Izvor: Politika, 07.Feb.2012, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlada popušta, Grci očajni
Svi su izgledi da će biti prihvaćeni svi oštri uslovi kreditora kako bi se izbegao bankrot
Od našeg dopisnika
Atina – Raspeta između snažnog pritiska EU da prihvati bolne reforme, obezbedi nov međunarodni zajam i tako izbegne haotični bankrot zemlje i nacionalnog štrajka protiv daljeg stezanja kaiša, grčka vlada sve je bliža – Briselu.
Posle mučnog pregovaranja između koalicionih partnera u vladi, posle višednevnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << natezanja sa međunarodnim kreditorima koji su insistirali na novim merama štednje – a vlada i sindikati ih odbijali – Atina priprema dokument sa listom bolnih reformi kako bi dobila spasilački paket od 130 milijardi evra.
Ili poštovanje dogovora i nove rigorozne mere štednje, ili zamrzavanje kredita i realna opasnost od bankrota koliko već u martu. Ministar finansija Evangelos Venizelos potvrdio je da su pregovori veoma teški.
Premijer Lukas Papadimos je sve do četiri ujutru u utorak razgovarao sa kreditorima iz EU i MMF-a, a samo koji sat kasnije započeo je štrajk koji je zatvorio luke i turističke lokacije i paralisao javni saobraćaj.
Štrajkači na atinskoj Sintagmi poručivali su svojim političkim liderima: „Ne srednjovekovnim uslovima rada, ne saginjite glave, iskažite otpor.”
Zbog štrajka pomoraca nijedan brod nije napustio luku u Pireju. Turisti u Atini našli su se pred zatvorenim Akropoljom. Bolnice funkcionišu samo za teže slučajeve, a bankari i zaposleni u Telekomu takođe su se pridružili štrajku. Policija tvrdi da je još oko 7.000 ljudi učestvovalo na mitingu koji su na drugom atinskom trgu organizovali komunisti.
Spoljni pritisak na vladu ne popušta. Dok je budućnost ostanka Grčke u zoni evra pod znakom pitanja, nemačka kancelarka Angela Merkel je u ponedeljak Atinu upozorila da vreme ističe, potvrđujući ocenu da zvaničnici evrozone gube strpljenje.
Oni poručuju da Grčka mora da prihvati spasilački paket u celosti kako bi do 15. februara mogao da se nađe pred Evropskom centralnom bankom i MMF-om, koji uz Evropsku komisiju čine trojku međunarodnih kreditora.
Potpredsednica Evropske komisije Neli Krus pojačala je pritisak pa je jednom holandskom listu juče rekla da se ne bi ni osetilo ukoliko bi Grčka napustila zonu evra.
Poslednji, više puta pomerani rok koji je EU postavila Atini da svoje stavove usaglasi sa zahtevima EU i poštuje preuzete obaveze iz paketa mera pomoći isticao je u utorak po podne.
Cela nacija, koja dobrim delom ne odobrava dopunske mere štednje, sa zebnjom je iščekivala odluku poslednjeg sastanka premijera sa koalicionim partnerima.
Suočeni sa mogućnošću izbora koliko u aprilu, lideri tri partije koje podržavaju koalicionu vladu nisu skloni da olako prihvate nove mere štednje i reforme koje dodatno opterećuju seriju smanjenja plata i penzija, povećanja poreza i otpuštanja iz javnog sektora.
Lideri socijalističkog PASOK-a, konzervativne Nove demokratije i krajnje levičarskog LAOS-a, koji su po oceni Brisela bili previše nonšalantni u trenutku kada se direktno odlučuju o sudbini nacije, ipak teška srca odustaju od svojih zamerki i približavaju se prihvatanju uslove evropskih kreditora.
Najbolniji deo pregovora i rešenje koje vlada uporno pokušava da izbegne jeste smanjenje plata u privatnom sektoru za 20 odsto i spuštanje minimalne zarade u privatnom sektoru sa 750 na oko 600 evra.
Trojka istovremeno vrši pritisak na smanjenje penzija i ukidanje 13. i 14. plate koje su tradicionalno davane za Božić i Uskrs. Sindikati se grčevito bore da sačuvaju ovu beneficiju.
Vlada je i pred prihvatanjem zahteva da do kraja godine otpusti 15.000 zaposlenih u privatnom sektoru, ukupno 150.000 ljudi u naredne tri godine.
Grci su očajni jer se prvi put u novijoj istoriji suočavaju sa drakonskim merama štednje, porezima na koje nisu navikli, poreskom i zakonskom regulativom koja im je do sada bila nepoznata.
Suočili su se sa smanjenjem plata i penzija koje su u nekim slučajevima prevazišle sve „evropske plafone” i sa kojima se lagodno živelo.
Trojka je, međutim, uverena da će mere povećati konkurentnu sposobnost grčke privrede i pomoći joj da se izvuče iz dužničke krize koja je uzdrmala EU i dovela u pitanje opstanak evropskih finansijskih mehanizama.
Konačni scenario za Grčku znaće se posle sastanka evrozone. Bar nakratko, jer ostaje još mnogo tehničkih detalja, nacija može da odahne u nadi da je u ovom trenutku najgore izbegnuto. Međutim, izvesno je da će EU, koja ima svoje viđenje „grčkog slučaja”, imati još mnogo toga da kaže i da će njena reč biti poslednja.
Jasmina Pavlović-Stamenić
objavljeno: 08.02.2012.
