Izvor: Politika, 15.Jun.2013, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Televizijski sumrak demokratije
Uzalud je juče grčki premijer Antonis Samaras ponudio da delimično promeni svoju odluku o gašenju nacionalnog javnog servisa ERT, tako što će se mali broj zaposlenih, od ukupno njih 2656, vratiti na svoja radna mesta sve do pokretanja nove državne RTV, pod nazivom NERIT. Samarasovo kompromisno rešenje samo je pokušaj da se umiri javnost, ali koalicioni partneri iz Pasoka i Demokratske levice nisu podržali gašenje ERT-a preko noći. To je samo jedan iznuđeni pokušaj da se ugasi vatra >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nezadovoljstva nastala, ne toliko zbog otpuštanja bezmalo 2700 ljudi, već zbog činjenice da je način na koji je to urađeno apsolutno nedemokratski.
Tim potezom Samaras je dodatno uzdrmao već poljuljanu demokratiju u Grčkoj. I to ne zato što je državna ERT bila primer pravog „stuba demokratije”, koji je građanima uvek davao uvid u raznolikost političkih mišljenja, već zbog činjenice da posle ovakvih događanja među građanima dramatično smanjuje vera u politički sistem, demokratiju i njene vrednosti.
Odluka o gašenju ERT saopštena je istog dana kada je zvanična Atina doživela dva snažna udarca na ekonomskom polju. Najpre je ruski „Gasprom”, iako jedini koji se prijavio na tender za prodaju grčke državne gasne kompanije „Depa”, odustao od te kupovine i time onemogućio da se u grčku praznu državnu kasu slije nekoliko stotina miliona evra. Potom je stigla vest da je MSCI, vodeća svetska kompanija koja rangira tržišta, po prvi put od 2007. godine jednu zemlju razvijenog sveta degradirala na status zemlje čije tržište je tek u razvoju. Naravno, u pitanju je bile Grčka.
U toj situaciji, Samarasov kabinet saopštava odluku o otpuštanju oko 2700 radnika ERT, što praktično znači dugo odlagano ispunjenje obaveze date međunarodnoj „trojci” kreditora (Evropska komisija, Međunarodni monetarni fond i Evropska centralna banka) da će do kraja godine otpustiti 2.000 zaposlenih u širem javnom sektoru. Premda je Evropska komisija negirala da je gašenje ERT bio zahtev u okviru budžetskih mera štednje, ne može se poreći da deo odgovornosti za ovu situaciju snosi i „trojka” koja ne odustaje od strogih zahteva Atini, uprkos otkriću interne procene MMF-a da su Grcima postavljeni previše strogi uslovi za dobijanje kredita.
Ipak, to ne abolira Samarasovu vladu. Ne opravdava je ni to da mnogi analitičari neće sporiti premijerovu izjavu da je ERT bio „pravi park iz doba jure i jedino mesto na svetu gde su dinosaurusi starih ideoloških fikcija preživeli”. Neće mu ni osporavati da je ugašena RTV „simbol trošenja i nedostatka transparentnosti”. Malo ko će poreći i to da nije racionalno da pod kapom ERT-a radi 19 lokalnih radio stanica koje dnevno proizvode samo četiri sata sopstvenog programa a da pritom imaju ukupno čak 700 zaposlenih. Tačno je i to da je proteklih 40 godina prilikom svake promene vlade menjani i direktori i urednici u ERT u skladu sa željama novog političkog rukovodstva.
Da, tačno je! Ali je podjednako tačno i to da su za to stanje zaslužne dve partije koje su se četiri decenije smenjivale na vlasti, a sada su u vladajućoj koaliciji – Samarasova konzervativna Nova demokratija i socijalistički Pasok Evangelosa Venizelosa. Upravo ove dve stranke su od ERT-a napravili politički poslušnog medijskog dinosaurusa, koji je protekle dve decenije skoro u potpunosti izgubio bitku sa privatnim TV kanalima grčkih medijskih mogula.
Kako poverovati Samarasu da će osnivanjem NERIT-a Grci dobiti „istinsku javnu televiziju” u službi građana a ne vlasti, ako je ERT ugašen svojevrsnim autoritarnim dekretom vlade, bez ikakve javne rasprave ili odobrenja parlamenta. Način na koji je ugašen ERT samo dokazuje da nije slučajno to što je Grčka u poslednje tri godine po indeksu novinarskih sloboda zabeležila rekordan pad među zemljama EU od skoro 50 mesta na rang listi „Reportera bez granica”.
Međutim, problem spornog načina gašenja ERT-a je znatno pogubniji. S jedne strane, otvoren je brisan velikim privatnim TV stanicama koje nude samo turske TV sapunice i laku zabavu dok se uređivačka politika informativnog programa neretko dogovara između medijskih mogula i političara. S druge strane, kod građana sve više raste osećaj nepravde i toga da aktuelni vlastodržci na sve načine pokazuju gubitak veze sa stvarnošću a prema njima preteranu aroganciju ili, kako kažu Grci, hubris. Baš zbog hubrisa, što na starogrčkom znači oholost i gordost do nivoa na kojem smrtnik osporava superiornost bogova, Grci sve više žele da daju glas neonacističkim i ultralevičarskim strankama koja želi da unište aktuelni sistem.
U antičkoj Grčkoj važilo je da posle hubrisa neminovno sledi nemezis, odnosno zaslužena božja kazna. Opasnost je, međutim, da će ovog puta nemezis stići, ne samo politiku elitu, već i uzdrmanu demokratiju u Grčkoj.
Nenad Radičević
objavljeno: 16.06.2013
