Izvor: S media, 13.Feb.2011, 16:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veber napušta Bundesbanku
Odluka predsednika nemačke centralne banke Aksela Vebera da se ne kandiduje za predsednika Evropske centralne banke (ECB) nije iznenadjenje, ali to jeste njegovo saopštenje da neće tražiti novi mandat prvog čoveka Bundesbanke, piše Dojče vele.
Guverner Veber (53) je tokom 2010, za vreme krize u koju je upao evro preko ogromnih javnih dugova u Portugaliji, Italiji, Irskoj, Grčkoj i Španiji uporno >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << istrajao na željenoj stabilnosti zajedničke valute, i bio je protiv da Nemačka plaća za tudje greške i popustljivost tamošnjih vlada prema svojim biračima.
To nije način da se u ECBi stekne mnogo prijatelja pa je i šansa da Veber bude naslednik saradnjeg predsednika 69-togodišnjeg Francuza Žan Klod Trišea bila samo teorijska, smatra nemačka medijska kuća DW.
Veberova najava da posle 2012. ne želi da bude na čelu Bundesbanke očigledno je iznenadila i vladu u Berlinu pa ga je savezna kancelarka Angela Merkel prošlog petka pozvala na razgovor.
Već tada je pitanje budućnosti Vebera i njegovog eventualnog zapošljavanja u privatnoj Dojče banci izazvalo zgražanje u ostalim privatnim bankama u ovoj zemlji. Jer u Bundesbanci je Veber mogao - i morao da proverava poslovne podatke koje direktori institucija novca najradije ne bi otkrili niti vlastitoj majci, a koji bi sada mogli da dospeju do najvećeg konkurenta u Nemačkoj.
Pitanje koje, medjutim, najviše zanima kancelarku, jeste po DW, stav Berlina prema politici ECB u eri posle Vebera.
DW naime iznosi kako i najnoviji pokazatelji govore da, usprkos zalaganju "tvrdolinijaša" poput Vebera, zona evra beleži opasan nivo inflacije od punih dva odsto, najviše od juna 2008.
Kritike nemačko-francuskog plana
Tome je uveliko pridonelo poskupljenje energenata, ali i hrane - što onda u potrošačkoj korpi ima mnogo više težine od, na primer, pojeftinjenja računara i foto-aparata.
Stručnjaci ukazuju i kako "zaštitni kišobran" za evro uveliko veže sredstva i kako bi još veći fond za sanaciju posrnulih privreda (EFSF) u zoni 17 država nužno morao značiti veću inflaciju i to bez podsticaja koji se stvara sa više novca u opticaju.
Veberovim odustanjem je, dalje, raspaljena maštu onih koji razmišljaju ko bi mogao biti naslednik Trišea, koji se na tom mestu nalazi od 2003, od kada su kolale i glasine kako je Berlin pristao na Francuza na čelu ECB pod uslovom da njegov naslednik bude Nemac.
Sada neki razmišljaju kako bi glavni čuvar evra mogao da postane Italijan, Mario Dragi, što nikako ne dopada tzv. "severnim" zemljama evrozone, jer je i Trišeov zamenik Portugalac, Vitor Constansio.
Tanjug
