javnost u Srbiji nije adekvatno informisana šta podrazumeva elitni turizam i da to svakako ne znači da ta vrsta usluge ne podrazumeva goste iz Srbije, koji su po pravilu najbolji potrošači. Osim toga, strategija njihove vlade je da se čitava turistička ponuda ne svede samo na „špic“ sezone.
Ona kaže i da Srbi imaju neosnovan strah od ekološke takse.
- Nelogično je da turisti iz Srbije nose hranu u Crnu Goru, jer to se ne radi nigde u svetu. Ako je hrana u Budvi skuplja u trgovinskim lancima, u Podgorici su cene iste kao i u Beogradu- ističe Bulatovićeva.
Nema sumnje da će sezonu u Crnoj Gori svakako popraviti Madonin koncert u septembru, a Bulatovićeva kaže da su elitni hoteli „Splendid“ i „Maestral“ popunjeni.
