Izvor: Blic, 22.Feb.2012, 17:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlada nas gura ka grčkom scenariju
Vlada Srbije napravila je u prošloj godini budžet koji je probila za pet milijardi dinara, potrošila je više nego što je smela na plate i nabavke, zadužila nas više nego što je trebalo i tako prekršila dva glavna fiskalna pravila koja ograničavaju visinu duga države i manjka u državnoj kasi.
Budžetom za ovu godinu to nije ispravila, pa je situacija takva da bi već u 2015. javni dug mogao da prebaci kritičnu granicu od 60 odsto BDP, što bi nas dovelo u grupu visoko >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zaduženih zemalja, kao što su Grčka, Italija i druge problematične države.
Sve ovo može se zaključiti iz jučerašnjeg saopštenja Fiskalnog saveta, koji ponovo apeluje na Vladu da što pre donese plan mera kojim bi zaustavio trend rasta zaduženosti. Oni podsećaju da je Vlada prošle godine prištedela na kapitalnim investicijama oko četiri milijarde dinara, ali je zato tolika suma preko mere utrošena na plate. Još sedam milijardi dinara mimo plana otišlo je za kupovinu roba i usluga, dok se država u toku 2011. zadužila i 700 miliona evra emitovanjem evroobveznica, iako to nije bilo neophodno i na šta plaćamo kamatu od 7,25 odsto. Osim toga, nerealno su planirani prihodi od akciza, pa su oni podbacili za čak devet milijardi dinara. Više se očekivalo da će stići od dividendi javnih preduzeća (pominjano je da će EPS biti u plusu), ali se na kraju godine ispostavilo da su državne firme u budžet uplatile manje nego što je Vlada želela.
Da bi prikazala veće prihode, država je iskoristila zgodan trik - umesto da preduzećima u decembru vrati 4,5 milijardi dinara po osnovu povraćaja PDV-a, prebacila je tu obavezu u januar, pa je deficit lane bio fiktivno manji, inače bi bio 9,5 a ne pet milijardi dinara veći od dozvoljenog Zakonom o budžetu. Zanimljivo je i da bi manjak u budžetu bio veći za 3,5 milijardi dinara da se bukvalno nekoliko dana pred Novu godinu preduzeća nisu uplašila objavljivanja spiska najvećih dužnika i uplatila tu sumu na ime dugovanja za doprinose.
Fiskalni savet jasno ističe da je Vlada Srbije prekršila fiskalna pravila - i o visini deficita budžeta i o visini javnog duga. Zato požuruje Vladu konstatacijom da već sada mora da se radi na rebalansu budžeta za 2012. jer bi, ako se nastavi s ovakvom politikom, deficit na kraju godine bio veći za 350 miliona evra, ili 35 milijardi dinara.
NBS: Devizne rezerve su stabilne
Narodna banka Srbije saopštila je juče da su devizne rezerve stabilne i krajem januara su iznosile 11.603 miliona evra. "Zbog primene nove regulative krajem decembra izdvojena obavezna rezerva banaka dobrovoljno je povećana na računima kod NBS za 555 miliona evra, što je istovremeno uticalo i na povećanje deviznih rezervi. Nakon tog privremenog rasta do 12.058 miliona evra, u januaru su dobrovoljno više izdvojene obavezne rezerve banaka smanjene na zahtevani nivo pa su time i devizne rezerve zemlje približno vraćene na nivo s početka decembra 2011”, navodi NBS.
Samo u prošloj godini država je povećala zaduženost za 2,3 milijarde evra, pa Fiskalni savet zaključuje da je dug sada 46,4 odsto BDP. Uz konstataciju da bi do kraja 2012. mogao da bude 51 odsto, Savet dodaje da je reč o blago optimističnom predviđanju, odnosno da je moguće da bude i 55 odsto. Situaciju pogotovo može da pokvari kretanje kursa, kao i uzimanje svih kredita koji su planirani. To će, zaključuje Fiskalni savet, zahtevati veliko kresanje budžeta u 2013. i 2014. godini. Kada na naplatu dođe i restitucija, dug će 2015. prebaciti 60 odsto BDP, što je granica za visoku zaduženost.
Dušan Nikezić, državni sekretar u Ministarstvu finansija, ne priznaje takve podatke. On za "Blic” kaže da se u Vladi u potpunosti pridržavaju fiskalnih pravila, da ne planiraju nikakve uštede i da dug nije premašen.
- Po Zakonu o javnom dugu, on je na kraju prošle godine bio 43,2 odsto BDP-a - kaže Nikezić.
O aktuelnoj situaciji u kojoj se nalazi ekonomija Srbije razgovaralo se juče i pred skupštinskim odborom za finansije, gde je došao i premijer Cvetković. On je ocenio da razgovori Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom nisu propali niti su doživeli krah, kao što se to misli. On je ocenio i da je stvoren pogrešan utisak da će Vlada u ovoj godini trošiti neograničeno zbog toga što su pregovori, navodno, propali i dodao da će se u pogledu trošenja sredstava iz budžeta držati dogovora. Kako je obrazložio, tri glavne tačke neslaganja su dokapitalizacija Komercijalne banke, odnosno izdvajanje 100 miliona evra iz budžeta za tu svrhu, zatim predviđena suma izdatih garancija, kao i pitanje u vezi sa procenom rizičnosti u 2012. godini i sume predviđene u tu svrhu.
Guverner Narodne banke Dejan Šoškić, s druge strane, naglasio je da se mora učiniti sve da se dobije pozitivno mišljenje MMF već sredinom godine, kao i da je aranžman veoma važan, imajući u vidu trenutne okolnosti na međunarodnom tržištu. Prema njegovim rečima, moguće je pogoršanje procene rizičnosti ulaganja u našu zemlju, a ako ona raste, rastu kamate i cena finasiranja javnog duga, a smanjuju se i ulaganja.
Altiparmakov: Udarili smo u plafon sa dugom
- Javni dug će tokom cele 2012. biti iznad 45 odsto BDP. Ta granica svrstava Srbiju u relativno visoko zadužene zemlje i sa tim smo udarili u plafon zaduživanja. Poređenja radi, u Bugarskoj je javni dug svega 18 odsto BDP, u Makedoniji 25 odsto, u Češkoj i Rumuniji između 40 i 45 odsto BDP - kaže u razgovoru za "Blic” Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta.
Zašto je problem dug iznad 45 odsto BDP?
- Istina je da je Nemačka zadužena 80 odsto BDP, ali kad je početkom godine izdavala obveznice, investitori su bili spremni da daju 100 evra i da za godinu dana dobiju 99 evra natrag. Kad se pozajmljuje Srbiji, ulagači daju 100 dinara i traže bar 115 dinara natrag. To je zato što je Nemačka kredibilna zemlja, Srbija nije i ne može sebi da dozvoli toliki dug.
Hoće li investitori biti spremni da nam daju pare?
- Kad investitori izgube poverenje, oni daju sve višu i višu cenu zaduživanja i doći ćemo do trenutka da država to ne može da servisira.
Šta da se uradi da dug ne poraste na neodrživih 60 odsto?
- Ova vlada mora da pazi da deficit ne pređe 4,25 odsto BDP. Usled usporavanja privrednog rasta, deficiti će se produbiti za 30 milijardi dinara. Do izbora mogu da se seku tekući diskrecioni rashodi, a postoji mogućnost uštede kod raznih fondova i agencija koji su planirali dosta veće povećanje rashoda. Da bi u narednih tri do četiri godine vratili dug ispod 45 odsto BDP, potrebne su strukturne reforme jer Srbija ne može da podnese ovoliki javni sektor. Potreban je i rast prihoda budžeta.
