Izvor: Blic, 07.Mar.2010, 12:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U susret novim grčkim predelima
Putovanje u Grčku u februaru možda deluje neobično, ali za turiste širom Evrope poseta regiji Tesprotija i u zimskom periodu nije nimalo čudna. Palme i živopisni cvetovi već sada ostavljaju dovoljno jak utisak. Treba samo zamisliti kako sve to izgleda leti. Sasvim sigurno – kao raj! Savršeni klimatski uslovi, mediteransko rastinje uz razuđenu obalu i četinari na obodima planinskih masiva na posetioce deluju opijajuće. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Grčka, Tesprotija
Posle 15 sati puta, uz standardnu pauzu za lepinju s kajmakom u Predejanima, stigli smo u Perdiku. Ovo grčko seoce na obali Jonskog mora jedno je od najposećenijih turističkih destinacija regije Tesprotija. Perdika je dobila ime na osnovu svog izgleda iz vazduha koji podseća na golubicu u letu, ima oko tri hiljade stanovnika, a osim izuzetne prirode krase je predivne peščane plaže i besprekorno čisto more.
Regija Tesprotije proteže se na oko 1.500 kvadratnih kilometara i pripada oblasti Epir. Sa terasa hotela ili privatnih apartmana koji su okrenuti ka moru vide se grčka ostrva Paksos, Antipaksos i Krf, do kojih se trajektom ili feribotom stiže za samo četrdesetak minuta.
Veza s ostrvima i Italijom
Glavni grad Tesprotije je Igumenica. Ima 15.000 stanovnika, a istovremeno je i luka. Velelepni brodovi non-stop cirkulišu put Pireja i italijanskog Barija. Osim u vreme popodnevne pauze kada Grci ne rade (od 14 do 17 sati), na ulicama ovog bajkovitog grada sve vrvi od starosedelaca, naročito dece koja posle škole vreme provode na glavnom šetalištu, trgovima i kafićima. Brojne prodavnice raspoređene su u tri nivoa. U prvom, odmah uz obalu, nalaze se restorani, turističke agencije i prodavnice suvenira. Drugi nivo je vezan za šetalište, dok se treći nalazi u najvećoj i najprometnijoj ulici. Radnje u ovom delu Igumenice uglavnom imaju brendiranu garderobu, obuću i nakit.
Grčki Karibi
Nedaleko od Perdike nalazi se mesto Sivota, koje je u ovom delu Tesprotije poznatije pod imenom grčki Karibi. I ovo mesto obeleženo je prelepim peščanim i šljunkovitim plažama koje okružuju brda i planine. Na Sivoti avanturisti mogu da uživaju u vodenim sportovima, dok oni malo manje hrabri mogu da se prepuste čarima obližnjeg akvaparka. Duž cele obale nalaze se kafići, barovi i taverne. Zvuci buzukija diskretno dopiru iz lokala. Domaće stanovništvo poznato po svojoj gostoljubivosti u znak dobrodošlice posetioce nudi uzom, metaksom i cipurom, da bi odmah posle aperitiva usledila prava gozba uz neizostavne specijalitete od ribe, morskih plodova, mesa... Jedna od poznatijih plaža je Bela vraka, a nalazi se nadomak Sivote. U prevodu, Bela vraka znači – lepe gaće, ili kulturnije – lepe šalvare. Plaža nije organizovana, pa turisti moraju sami da se snalaze za hranu i piće koje će na njoj konzumirati u toku dana. Ipak, najinteresantnija je činjenica da se do ove plaže stiže morem, ali ne brodom, već pešice! Uzana staza od belog peska povezuje kopno s ovom predivnom plažom, a dubina mora u ovom pojasu ne prelazi visinu kolena.
Sagijada
Ukoliko vam vreme dozvoli, nije na odmet posetiti i malo, ribarsko mesto Sagijada koja se nalazi na pet kilometara od albanske granice. Sagijada ima nešto više od 2.000 stanovnika, ali iako mala, ima bogatu turističku ponudu. Osim kupanja i uživanja na suncu, u Sagijadi postoji i bazen s lekovitim blatom koji je otvoren tek prošle godine. Korišćenje bazena je besplatno, a blato blagotvorno deluje na osobe koje pate od kožnih bolesti, psorijaze i reume. Pozitivno utiče na kardio-sistem, disajne puteve i cirkulaciju, metabolizam, doprinosi ublažavanju bolova, zapaljenju zglobova, utiče na imunološki sistem, poboljšava pokretljivost" U mestu se nalazi Muzej prirodne istorije u kome ćete saznati da se nekada ovuda šetao kralj životinja – lav, kao i to da u Sagijadi živi vrsta žabe koje nema nigde u svetu"
Reka božanskog porekla
Prema predanju, reka je božanskog porekla. Pomogla je Titanima tokom njihove borbe sa Zevsom da utole žeđ, što je izazvalo gnev vrhovnog božanstva. Naziv Aheront potiče od grčke od reči „ahos" (tuga, patnja), pa je bila poznata kao „reka boli ili naricanja". U ravnici Aheronta živele su duše umrlih. Reka je predstavljala put kojim je Haron prevozio duše u jezero Aherusia, mesto Hadovog carstva. Svako ko je nakon smrti želeo da prođe kroz vrata ovog carstva, morao je da plati Kerberu, mitološkom biću koje je čuvalo ulaz u svet mrtvih. Reka se pominje u Homerovoj „Odiseji" i Sofoklovoj „Antigoni". Aheront je danas jedna od atrakcija regije koju brojni turisti posećuju zbog raftinga, planinarenja i jahanja.
Igumenica je mesto sa 15.000 stanovnika i luka u koju non-stop pristižu brodovi iz Pireja i Italije. Obiluje mnoštvom restorana i radnji
Sivota je mesto sa prelepim peščanim i šljunkovitim plažama koje okružuju brda i planine. Duž cele obale nalaze se kafići, barovi i taverne
Mesto Sivota
Manastir posvecen Uspenju Presvete Bogorodice
Arheološko nalaziste: Drevni grad Doljane
$(document).ready(function(){ $('#article_gal').show(); $('#article_gal_thumb').slideDown(200); $('#article_slide').cycle({ fx: 'fade', speed: 0, timeout: 0, pager: '#article_gal_thumb ul', pagerAnchorBuilder: function(idx, slide) { thumb = $('img',slide); var src = thumb.attr('thumb'); var title = thumb.attr('title'); return ''; // generisi navigaciju } }); $("#simplePrevious").addClass("disabled"); $("#article_gal_thumb").jCarouselLite({ btnNext: "#simpleNext", btnPrev: "#simplePrevious", circular: false, visible: 6 }); }); $(function() { $("a[rel=intext_gallery_183]").lightBox({containerResizeSpeed: 450 }); //$('.knowledge').tipsy({gravity: 's', fade: false}); });
- Udaljenost: Beograd–Igumenica oko 1.000 kilometara; 15 sati vožnje autobusom. Putovanje se odvija novosagrađenom trasom „Ignatia" i kraći je za oko pet sati u odnosu na stari put
- Vremenska zona: sat unapred
- Valuta: evro
- Cene: kafa od 2,5 do 3,5 evra, suveniri od 2 do 10 evra, flaširana voda 0,5l – 0,50 evra
- Korisna internet adresa: www.thesprotia.gr
Drevni grad Doljane
Nedaleko od Igumenice zaljubljenici u helensku istoriju i arheološke iskopine mogu da posete mesto Doljane koje datira iz IV veka p. n. e. Savet je da kad dođete u ovaj drevni grad pazite gde stajete jer se gotovo preko celog brda nalaze grobovi. S vrha brda, odmah pored reke Kalamas, vidi se letnja pozornica koja se i danas koristi. Na samo dvadesetak kilometara od Doljana možete posetiti i manastir posvećen Uspenju Presvete Bogorodice. U njemu je nekada boravilo 300 sveštenih lica, dok ih danas ima samo troje. Izgradnju manastira pomogli su i Srbi.
