Izvor: Southeast European Times, 04.Okt.2012, 22:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trojka vraća budžet Grčkoj
Grčka se utrkuje sa vremenom da bi dobila odobrenje trojke za oslobađanje ostalih kredita.
04/10/2012
Endi Dabilis za Southeast European Times iz Atine -- 4.10.2012.
Međunarodni kreditori Grčke odbacili su vladine procene da će uštedeti 2,5 milijarde do 3,5 milijarde evra u sklopu predloženog plana da iskombinuje 13,5 milijardi evra budžetskih rezova i povećanja poreza. Tim korakom su >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << umanjene nade zemlje da će joj uskoro biti oslobođeno još pomoći koja je neophodna za nastavak plaćanja radnika i penzionera.
Izaslanici trojke EU-MMF-ECB rekli su premijeru Antonisu Samarasu i ministru finansija Janisu Sturnarasu da je predviđena ušteda kroz rezove u zdravstvu, odbrani i javnom sektoru preterano ružičasta.
Samaras, lider konzervativne Nove demokratije, ubedio je svoje koalicione partnere, socijaliste iz PASOK-a i Demokratsku levicu, da odstupe od svojih predizbornih obećanja iznetih ranije ove godine da se sačeka sa novim merama štednje, kako bi mogao da predstavi ujedinjeni front.
Stav trojke znači da parlament verovatno neće reagovati pre sastanka ministara finansija evrozone 8. oktobra. Sturnaras je rekao da i dalje veruje da će dogovor biti postignut na vreme, ali je priznao da su razlike „prilično velike“.
Zastali pregovori odigravaju se u trenutku sve većih socijalnih nemira posle masovnog generalnog štrajka 26. septembra, jer su dokazi pokazali da su se mere štednje koje je tražila trojka većinom obile o glavu i stvorile nezaposlenost od 24,1 odsto, a 68.000 preduzeća je zatvoreno.
Vlada je rekla da se petogodišnja recesija u zemlji pogoršava, s obzirom da ekonomija očigledno propada brzo u odnosu na planove da se ona spreči, i predvidela je pad BDP-a od 3,8 odsto u sledećoj godini. Trojka procenjuje da se radi o smanjenju od 5 odsto.
Grčka čeka tranšu od 31,1 milijardu evra, poslednju iz prve serije kredita spasa u iznosu od 152 milijarde evra. Drugi paket od 172 milijarde evra je na čekanju dok trojka i parlament ne odobre budžetski plan za 2013–2014.
Takis Papas, docent na katedri komparativne politike Univerziteta Makedonije u Grčkoj, kaže da bi Samarasova vlada mogla da zavisi od toga da li on može da navede Grke da prihvate još mera štednje i uveri trojku da je na pravom putu.
„Ili će se učvrstiti, što će pokušati da učini, ili će pasti, a to će zavisiti od njegove političke izdržljivosti i snage njegovih protivnika. Ako padne, situacija će biti jako, jako loša“, rekao je Papas za SETimes.
Samaras je obećao da će ova runda štednje biti poslednja, dodajući da su alternativa proterivanje iz evrozone, povratak na drahmu i katastrofa.
Grci su priterani uz zid nakon više od dve i po godine smanjenja plata, povećanja poreza i smanjenja penzija. Samoubistva i bankrotstva su u porastu, a javni službenici, doktori, farmaceuti, policajci, uniformisani vojni oficiri, skupljači smeća i oni iz drugih društvenih sektora organizovali su ili štrajkove ili proteste, a nazire se još jedan takav talas.
„Grčka nije osuđena na propast. Postoji jednostavno rešenje koje predlaže velika većina ekonomskih stručnjaka, ali [nije] sprovedeno zbog 'političke cene'“, rekao je Nikolas Ekonomides, profesor ekonomije u Poslovnoj školi Stern na Njujošrkom univerzitetu (NYU), u izjavi za SETimes.
On je objasnio da bi plan uspeha bio da se prikupe porezi, smanji utaja poreza -- zbog koje se godišnje izgubi oko 11 milijardi evra -- otpusti 50.000 državnih službenika, pošalju u zatvor oni koji uzimaju mito i potroši od 2 do 5 milijardi evra na investicije u infrastrukturu.
Trojka traži da Grčka smanji broj javnih službenika za 150.000 u naredne tri godine, ali Samarasovi partneri i dalje se opiru suspendovanju 15.000 radnika u predlogu budžeta koji je dogovoren.
Agelos Cakanikas, direktor istraživanja u atinskoj Fondaciji za ekonomska i industrijska istraživanja, kaže da veruje da će biti pronađeno kompromisno rešenje.
„Trojka preteruje sa očekivanjima ako se uzme u obzir trenutno ekonomsko stanje“, rekao je on za SETimes. Grčkoj je brzo potreban rast, a ne štednja, ukazuje on. „Ako ne učinimo nešto da se brzo vratimo na noge, biće potrebne dodatne mere.“
Rezovi se ponovo uglavnom odnose na radnike, penzionere i siromašne, zajedno sa drugih 2 milijarde evra poreskih rezova u sklopu paketa kojim će se starosna dob za odlazak u penziju povećati na 67, radna nedelja produžiti na šest dana, eliminisati ono što je ostalo od prazničnih bonusa koji su podsticali poslovanje i napraviti velika smanjenja u otpremninama za otpuštene radnike privatnog sektora.
„Kreatori grčke politike dele mišljenje da će MMF doneti odluku da izađe iz programa fiskalne konsolidacije grčke ekonomije ako [ne bude] dodatnih rezova“, čime će se nametnuti gubici ECB-u, kao što je prethodna banka učinila privatnim investitorima i bankama, kaže Pantelis Kamas, predavač ekonomije na Univerzitetu Janina u severnoj Grčkoj, u izjavi za SETimes
Jorgos Husakos, 22, učitelj gitare, ističe da su skoro svi pogođeni, osim bogatih. „Ove mere su vrlo loše. Uticale su na mene i na moju porodicu i prijatelje i ljudi su jednostavno iscrpljeni“, rekao je on za SETimes.
Nastavak na Southeast European Times...
