Izvor: Politika, 18.Jun.2012, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trka za novom vladom
Lider grčke desne Nove demokratije traži koaliciju sa socijalistima i obećava poštovanje obaveza prema kreditorima
Od našeg dopisnika
Atina – Lider konzervativne Nove demokratije počeo je juče razgovore o formiranju nove vlade pošto je pobedio na izborima. Time preuzima težak zadatak sprovođenja oštrih mera štednje kako bi se spasla ekonomija koja je gotovo pred kolapsom.
Pobednička Nova demokratija rezultat najneizvesnijih izbora >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u istoriji zemlje, od kojih je strepela ne samo Grčka već i Evropa, tumači kao izbor za opstanak u evrozoni, dalje članstvo u EU i poručuje da žele vladu nacionalnog spasa sastavljenu od „najboljih”.
„Grci su na izborima izabrali evropsku opciju i to je odluka koja mora da se poštuje. Na takvoj osnovi će biti pravljen i program nove vlade koji treba da reši problem nezaposlenosti i olakša položaj zemlje. Nova vlada treba da počiva na socijalnoj koheziji i da kao imperativ ima nacionalno razumevanje i saglasnost”, izjavio je lider Nove demokratije Antonis Samaras pred početak konsultacija.
On je jasno stavio do znanja da će razgovarati sa svim partijama ali da će u vladu pozvati one sa proreformskom orijentacijom.
Pošto je dobio mandat od predsednika Karolosa Papuljasa, Samaras se sastao sa liderom socijalističkog PASOK-a Evangelisom Venizelosom koji je saopštio da će podržati Samarasa ali još nije odlučio da li da uđe u vladu ili joj pruži spoljnu podršku.
Aleksis Cipras, lider koalicije radikalne levice Siriza, koja je sa razlikom od tri odsto glasova izgubila izbore, odbio je svako učešće u vladi nacionalnog spasa pošto zahteva da se raskine u martu potpisani sporazum sa EU i MMF-om o izvlačenju Grčke iz dužničke krize.
Posle konsultacija sa Samarasom, Cipras je poručio da njegova partija poštuje volju grčkog naroda koji je glasao za Novu demokratiju i odabrao da ih ona vodi dalje.
„Grčka je sada u mnogo boljoj pozicija da pregovara sa evropskim poveriocima, što treba iskoristiti”, naglasio je Cipras i upozorio da će u parlamentu biti jaka opozicija koja „neće praštati greške”.
Svima je jasno da vremena za odlaganje i avanture nema i da bi u situaciji u kojoj se Grčka trenutno nalazi bilo nepristojno odbijati ruku pomirenja. Utoliko pre što i konzervativci i socijalisti nagoveštavaju da žele ponovo da pregovaraju i ublaže uslove kreditora.
Procene su da će se Samaras obratiti i Demokratskoj levici koja bi takođe mogla da uđe u vladu.
Posle prebrojanih gotovo 100 odsto glasova, Nova demokratija dobila je 29,7 odsto, Siriza 27 a PASOK 12,3 odsto. Bonus od 50 poslaničkih mesta koji automatski dobija prvoplasirana stranka, omogućava savezu Nova demokratija – PASOK 162 poslanika u parlamentu od 300 mesta – dovoljno za većinu koja želi da sačuva spasilački plan vredan 130 milijardi evra. Uz Demokratsku levicu kao trećeg člana koalicije vlada bi imala ubedljivu većinu od 181 poslanika.
Ovde se svi slažu da je Grčkoj potrebna stabilna vlada neophodna kako zbog međunarodnog imidža, tako i zbog nimalo popularnih mera sa kojima će morati da nastavi i pri tom se suoči sa novim talasom socijalnih protesta.
Samaras je potvrdio da će Grčka u potpunosti ispuniti dogovore sa međunarodnim kreditorima, ali je dodao da će uporedo tražiti „neke neophodne amandmane” kako bi se olakšao pritisak nametnutih mera štednje.
Rezultati glasanja ukazuju na duboku podeljenost nacije između straha da Grčka mora da spase evro i sve većeg nezadovoljstva zbog drastičnih mera štednje, nezaposlenosti, smanjenja plata i penzija,svega onoga što ih još čeka.
Iako zabrinjava činjenica da su neonacisti „Zlatne zore” opet izborili mesto u parlamentu – na petoj poziciji i sa 18 mesta u parlamentu – ona pokazuje da je deo Grka nezadovoljan neodlučnošću i nespremnošću vlade i policije da se razračunaju sa problemima imigranata i bezbednosti koje ova partija namerava da uzme „u svoje ruke”.
Komunistička partija je najviše podbacila izgubivši preko četiri odsto glasova što se tumači njenim zaostajanjem na marginama društvenih i političkih promena, tvrdom antievropskom orijentacijom, odbijanjem saradnje sa preostalom levicom.
„Kriza je odložena, ne obavezno i izbegnuta”, rekao je za Rojters politički analitičar Teodor Kulumbis.
Jasmina Pavlović-StamenićPavlović
objavljeno: 19.06.2012.
Pogledaj vesti o: Penzija
