Izvor: Southeast European Times, 11.Nov.2013, 16:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uzbuna u Jugoistočnoj Evropi zbog napada na Rome
Pritisak na Rome širom Evrope porastao je posle hapšenja romskog para u Grčkoj zbog kidnapovanja deteta.
11/11/2013
Igor Jovanović za Southeast European Times iz Beograda -- 11.11.2013.
Nedavni slučaj bugarske devojčice Marije, koja je pronađena kod romskog para u Grčkoj, ponovo je aktuelizovao pitanje Roma u Evropi, a u nekim slučajevima doveo do njihove pojačane diskriminacije širom >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << Starog kontinenta.
„Sve učestaliji napadi huligana na Rome u raznim evropskim i drugim zemljama ukazuju na nagli porast etničke distance između Roma i drugih naroda“, kaže za SETimes predsednik Svetskog romskog parlamenta Dragoljub Acković i dodaje da bi napade na Rome trebalo tretirati sa „nultom tolerancijom.“
Slučaj devojčice Marije, nazvane „plavi anđeo“, pojavio se prošlog meseca za vreme operacije grčke policije, koja je bila u potrazi za trgovcima drogom u jednom romskom naselju. Istragom je utvrđeno da je Marija dete romskog para iz Bugarske i da je njena majka znala da je devojčica u Grčkoj, iako postoje suprotstavljene tvrdnje o tome da li je dete napušteno ili je žrtva trgovine ljudima.
Posebno su bile upečatljive Marijine fotografije koje je objavila policija. Devojčicine belopute crte lica drastično su odudarale od izgleda grčkog romskog para koji su tvrdili da im je to ćerka; te fotografije obnovile su sumnje u vezi sa Romima u drugim zemljama Evrope.
U Novom Sad, u Srbiji, grupa skinhedsa pokušala je da otme dvogodišnje dete od njegovih romskih roditelja zbog boje njihove kože, optuživši oca deteta, Stefana Nikolića, da je ukrao dečaka od njegovih bioloških roditelja.
Nikolić, po nacionalnosti Rom, kaže da je, zajedno sa suprugom Jovankom, šetao sa detetom, kada je čovek, star oko 25 godina, počeo da viče „Odakle ti to belo dete, mora da si ga ukrao!“
„Bio sam toliko uplašen da nisam znao šta da radim, pokazivao je na mog dvogodišnjeg sina Čedu“, izjavio je Nikolić za Blic.
Na zvaničnom popisu prošlog meseca u Bosni i Hercegovini, Romi u spisima nisu priznati kao manjina, već su svrstali u kategoriju „ostali“.
U regionu se sprovode razni programi sa ciljem da se Romima obezbedi bolja ishrana, stanovanje i obrazovanje. [Nada Božić/SETimes]
„Važno je da se Romi identifikuju kao pripadnici romske nacionalne manjine. Imali su kampanju, za vreme popisa u Bosni i Hercegovini, sa jasnom porukom: 'Izjasnite se kao Romi i Romkinje, ne dozvolite da vas svrstaju u 'ostale',“ kaže za SETimes Indira Bajramović, predsednica udruženja Romkinja iz Tuzle „Bolja budućnost“.
U Rumuniji, gde Romi čine više od tri odsto stanovništva, prinudno raseljavanje u septembru stotinak Roma u letovalištu Eforije Sud na crnomorskoj obali izazvalo je proteste nevladinih organizacija, koje su optužile lokalne vlasti za diskriminaciju.
Gradska skupština prinudno je raselila još dvadeset porodica prošlog meseca, zbog čega je Amnesti internešenel podneo peticiju sa 25.000 potpisa iz 85 zemalja rumunskom premijeru Viktoru Ponti. U peticiji je zatraženo donošenje konkretnih mera za sprečavanje raseljavanja i da se romskoj zajednici obezbedi odgovarajuće stanovanje.
„Ono što tražimo za romsku zajednicu je aktivno državljanstvo kao konkretnu meru za socijalnu integraciju“, kaže za SETimes Gelu Dumunika, direktor udruženja Zajedno.
„Nažalost, Rome ne smatraju istinskim državljanima ove zemlje i ono što se ovih dana dešava u Eforiju potvrđuje tu teoriju,“ dodaje on.
Evropska unija je više puta isticala potrebu za boljom integracijom Roma. Kako bi se obezbedilo da Romi budu u fokusu nacionalnih, regionalnih i lokalnih integracionih politika, Evropska komisija usvojila je EU okvir za nacionalne strategije integracije Roma do 2020.
Taj plan bavi se poboljšanim pristupom Roma obrazovanju, stanovanju, zdravstvu i osnovnim uslugama.
Romi u Bosni i Hercegovini spadaju u manjinu svrstanu kao „ostali“. [AFP]
Nacionalni Roma centar u Kumanovu, u Makedoniji, nada se podršci državnih institucija za pomoć Romima u toj zemlji da lakše dobijaju lične isprave, uživaju slobodu kretanja i propisne uslove stanovanja, bolje zdravstvo i viši procenat zaposlenosti.
Asmet Elezovski, direktor pomenute organizacije, kaže da je integracija Roma „proces, a ne događaj“.
„Romi su građani zemlje, u kojoj su rođeni, ali su pre svega građani Evrope i hitno je potrebno priznati romsko pitanje kao politički problem, jer je to jedini način da se pronađe odgovarajuće rešenje“, kaže Elezovski za SETimes.
Jasmina Miković, izvršni direktor nevladine organizacije Praksis iz Beograda, kaže da se diskriminacija Roma može suzbiti isključivo dugoročnim naporima.
„Iako je ostvaren određeni napredak u pogledu poboljšanja položaja Roma kao nacionalne manjine, potrebno je preduzeti izvestan broj mera kako bi se realizovale suštinske promene. Između ostalog, potrebno je povećati svest građana o tom pitanju, posvetiti pažnju obrazovanju i osnaživanju Roma, a istovremeno državna uprava i šira javnost moraju biti edukovani, kako bi bolje prepoznali i sprečili diskriminaciju“, kaže Mikovićeva za SETimes.
Dopisnici Klaudija Lutovska u Skoplju, Bedrana Kaletović u Tuzli i Pol Ćoćoju u Bukureštu učestvovali su u sastavljanju ovog teksta.
Koje korake mogu da preduzmu zemlje u regionu kako bi obezbedile inkluziju romske populacije? Napišite svoje mišljenje u komentaru.
Nastavak na Southeast European Times...
