Izvor: TvojPortal.com, 17.Jul.2011, 09:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
VUČKOVIĆ: MMF nas čuva od nas samih
/dnevnik.rs/ Pored visokih temperatura, ovo je leto veoma vruće i u finansijskom smislu. Ne samo što je Grčka (još jednom) za dlaku izbegla bankrotstvo, nego i što se s mogućim krahom javnih finansija suočava sve više zemalja Evropske unije, od kojih su neke decenijama bile uzor kako treba voditi zemlju i privredu, poput Italije, na primer. Na sve to, bankrot je zapretio i Sjedinjenim Državama, pa smo tako ovih dana čuli da bi i američki penzioneri mogli da ostanu bez svojih >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << prinadležnosti ako se pravila i limiti o zaduživanju najmoćnije zemlje sveta uskoro ne promne.
O tome da li treba da strepimo da će se i nama nešto slično desiti, razgovarali smo sa dr Vladimirom Vučkovićem, članom Fisklanog saveta Srbije i profesorom na Megatrend univerzitetu.
– Najpre, mislim da će Amerikanci postići dogovor, jer ni demokratama ni republikancima ne odgovara da se dogodi ono što je do skora bilo nezamislivo kada se radi o njihovom budžetu – uveren je dr Vučković. – Uostalom, dogovor o rešenju problema može se postići i nakon 2. avgusta, koji je formalno krajnja granica. Ima, naime, nagoveštaja da bi američki Trezor mogao da nađe način i da funkcioniše i da ispunjava obaveze i nakon probijanja granice za zaduživanje.
Kada se ovako nešto dogodilo bogatijim i mnogo disciplinovanijim u trošenju no što smo mi, šta u Srbiji možemo očekivati na tom planu?
– Nismo samo mi u pitanju. Velikom broju država preti slična opasnost. Finansijski sistemi država su danas u milosti ili nemilosti stranih ulagača. Dovoljno je, recimo, da investitori prestanu da kupuju hartije od vrednosti koje država emituje, pa da ona doživi kolaps. A da li će se to dogoditi i kada, to niko ne zna unapred.
Što se tiče konkretno Srbije, javni dug nije visok i iznosi 40 odsto bruto domaćeg proizvoda. Međutim, nema garancija za to da će ga investitori iz inostranstva finansirati. Zato je najbolje da deficit i javni dug kod nas budu na što nižem nivou. Odnosno, da ako budu u granicama fiskalnih pravila, onda problema ne bi trebalo da bude.
Ovih su dana ekonomski stručnjaci smirivanje inflacije ocenili kao ’dobru vest’, iako je rast cena i dalje prilično visok. Koliko to utiče na fiskalnu disciplinu i na redovno ispunjavanje obaveza?
– Inflacija uvećava prihode i rashode, ali samo do određene granice. Kada se ona pređe, više se uvećavaju rashodi nego prihodi. Zato vest da nam inflacija usporava svakako ohrabruje. To je važno za standard običnih građana, ali i za održivost javnih finansija. Najveći izazovi za javne finansije u Srbiji potiču od novih programa, kao što su oni vezani za razne vrste subvencija i za fiskalnu decentralizaciju. Rezultat će sigurno biti manji prihodi i veći rashodi. A tome treba dodati i činjenicu da su kod nas stavke koje se odnose na povećanje prihoda i smanjenje rashoda – neizvesne.
Podaci govore da je krajem juna javni dug Srbije bio 13,29 milijardi evra ili 40,6 odsto društvenog bruto proizvoda. Limit za ovu godinu nam je 45 odsto. Hoćemo li uspeti da ostanemo u previđenim okvirima?
– To će nam poći za rukom samo ako budžetski deficit održimo u granicama određenim fiskalnim pravilima. To znači da on ove godine treba da bude 4,2 odsto bruto proizvoda a naredne 3,2 odsto. To nije lako izvesti, jer suzbijanje deficita nosi smanjenje javnih rashoda. I tu nema mesta programima koji prete da prodube budžetsku rupu. Moram da napomenem i da je veoma važno da javni dug ostane ispod 45 odsto BDP-a. Kada smo već postavili cilj, valjalo bi ga o ostvariti jer je on sada u fokusu i domaće i strane javnosti.
Podaci o budžetskom deficitu nisu ohrabrujući – na polugodištu je bio 17,7 milijardi dinara. Prihodi su bili manji od projektovanih, a rashodi veći. Možemo li da se zadržimo na predviđenom deficitu i gde bi eventulano mogli da uštedimo i racionalno smanjimo izdatke?
– Moguće je da se ostvari ciljani deficit, mada iz dana u dan rastu rizici da tako ne bude. Potrebno je rebalansom budžeta pronaći bar 10 milijardi dinara ušteda na strani rashoda da bi se nadomestio minus proistekao iz fiskalne decentralizacije, i to najverovatnije već u septembru. To nije mali novac i pred kreatorima ekonomske politike je zahtevan zadatak: treba da dokažu da su sposobni da pronađu uštede o kojima su pričali. No, to važi za kraće rokove. Na srednje i duže samo opšta reforma javnih prihoda i rashoda može da olakša stanje u našim finansijama.
Srbija se zadužuje kod komercijalnih banaka, a tu su i državni kreditni aranžmani sa Kinom i Rusijom. Šta je, po Vama, racionalnije: krediti ili izdavanje “hartija”?
– Najbolje ih je kombinovati zbog diversifikacije izvora i rizika.
Koliko nam u ovom trenutku pomaže aranžman sa MMF da izbegnemo trošenje onoga što nemamo?
– Pomaže, jer MMF će insistirati na fisklanim pravilima, odnosno na podnošljivom deficitu i javnom dugu. Ma koliko da se u poslednje vreme u svetu kritikuje MMF, kod nas je u poslednjih desetak godina odigrao veoma važnu ulogu. Bez aranžmana s njima nedisciplina u vođenju ekonomske politike bila bi još izraženija.
Dušanka Vujošević
Dinar je kolateralna šteta
Ovih dana se očekuje nova emisija državnih hartija od vrednosti od 700 miliona evra. Već smo imali emisiju od 54 milijarde dinara i 150 miliona evra. Kako će to uticati na kurs kada dođe vreme da se „papiri” unovče? Do sada je dinar rastao kada se kupuje, a padao kada dođe naplata.
– Budžetom za ovu godinu predviđeno je da se država zaduži za nešto više od pet milijardi evra da bi popunila deficit i platila ranije napravljene dugove. Zato ne treba da nas iznenadi visok intenzitet zaduživanja. Dinar je tu samo kolateralna šteta. On jača ili slabi u zavisnosti od interesovanja investitora za naše državne hartije. To je dobro poznata priča. Pošto se dug uvećava, i balon se sve više naduvava, pa je zato lako moguće da ćemo ubuduće imati pritiske na slabljenje domaće valute u trenutku kada investitori odluče da se iz dinara vrate u evro.
ekonomijaSrbijaintervjuprofesormegatrenddr vladimir vuckovic
