Izvor: BKTV News, 17.Jan.2012, 18:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U ovoj godini još teže?!
'Bez privrednog rasta, dužnička kriza i kriza evra, samo će se produbiti, tako da štednja neće dati rezultate na duge staze', kaže Džozef Stiglic, bivši glavni ekonomista Svetske banke i nobelovac…
'Slabosti privrednog uspona iz prošle decenije izašle su na videlo u SAD, ali i u Evropi, gde su zabrinutost oko Grčke i posvećenost vlada budžetskoj štednji prošle godine odnele težak danak', navodi Stiglic. On je >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << podsetio da se kriza u Evropi proširila sa Grčke na Italiju i Španiju, gde je skočila stopa nezaposlenosti, a na početku recesije kretala se blizu 20 odsto, napominjući da je kraj evra, koji je do tada bio nezamisliv, počeo da deluje moguće.
'Ova godina će biti još gora, iako je, naravno, moguće da će SAD rešiti svoje političke probleme i konačno sprovesti mere za podsticanje privrede, da bi se nezaposlenost dovela do nivoa od šest do sedam odsto', ukazao je Stiglic.
Postoji zabrinutost da politika i ideologija, posebno u SAD, neće dozvoliti da do toga dođe. Koncentrisanje na budžetske deficite dovešće do smanjenja potrošnje u socijalnom sektoru, što će povećati nejednakost među ljudima.
Međutim, on smatra da je malo verovatno da će do toga zaista i doći, kao što je malo verovatno da će Evropa shvatiti da štednja neće sama rešiti probleme, već će naprotiv samo pogoršati i onako loše stanje u privredi.
Najveće zemlje u razvoju, koje su izbegle velike probleme 2008. i 2009. godine, prema oceni Stiglica, možda se neće tako lako izboriti sa sadašnjim ekonomskim turbulencijama.
Primera radi, privredni rast Brazila je usporio, što izaziva zabrinutost u celoj Latinskoj Americi.
U međuvremenu, dugoročni problemi, uključujući klimatske promene i druge pretnje po životnu okolinu, kao i sve veću nejednakost, nisu nestali, a neki od njih su čak postali ozbiljniji nego ranije.'Recimo, visoka nezaposlenost izazvala je smanjenje plata i rast siromaštva', podsetio je Stiglic.
Dobra vest je što bi hvatanje u koštac sa dugoročnim problemima u suštini rešilo kratkoročne probleme. Povećanje investicija u oblasti prilagođavanja privreda globalnom zagrevanju stimulisalo bi privredni rast i zapošljavanje, smatra ugledni svetski ekonomista.
'Progresivnije oporezivanje bi ujedno smanjilo nejednakost i povećalo zaposlenost kroz podsticanje tražnje. Viši porezi za bogate doneli bi prihode koji su potrebni za finansiranje javnih investicija i delom obezbedili zaštitu za nezaposlene', smatra Stiglic.
Izvor: B92
Tweet
.jpg)
