Izvor: Deutsche Welle, 16.Feb.2016, 14:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ubrzavanje podela u Evropi
Zemlje Višegradske grupe – Poljska, Mađarska, Češka i Slovačka – pokreću sopstvenu inicijativu za rešenje izbegličke krize. Plan predviđa da se Grčka potpuno izoluje od Šengenske zone.
Višegradska grupa osnovana je pre 25 godina s ciljem da se podrže evropske integracije četiri bivše komunističke zemlje. Poljska, Mađarska, Češka i Slovačka u međuvremenu su odavno članice Evropske unije i, >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << čini se, one sada ubrzavaju evropske podele.
Ideja nemačke kancelarke Angele Merkel da se izbeglice raspodele po zemljama Evropske unije, za te zemlje je neprihvatljiva. One takođe odbijaju i plan da Turska spreči dalje putovanje izbeglica ka Evropi, a da države EU zauzvrat prihvate određene kontigente izbeglica. „Kontigenti“, navodi slovački šef diplomatije Miroslav Lajčak Špigel, „samo podstiču ljude na migracije“.
Inače, članice te grupe smatraju da je za talas izbeglica koji je zapljusnuo Evropu uglavnom kriva nemačka kancelarka. „Situacija je jednostavna“, opisao je nedavno na sarkastičan način slovački premijer Robert Fico. „Pozovem goste i kada vidim da sam time preopterećen, pokucam na vrata komšiji i kažem mu da se pobrine za njih.“ Slovačka ne želi da bude taj komšija.
Ima li izbora?
Države Višegradske grupe žele da reše problem na svoju ruku, odnosno da blokiraju takozvanu Balkansku rutu. Preko nje svakodnevno pristiže na stotine izbeglica koje kreću iz Turske, pa preko Grčke i Makedonije, dalje ka severu. Njihove zahteve za dobijanje azila bi, prema sadašnjim propisima, trebalo da preuzme Grčka, kao prva država Evropske unije u koju ulaze. Ali Grčka smatra da je preopterećena i većini tih ljudi samo dozvoljava prolaz.
Ograda na makedonsko-grčkoj granici gotovo je završena
Premijer Mađarske Viktor Orban tvrdi da ne postoji drugo rešenje osim blokade graničnog prelaza između Makedonije i Grčke. „Da je bilo po našem, region bi odavno bio blokiran.“ Lajčak za Špigel izjavio i da je legitimno da se pomogne balkanskim državama da zaštite svoje granice, „sve dok nema zajedničke evropske strategije“.
Orban smatra da se na taj način ne štite samo pojedinačni interesi, već da se tako ispunjava misija cele Evrope: „Moramo da se pobrinemo za bezbednost celog kontinenta.“ Članice Višegradske grupe inicijativu za zatvaranje granice u Makedoniji ne vide kao neku vrstu pritiska, već kao podršku toj zemlji. Češki premijer Bohuslav Sobotka smatra da je reč o „solidarnosti“ sa zemljama Zapadnog Balkana.
Kada su države srednje i istočne Evrope jesenas odbile da prime određeni broj izbeglica, bile su im upućene brojne kritike država sa zapada EU. Čak se razgovaralo i o tome da im se uskrati deo evropske pomoći. Ipak, u međuvremenu je sve veći broj onih koji ih podržavaju. Proteklog vikenda je čak i premijer Francuske Manuel Vals odbio uvođenje kvota za prijem izbeglica i tako okrenuo leđa Angeli Merkel. I Austrija se sve više okreće rešenju koje podrazumeva blokadu granica.
Na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti najvažnije ličnosti su bile dve osobe koje nisu ni došle u Minhen: Angela Merkel i Vladimir Putin. Ona se bori da politički preživi, a on se tome raduje, smatra Kristijan Tripe. (15.02.2016)
Austrija je ponudila da pošalje svoje vojnike u Makedoniju koji bi pomogli prilikom kontrole granice sa Grčkom. Na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti o tome je za DW govorio šef austrijske diplomatije Sebastijan Kurc. (15.02.2016)
Ivica Dačić u intervjuu za DW poziva na jedinstven pristup Evropske unije u vezi izbegličke krize. Ako Austrija i druge zemlje na Balkanskoj ruti zatvore svoje granice, Srbija će biti primorana reaguje i učini isto. (13.02.2016)
Među zemljama EU postoje najmanje dva plana o prevazilaženju izbegličke krize. Jedan od njih predviđa da jednu od ključnih uloga igra Makedonija. Aktuelna vlast u Skoplju za uzvrat očekuje ustupke… (11.02.2016)
Šengenska zona pod pritiskom
Ukoliko Makedonija i Bugarska zaista zatvore granicu prema Grčkoj, to će biti praktično isključenje te zemlje iz Šengenske zone. Čak ni u Hrišćansko-demokratskoj uniji (CDU), partiji nemačke kancelarke, to više nije „sveto slovo“. Volfgang Štajger, generalni sekretar Saveta CDU za privredna pitanja, izjavo je za list Di velt da, ukoliko neka zemlja ne izvrši svoje obaveze zaštite spoljnih granica, „granice Šengenske zone moraju da se pomere ka centralnom delu Evrope“.
Za Grčku bi blokada njenih granica na severu značila da sama mora da se pobrine za sve izbeglice. Vlada u Atini već pokušava da pripremi javnost za to. „Moramo da se pripremimo da će u Grčkoj ostati veliki broj ljudi“, izjavio je zamenik ministra za migracije Joanis Muzalas za list Avgi. Italija je upozorila da bi to mogla da postane praksa koja važi i za nju, jer brojne izbeglice stupaju na tlo Evropske unije upravo preko te zemlje. Italija je, poput Grčke, mnogim izbeglicama dozvoljavala jednostavan prolaz. Laura Boldrini, predsednica italijanskog Predstavničkog doma je tokom posete Grčkoj izjavila: „Ideja isključenja – danas Grčke, sutra Italije – predstavlja odbacivanje osnovnih vrednosti Evrope.“
Nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer veruje da blokada granica krije veliku opasnost. Zajedno sa kolegom iz Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) i vicekancelarom Zigmarom Gabrijelom, uputio je pismo svim socijaldemokratskim premijerima i ministrima spoljnih poslova država-članica EU, kao i predsednicima socijaldemokratskih stranaka, u kojem piše: „Nove granice EU ne mogu se tako jednostavno definisati nove, i to preko leđa pojedinih evropskih država“. Ta dva nmačka političara strahuju da će u Grčkoj, koja je ionako uzdrmana ekonomskom krizom, na taj način izbiti potpuni haos. Nije ostalo mnogo vremena da se dođe do zajedničkog evropskog rešenja. U četvrtak će do dogovora pokušati da se dođe na Samitu lidera Evropske unije u Briselu. To bi mogao da bude i jedan od poslednih samita te vrste.
